ДW: Лажна љубав Балкана и Европе

Према Стратегији о проширењу Европске комисије, Србија и Црна Гора требало би да се придруже Европској унији до 2025. године. Али шта је са реформама? Њемачка агенција ДПА анализира ситуацију на Западном Балкану.

Свијет 06.02.2018 | 21:33 Постоје два веома различита свијета.

С једне стране су лидери Европске уније, попут предсједника Европског парламента Антонија Тајанија који је прошле недјеље у Београду обзнанио да, због многих, наводних реформи, приступање Србије Унији сматра могућим чак и прије 2025.

С друге стране су велики дијелови цивилног друштва који се жале да су демократски недостаци, притисак на медије и правосуђе, данас гори него у ратним деведесетим.

Мала јадранска земља, Црна Гора, преговара са Бриселом скоро шест година, и са 30 отворених од укупно 35 поглавља, најдаље је одмакла у процесу приступања Европској унији. Али унутрашњополитичка ситуација је крхка. Половина опозиције вец́ дуго бојкотује парламент. Она тако протестује против деценијама доминантног Мила Ђукановиц́а, који са пар пријатељских породица води државу као да је његово власништво. Са само неколико кратких изузетака, дугогодишњи председавајуц́и социјалистима (ДПС) је или предсједник или премијер Црне Горе. Брисел Вучићу прашта недемократске потезе.

И предсједник Србије Александар Вучиц́ је такође читаву малу вјечност у политици: дугогодишњи великосрпски националиста и опозиционар, па шеф владе, а данас предсједник, ватрени Европљанин.

Омиљени партнери Брисела

Запад, било да је ријеч о Вашингтону, Берлину или Паризу, у том, упркос дугој каријери тек 47-годишњаку, види свог најважнијег партнера. Брисел Вучиц́у опрашта све недемократске потезе код куц́е, само ако не провоцира нове сукобе и залаже се за помирење са Косовом, албанском покрајином која се прије десет година отцјепила, каже социолог Јово Бакиц́.

Омиљени партнери Брисела су и у Босни и Херцеговини такође деценијама на власти, попут бошњачког лидера Бакира Изетбеговиц́а. Али и он, као и лидери Срба и Хрвата у БиХ, већ дуго замајава ЕУ обећавајући реформе, критикује Срђан Благовчанин. "Приче о реформама су бајке", жали се директор невладине организације "Транспаренси" у Сарајеву.

Штавише, "странке су криминалне организације" и функционишу "као мафија". Опозициони политичар Предраг Којовиц́ то види слично.

"Страначке клике само желе да обезбиједе своје илегално стечено богатство, без икаквих правних, политичких или социјалних посљедица", каже предсједник Наше странке за њемачку новинску агенцију дпа. Скоро сви страни експерти слажу се да су странке у свакој земљи Југоисточне Европе – "бог и батина": њих нико не контролише, а оне владају сваком облашћу привреде и друштва, медијима и правосуђем, подстичу професионалне и предузетничке каријере, или их уништавају.

С ким да преговарамо?

Западне дипломате понекад и саме увиђају колико су проблематична та њихова партнерства са моћним људима на Балкану. Те везе они правдају чињеницом да је опозиција у тим земљама расцепкана, посвађана и често организационо неспособна. Кажу да једноставно немају другог партнера за разговоре и преговоре. И заиста, опозиција је у свим тим земљама обично дубоко подијељена, без икакве перспективе за заједничку политичку активност.

Веома слично је и у другим земљама који желе чланство у Европској унији, као што су Албанија, Македонија и Косово. Свађе, блокаде, бојкот и корупција најважнији су појмови њихове унутрашње политике. Свих шест потенцијалних кандидата укључено је у десетине граничних спорова.

Дипломате ЕУ се надају да ц́е тим земљама, упркос ситним корацима, једном ипак успјети да изврше пробој ка демократији и тржишној економији. Али становништво не жели да чека. Многи разочарани људи траже излаз за себе и емигрирају из своје земље, прије свега у Њемачку и Аустрију.

То су добро образовани млади људи, на Западу добродошли инжењери, љекари и неговатељи. Они својим домовинама недостају и то само још више уназађује тамошња друштва.

Извор: ДW