Данас испраћај великана глуме
Данас испраћај Небојше Глоговца до небеске позорнице на којој ће заувек остати да блиста. Комеморација у ЈДП-у, опело и сахрана на Новом гробљу у Алеји заслужних.
Србија 12.02.2018 | 09:05
Глумац који нас је више од две деценије очаравао својим магичним даром, показујући нам највеличанственије вредности своје професије, свих ових година учио нас је и оној правој, исконској моралној вертикали, у којој људскост, правда, истина и храброст имају највећи значај у животу. Глоговац је постао глумачка и урбана легенда још у младости, и то не само Београда, Србије, родног Требиња, већ и читавог простора недашање велике Југославије. А остао је Херцеговац, тако је говорио.
"Када ми је било седам година, с породицом сам се преселио из Требиња прво у Опово, па у Панчево, а човек коме сам се највише дивио и који је остао јунак мог живота био је мој деда Гаврило из Невесиња. Он је оставио огроман траг у мом животу. Сећам се да је, када дођемо код њега у село Драмишево, двадесет километара од Невесиња, увек говорио: Ево мени мога војводе!, а потом би ме поставио на коња. Бољи поклон није могао да ми да, јер су те егзотичне успомене незаменљиве. Мој први син који је рођен 1999. добио је име Гаврило, по мом деди, којег се радо сећам сваког дана", причао је Глоговац.
Такве породичне и животне вредности преносио је и својој деци, синовима Гаврилу и Милошу.
"Деца уче гледајући. Док им нешто причам, она ме гледају. Она често не преузимају рационалну поруку и не стварају умни закључак, него уче из модела: у мојој кући је увек владао презир према неваспитању, неистини, вулгарности, и моја деца су то преузела. Данас слушају квалитетну музику, имају добра стремљења, креативни су и прозиру шта је добро, а шта није. Надам се да ће им време и околности, уз моју помоћ, омогућити да изразе своју властиту креативну душу."
Небојшина ћерка Сунчица, рођена октобра 2016, с којом је проводио скоро сваки дан пре него што је 9. фебруара напустио овај свет, није имала времена да упамти све оно чему је желео да је научи.
Отишао је неочекивано, у тишини, у изненадној трагичној животној представи коју нико није могао да наслути, па ни он сам.
Када је сазнао за тешку дијагнозу своје болести, канцер на плућима, како прича један од његових блиских пријатеља, ипак је био оптимиста.
"Средићемо то, биће све у реду", говорио је Глоговац.
Сада за њим, заједно са његовом породицом, колегама и пријатељима, плаче и многобројна публика, одајући последњу почаст великану који је обележио нашу позоришну и филмску уметност и који се својим даром, харизмом и шармом дубоко увукао и у наше личне животе.
Опроштај колега и публике
Данас ће наш глумачки великан бити испраћен до небеске позорнице на којој ће заувек остати да блиста - његове колеге опростиће се од њега на комеморативном скупу у 11 часова у Југословенском драмском позоришту, матичној сцени на којој је Глоговац од 1996. остварио антологијске ликове који обележавају историју ове куће. Опело у Цркви Светог Николе на Новом гробљу почиње у 14 часова, а Глоговац ће бити сахрањен у Алеји заслужних грађана.
Глоговац је преминуо у петак, 9. фебруара, у Београду у 49. години, после кратке и тешке болести.
На позоришну сцену ступио је улогом у представи "Велика пљачка" Џоа Ортона, у режији Дејана Мијача, а потом заиграо у представама Југословенског драмског позоришта, чији је члан убрзо постао.
После Ника Ђурова у "Лажном цару Шћепану Малом", по Његошу и поново у Мијачевој режији, у ЈДП-у је одмах почео играти велике и важне улоге у неким од најзначајнијих представа овог театра, попут Владимира у драматизацији "У потпалубљу", Владимира Арсенијевића, Диме у Кољадиној "Полонези Огињског", Троила у Шекспировом "Троилу и Кресиди", Андреја у "Бурету барута", Дана у "Ближе" Патрика Марбера, Лагранажа у представи "Молијер, још један живот" по Булгакову.
