Рат против хулигана: Вође сједе у ложи, а дјеца...
Председник београдског Прекршајног суда Милан Мариновић о пресудама против хулигана, статистици, казнама, решењима. . .
Фудбал 15.02.2018 | 23:50
Неретко се за име "фудбалски навијач" приписује етикета "хулиган" (енглеска реч проистекла из презимена ирске породице Хулихан), али далеко од тога да су сви навијачи и хулигани. Штавише!
Има ли држава снаге, а пре свега воље да се обрачуна са групама оних који, заправо, руководе немилим сценама?
Србија је одавно направила Закон о спречавању насиља на спортским приредбама. Колико се и како он примењује?
У интервјуу за "Вечерње новости", председник београдског Прекршајног суда Милан Мариновић изнео је статистику о броју предмета и изречених казни, наводећи занимљивост да суод свих иностраних навијача у нашим затворима најчешће завршавали - Руси (познато је да су навијачи московског ЦСКА у братским односима са организованим навијачима Партизана, навијачи московског Спартака са навијачима Црвене звезде, Зенит из Санкт Петербурга има добре односе са навијачком групом ОФК Београда...).
"Није тајна да код прекршајног судије најчешће завршавају, како их ја зовем, обични 'војници' или навијачи почетници, клинци којима је то прва или друга утакмица. То су младићи које су, можда, чак и уценили, да унесу бакљу на стадион. Они у суду плачу, зову родитеље, а вође навијача седе у ВИП ложама. И онда таквог осудимо због једне бакље у тренутку док се на трибинама види комплетна бакљада", каже судија Мариновић.
Додаје да је и сам, као дежурни судија, био сведок ситуација када су трибине "у пламену", док вође навијача мирно седе у ложама, јер су претходно већ издали упутства.
Једно од запажања судије Мариновића у вези је са казнама које се одређују "навијачима", које прате и мере забране присуствовања утакмицама у дужини од годину до осам година.
Начин извршења ових мера је, примећује Мариновић, често апсурдан и оцењује да би то требало да буде регулисано Законом о спречавању насиља на спортским приредбама, а не као што је сада случај Законом о прекршајима.
"Дешава се да суд некоме изрекне забрану присуствовања фудбалској утакмици одређеног клуба, а он оде на кошаркашку утакмицу и направи хаос! Није решење ни да се изрекне мера забране присуствовању утакмицама одређеног спортског друштва, јер то онда значи да му је забрањен одлазак и на рукомет и на одбојку. Имали смо случај да је вођи навијача ФК Смедерево забрањено присуствовање Звездиним утакмицама јер је правио неред, али зато уредно може да преводи навијаче свог клуба (Смедерево)", рекао је Мариновић за "Вечерње новости".
Онај коме је изречена забрана присуствовања утакмицама у обавези је да се непосредно пред почетак утакмице јави најближој полицијској станици и ту борави док траје утакмица.
Судија није сагласан са овом мером, смарајући да се она изједначава са казном и одређеним лишавањем слободе. Навео је примере да поједине особе, којима је био забрањен одлазак на утакмицу, нису могле да присуствују сопственим славама или рођенданима своје деце, јер се у исто време играла утакмица.
"Кад ме људи питају која је алтернатива овој мери, обично се позовем на британско решење, пошто смо од њих преузели тај модел. Британци имају камере на стадионима, које идентификују лица из базе података оних којима су изречене мере. Тог тренутка када особа прекрши меру (забране присуствовања утакмици), право са стадиона иде у затвор", каже он.
- СТАТИСТИКА -
Прекршајни суд је од 2015. до краја 2017. године, одлучивао у 238 предмета против клубова (организатора спортских догађаја) и одговорних лица. Највише таквих предмета било је у 2017. години - 94.
Од 154 донете одлуке, 130 је било осуђујућих, 15 ослобађајућих, изречене су три опомене, пет поступака је обустављено и један захтев је одбачен.
Изречене казне за клубове су од 10.000 динара, чак 36 казни било је изнад 500.000 динара, а било је и оних од 2 милиона динара.
"Навијачи" најчешће одговарају због уношења пиротехнике или у последње време ласера који ометају играче, кажњавају се и због унетог алкохола, коришћења опојних средстава или препродаје улазница.
За период од 2015. до краја 2017. године,Прекршајни суд је поступао у 168 предмета, а 94 пресуде биле су осуђујуће.
Запречени распон казни је од 50.000 до 150.000 динара, али је и у овом случају 11 казни изречено до 10.000 динара, а 62 до 50.000 динара. Дакле, испод законског минимума.
Застарела 42 случаја
Од 2015. до краја 2017. године 42 предмета су застарела (рок застарелости је две године).
НИШТА БЕЗ САРАДЊЕ СА КЛУБОВИМА, АЛИ И ЦЕЛОГ ДРУШТВА
"Не слажем се са тезом да су енглески навијачи поправљиви, а наши непоправљиви. Мислим да и код нас проблем може да се реши свеобухватном акцијом, ако постоји друштвени консензус и чврста решеност. Наравно, немогуће га је решити без сарадње клубова и свих друштвених чинилаца", каже Мариновић.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар