Кашњење дигитализације озбиљан проблем: Отворени протест комерцијалних телевизија

Због кашњења дигитализације, БН телевизија, као и већи број комерцијалних телевизија у БиХ, вечерас су на 30 минута прекинули програм. Јавни протест упућен је Савјету министара, Регулаторној агенцији за комуникације и јавним емитерима. Сви рокови за завршетак процеса дигитализације у БиХ су - пробијени. Дигитални сигнал добиле су све земље Европе, али не и БиХ. Осим грађана, највећу штету сносе комерцијални медији. Гдје је кочница и има ли рјешења?

Босна и Херцеговина 10.02.2018 | 21:17 Све земље Европе, осим БиХ, процес дигитализације завршиле су 2015. године чиме је аналогни сигнал домаћих телевизија угушен од стране дигиталних сигнала телевизија сусједних земаља. Комерцијалним емитерима у БиХ преостало је да угасе или редукују снагу својих предајника, па тако све мање људи има прилику да их гледа.



„Због оваквог стања, за које одговорност сноси Савјет министара БиХ, Министарство комуникација и транспорта, Регулаторна агенција за комуникације и јавни сервиси, долазимо у једну ситуацију у којој нас све мање људи гледа на сјеверном и источном дијелу БиХ. Због тога, гледаоци све чешће прелазе на дигиталне ресивере и гледају доста квалитетније и технички боље канале из сусједних земаља.

Прије извјесног времена, био сам у неколико домаћинстава на подручју Семберије и Посавине и примијетио сам да људи не гледају канале са ових простора. На моје питање шта гледају, одговорили су да су то канали из сусједне Србије и Хрватске, а да програме РТРС-а, БХТ-а, ФТВ-а, ОБН-а, БН-а, Хајата, АТВ-а и осталих канала са ових простора, уопште не гледају. То је озбиљан проблем, не само за медије, него и за цијело друштво.

Уколико се нешто хитно не предузме, лако се може десити да останемо без гледалаца. Али, не само то. Долази и до проблема у мобилним мрежама, јер због кашњења дигитализације и ослобађања фреквентног спектра, једна смо од ријетких земаља која није увела 4 Г и 5 Г мобилну мрежу. Ако се нешто хитно не предузме, бојим се да ћемо се наћи у једном озбиљном проблему и да нећемо бити само црна рупа Европе, него и црна рупа читавог свијета“, казао је директор Радио-телевизије БН Владимир Тришић.

Од девет дигиталних подручја у БиХ за сада су покривена три, али само сигналом јавних сервиса. Иако су већ одавно спремне, комерцијалне телевизије нису у могућности да дигитално емитују.



Проблем праве јавни сервиси којима је Савјет министара додијелио опрему за дигитализацију, уз одлуку да ту опрему могу користити и комерцијалне телевизије, али они ту одлуку не поштују. У Регулаторној агенцији за комуникације БиХ тврде да су нашли рјешење и за комерцијалне емитере.



„Према стратегији за дигитализацију, која је важећи документ БиХ, РАК најмање 6 мјесеци прије укидања аналогног сигнала у БиХ може расписати конкурс за додјелу мултиплекса Ц неком мултиплекс оператеру. По нама, то је рјешење да комерцијалне телевизије уђу у мултиплекс, односно да дигитално емитују, како на територији цијеле БиХ, тако и у њеним појединим дијеловима. Ситуација је таква да чак и комерцијалне телевизије, уколико желе да се удруже, могу да се појаве као правно лице којима овај мултиплекс може бити додијељен“, рекао је директор Регулаторне агенције за комуникације Предраг Ковач.



За РАК је ситуација јасна - јавни сервиси не раде свој посао, притом заустављајући читав процес дигитализације у БиХ. Оправдано можемо сумњати да им је циљ уништавање комерцијалних медија, односно конкуренције. Министарство комуникација и транспорта у Савјету министара БиХ још увијек се не укључује у рјешавање проблема због којег трпе комерцијални медији, али и грађани.

Колико ћемо још чекати на савршен квалитет сигнала домаћих ТВ кућа, али и на 4Г мрежу? Ако се овако настави – још дуго.

БН телевизија