Раскош његовог огромног дара имала је своје врхунце у представама "Шине" Милене Марковић, "Хадерсфилд" Угљеше Шајтинца, које су се на репертоару задржале више од десет година, као и у Нушићевом "Сумњивом лицу" у којем је играо улогу капетана Јеротија, те у "Метаморфозама" по Овидију и Клајстовом "Разбијеном крчагу".
Његова последња улога и последња одиграна представа у Југословенском драмском позоришту био је "Хамлет", 13. децембра 2017.
Радио је са најзначајнијим редитељима са ових простора, Дејаном Мијачем, Слободаном Унковским, Егоном Савином, Душаном Јовановићем, Александром Поповским.
У филму Глоговац се појавио улогом у остварењу "Вуковар, једна прича" Боре Драшковића, а своју прву главну улогу одиграо је у "Убиству с предумишљајем" редитеља Горчина Стојановића.
Следиле су улоге у "До коске", "Муњама", "Небеској удици", "Бурету барута", "Кад порастем бићу Кенгур", "Сутра ујутро", "Кругови", "Кењац", "Устав Републике Хрватске" и десетинама других, у којима је сарађивао са Гораном Паскаљевићем, Рајком Грлићем, Љубишом Самарџићем, Радивојем Андрићем, Олегом Новковићем, Срданом Голубовићем и многим другим.
За своје улоге добио је све важне награде попут Стеријине, Златне арене у Пули, Цара Константина и Гран прија у Нишу, Награде града Београда, као и десетине других.
Одлазак Небојше Глоговца, како истичу из ЈДП-а, трагичан је и ненадокнадив губитак не само за српско позориште, филм и телевизију, него и за културни и јавни живот читавог нашег поднебља.
"Глоговац је био не само водећи глумац своје генерације, него и један од највећих у повести српског глумишта, играјући с пођеднаким успехом велики класични репертоар и савремене, генерацијске улоге у представама и филмовима који су снажно обележили своје време, остајући у трајном наслеђу будућих поколења", стоји у саопштењу ЈДП-а.
Грлић: Велики играч
"Небојша је био миран, мудар, крајње једноставан и истовремено зајебано компликован човек. То га је и учинило великим глумцем. Није ту било неке посебне технике ни школе играња. Код њега су живот и глума излазили из његове људскости, из унутрашње осетљивости и спољне чврстине, из те контрадикције која покреће праве играче. Имао сам велику срећу и част што сам могао да радим с њим, и да уживам у заједничкој игри. Страшно ће ми недостајати", изјавио је редитељ Рајко Грлић за хрватске медије.
Шербеџија: Тужан сам и бесан
"С Глоговцем сам сарађивао у филмовима '72 дана' и 'Ослобођење Скопља', и што год рекао или написао биће погрешно, јер је Глоги мрзео сваку патетику. Не желим да говорим да је био велики и диван, јер га превише волим, и знам да би ме због тога вероватно сочно опсовао. Бесан сам, јако сам бесан и тужан. Ова се празнина не може испунити. Глоги је био планина, а планине остају и кад нас више неће бити. Опрости, Глоги, али ја, нажалост, нисам цепљен од патетике, и морам ово исплакати", изјавио је редитељ и његов пријатељ Данило Шербеџија.
Маринковићева: Диван човек
"Глоговца сам упознала пре седам година, када смо на Брионима радили представу 'Пијана ноћ 1918', у режији Ленке Удовички. Био је диван човек, интелигентан, шармантан, велики зафркант. Наша су се деца тада упознала и наставила редовно да се виђају. Онда је дошао и филм 'Устав Републике Хрватске', у којем играмо заједно, и где је Глоговац величанствен. Изражавам саучешће његовој породици, а мени ће, као и овдашњем позоришту и филму, Небојша Глоговац много недостајати", емотивно се од нашег глумца у хрватским медијима опростила његова колегиница Ксенија Маринковић.
Извор: Новости.рс/Информер
Коментари / 0
Оставите коментар