Историјски дан за Бранка Лазића и Црвену звезду!

Утакмица која ће се памтити. . .

Кошарка 12.02.2018 | 21:15 „Шљакер није обичан радник, то је нешто много, много више".

Ово је прича о човеку, који је својим радом и упорношћу, од 2011. године до данас растао уз клуб, и постао репрезентативац, капитен и човек коме трибине скандирају име, иако никада себе није „гурао" у први план – капитен и Звездина "десетка" Бранко Лазић.

Бранко Лазић је вечерас у сусрету против Задра обукао дрес Црвене звезде по 430. пут и тако на већној листи престигао чувеног бека и досадашњег рекордера Слободана Николића, који је одиграо 429 званичних утакмица за црвено-беле!

Љубитељи кошарке, навијачи, пуне трибине, су на овим просторима увек волели посебне, оне који су имали то нешто, који су знали да испричају "виц” на паркету, који су знали да затрпају кош противника, да додају лопту иза леђа, да ураде нешто непредвидиво, да је убаце са осам метара, да продају дриблинг као на терену иза зграде.

Бранко Лазић неће свако вече испоручити 25 поена, 10 скокова и дизати публику на ноге финтама и форама, али је цењен, можда и више од оних који су све то имали… Ово је признање да се без таквих људи не може. Без таквих који ће улетети у рекламу, који ће и буквално прокрварити за тим. Јер да ли постоји веће признање од оног када вам цела хала скандира име, и то више пута, а нисте суперзвезда?

Називају га "дискретним херојем”, тренерима попут оних који носе префикс "велики" га сада бирају под бројем "1" као играча кога би желели у свом тиму, сада је стални кандидат је за најбољег дефанзивца Евролиге… Али највеће признање је већ добио - оно на отвореној сцени када ти ставе до знања, да то што радиш, радиш најбоље и да знају да дајеш 110 одсто себе…

Можда има оних који не мисле тако, али Бранко Лазић је међу највећим величинама које су носиле црвено-бели дрес у историји кошаркашког клуба са Малог Калемегдана. Он је симбол истрајности, упорности, огромног рада, дискреције… Њега нећете видети на насловницама недељника, он није "целебритy", већ цеди последњу кап зноја да би достигао одређени ниво, без пречица, најтежим путем. Сада је евролигашки ниво, а многи не знају да је Бранко на почетку свог кошаркашког пута испао из прве конкуренције као кадет ФМП-а. Преко „Колеџа" се годину данас касније вратио у ФМП и од тада никада више није био вишак, већ мера за спремност.

Ни у Железнику, ни у Црвеној звезди. Био је, заправо, све бољи и бољи... Никада није имао епитет шутера, али је шут усавршавао са најбољима. Сада када је сам по правилу погоди.

У сезони 2015/2016 на првој прозивци појавио се након ригорозног програма исхране и тренинга, спреман да одмах заигра утакмицу.

Зато што ћути и ради, зато што је увек ту за тренера, саиграче, клуб. Макаби, Реал, Тамиш, Напредак…није важно и нема разлике, увек је ту са 100 посто. Нема сувишних питања "зашто и како".

Речима Марка Симоновића 22. 12. 2016. године након велике евролигашке победе над Реалом:
"Носи ме енергија. Кад видим Лазу (Бранка Лазића) како игра, колико се баца, а знам да дечка боли цело тело... Мене то додатно мотивише, као и остале момке из тима. Какав бих ја био човек када не бих ценио тај труд? Било би ме срамота".

Бранко Лазић је најбољи тимски играч и дефанзивац Црвене звезде. Дебитовао је сада већ давног 8. октобра 2011. године против Хемофарма и још траје!

ИГРАЧИ С НАЈВИШЕ НАСТУПА У ЦРВЕНОЈ ЗВЕЗДИ

-Бранко Лазић (430)
-Слободан Николић (429)
- Предраг Богосављев (423)
- Вук Радивојевић и Драгиша Вучинић (по 354)
- Драган Капичић (339)
- Слободан Јанковић (329)
- Игор Ракочевић (323)
- Небојша Илић и Зоран Мока Славнић (по 304)

Извор: моззартспорт