Прича: Саша Здјелар - ''Гробар'' школован у "Падињаку"!
Како је Саша Здјелар заволео Партизан, зашто је одбио Звезду и шта је научио у Олимпијакосу. . . ?
Фудбал 11.02.2018 | 00:00
Коначно, двадесетдвогодишњи момак последњег дана зимског прелазног рока постао је део клуба за који навија од малих ногу.
Одрстао је у Врбовском, насељу надомак престонице. Не сећа се када је заволео црно-беле боје, али добро зна када је запловио навијачком реком без повратка.
"Никад није било двоумљења око избора клуба.Када сампошаоу школу у Падинскојскелиродила се и права навијачка страст.Кренули смо да идемо на стадионе и у хале.Све време сам био на југу", сећа се Здјелар рађања љубави према Партизану.
Дуго је био жеља црно-белих, али је понуда прошлог лета дошла и од "вечитог ривала" - Црвене звезде.
"Не, хвала", ни трепнуо није Здјелар када се захвалио челницима црвено-белих.
"Позив из Звезде добио сам летос, али сви добро знају да сам одмах рекао не. Мислио сам, ако нема Партизана - не идем у Звезду, остајем у Олимпијакосу да се борим за место. Тренер Хаси ми је дао шансу, искористио сам је, касније је смењен, али сам знао да не желим да идем у Звезду".
Учећи фудбалску школу ОФК Београда рано је стекао статус првотимца. Било је јасно да се Здјеларов таленат развија и да ће се брзо чути за њега. Из поштовања према матичном клубу није више толико често посећивао Хумску, осим када су га на то терале професионалне обавезе.
Ипак, у "Пиониру" на кошаркашким утакмицама био је редован.
"Када сам почео да играм за ОФК Београд било је неозбиљно да идем на фудбалске утакмице Партизана. Више сам ишао на кошарку, волео сам ту атмосферу. Памтим чувенуутакмицу против Барселоне, кад су судије већале да ли је лопта пипнула обруч или није, ево и сад се најежим. У 'Пиониру' су ми биле много боље утакмице него у Арени".
Чак и када је са Олимпијакосом дошао у Београд, на мегдан вољеном клубу у квалификацијама за Лигу шампиона, запевао је химну заједно са навијачима.
"Јагош (Вуковић) је седео поред мене на клупи, певао сам химну, то сам ја. Тако је било и у ОФК Београду. Кад сам ушао у игру,ма колико било тешко, знао сам да сам професионалац".
Није му било пријатно када је у црвено-белом дресу грчког првака истрчао на травњак стадиона Партизана.
"На загревању се нисам осећао пријатно кад су ме прозивали да сам звездаш. Како ја сад да кажем људима: 'Еј, па ја навијам за овај клуб'. Био сам мало и бесан због тога. Нормално је да сам се борио најбоље што могу да се докажем тренеру".
Стигао је у Партизан као фудбалер који би требало да надокнади изгубљено одласком Евертона Луиза у СПАЛ. У тандему са Данилом Пантићем на припремним утакмицама деловао је врло добро и уиграно.
"Евертон је доносио нешто, надам седа ћу другим квалитетима и ја да допринесем. Увек тежим ка бољем,видећемо. Дача (Пантић) и ја смо једном у репрезентацији играли заједно, али је он увек играо са стране. Знамо се још кад смо били деца. Он ће тек показати квалитет, лако је разумети се са играчем таквог квалитета".
Здјелар је научио како је носити дрес великог клуба и нема проблем са притиском који доноси стална тежња победама.
"Мислим да је мало груба реч да бих могао да будем лидер, ти само гестовима на терену показујеш пример свима и можеш да погураш остатак екипе да уради исто то.Има доста старијих играча од мене. Ту су Саша, Стојке, Бамби, морамо да их поштујемо. А на терену морамо да поштујемо једно правило, а то је победа. Не смемо да прећуткујемо грешке једни другима, сви морамо да дамо све од себе и кажемо једни другима све у лице".
Отишао је голобрад у Пиреј, а вратио се...
"Када сам одлазио био сам дете, а уједно и стандардан у ОФК Београду. Појавила се понуда Олимпијакоса и било је нереално одбити тако нешто. Доста лепих ствари сам доживео тамо, огромно искуство, ја сам одрастао у Олимпијакосу. Отишао сам као голобрад у Атину и вратио се са брадом. Радити са таквим играчима и тренерима, много се више напредује него код нас".
Из Олимпијакоса је ове зиме отишао и Мохамед Бен. Њега је професионални пут такође довео у Београд, али на другу страну Топчидера.
"Бену сам рекао да је боље да иде негде где ће рачунати на њега. Мени се лично не свиђа његов избор, али ако види перспективу са тренером са којим је радио, Србија је лепа за живот, зашто да не. Београд је један од најлепших градова у Европи, ако види тамо себе ја то поштујем. Он је одличан фудбалер, нисам срећан што је дошао у Звезду. Желим му све најбоље, али не и у новом клубу".
Са бившим саиграчем, а сада великим ривалом чуо се пре неколико дана.
"Дописивалисмо се пре неки дан, рекао сам му да више нисмо пријатељи(смех). Наравно да ћу помоћи шта годмубуде требалоу Београду", рекао је Саша Здјелар.
Овај пут смо сигурни да фраза о испуњењу дечаког сна, често изговарана на промоцијама фудбалера, није само фраза!
СВАЂА СА ЂЕМБА ЂЕМБОМ
"Био сам дете, имао сам 17 година. Нешто је Ђемба Ђемба причао, нисам га разумео. Једном сам га ударио, па други пут, он ме опсовао, па сам га и трећи пут ударио и рекао му: Бежи бре од мене".
"Грци никада нису могли да изговоре Здјелар, увек су ме звали Саша. Много им је лакше било тако".
Чувена Кишвара и пецање
"Мој отац и данас иде стално на пецање, ишао сам често као дете. Ето ићи ћу и сад кад се вратим у Београд. Са оцем је то увек у зору, око четири, пет".
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар