Партизанови шпицеви на скенеру...
Тавамба превише воли да игра, Ожеговић за зоне и контре, Ђоле да буде безобразан. Андрија Делибашић је кључно утицао на ефикасност Леонарда и Ђурђевића, а сад актуелним нападачима преноси богато искуство стицано у Шпанији и Португалији.
Фудбал 07.02.2018 | 20:00
На примеру Андрије Делибашића свака случајност је искључена. Ако има спремних да претходну сезону подведу под почетничку срећу, актуелна је понудила чврсте аргументе да је Парни ваљак у лику стаситог Никшићанина дефинитивно добио погонско гориво, гарант вожње на дуге стазе.
Лане је у екипи затекао Уроша Ђурђевића и Леонарда да Силва Созу. Првог пристиглог са маргина Серије А, другог после шестомесечне паузе и премишљања да "батали фудбал". Преданим радом, помоћни тренер ангажован пред крај лета 2016. побољшао им је ефикасност и довео до статуса најбољег тандема црно-белих у новије доба.
„Претходни тренер, Марко Николић, форсирао је додатни рад са нападачима. Радоје Смиљанић, Бранко Мирјачић и ја нисмо радили напамет, направили смо програм, намењен завршници и радили додатно по окончању сваког тренинга. Испоставило се да смо погодили суштину, помогли Леу и Ђуки да лакше улазе у шансе, после чега би до изражаја долазио њихов индивидуални квалитет“, појаснио је Делибашић у разговору за МОЗЗАРТ Спорт.
Несмањеном жестином наставио је да профилише њихове наследнике у нападачким улогама, јер ко ће боље да побољша учинак Леандреа Тавамбе, Огњена Ожеговића и Ђорђа Јовановића од неумољивог егзекутора у Партизановом дресу с почетка овог века. Зато нас је занимало, како некадашњи види садашње шпицеве.
Тавамба је драстично поправио статистику, дао је 14 и наместио осам голова, наспрам само два пролећна?
„Копка ме. Чини ми се да не показује 100 одсто могућности. Поготово на тренинзима. А ни на неким утакмицама. Очекујем да у другом делу првенства и у Лиги Европе лакше завршава акције, постигне више голова, јер има капацитет, лако улази у прилике, само их тешко реализује. Као формираном играчу, тешко му пада да исправи давно научене моделе понашања у игри“.
Камерунац је направио драстичан скок у односу на пролеће 2017, мада остаје утисак да није гол играч.
„С обзиром на физичке карактеристике добро барата лоптом, техника му је импресивна имајући у виду да има 100 килограма. Недостаци? Превише воли да игра фудбал, да се врати по лопту, организује напад. Прави грешку на том пољу. Фали му агресивности у казненом простору кад је потребно напасти прву стативу или кренути на повратне лопте“.
Некадашњи фудбалер словачке Нитре и казахстанског Каирата је, упркос свему, неизоставан члан први 11.
„Изврстан је, дао нам је доста. Интелигентан момак. Најбрже се уклопио од свих странаца. Саиграчи га обожавају, збија шале, говори наш језик. На проглашењу најбољих појединаца Суперлиге за минулу јесен рекао сам му: "Дај интервју на српском, људи ће препознати да се трудиш и више ће те ценити". Тава није проблем. Верујем да ће нам помоћи до краја сезоне, а у јуну заслужено отићи у бољи клуб и, како сам каже, пошто се ближи 30, зарадити озбиљан новац“.
Најчешћи партнер Тавамби у шпицу јесенас је био Огњен Ожеговић, пројектован да попуни копачке некадашњег колеге из омладинске и младе репрезентације, Уроша Ђурђевића.
„Донео нам је много. Кад је Илиев најавио планове, чуо сам се са тренером Ђукићем и предочио му да добијамо играча сличног Ђурђевићу. Ту мислим на добру зону и брзе контранападе, Ожеговић је прави избор за нас у начину игре актуелног тренера. Трчи у дубину, брз је, има добру завршницу, перфектно се уклопио, иако су многи сумњали после добро познатих летњих дешавања. Доказао је свима да поседује квалитет за Партизан“.
Бивши шпиц Чукаричког иза свог имена има шест голова и четири асистенције, укључујући погодак против Јанг Бојса, вредан европског пролећа. Некад делује као дечко који би истовремено да буде и атрактиван и ефикасан и подређен екипи...
„Разумем га, вођен је екстра мотивом да покаже свима какав је. Млађи играчи желе све и одмах. Немају стрпљења као искуснији. Некад је брзоплетост похвална, некад не. Штета што није прошао први цео припрема у Београду, вероватно ће га то мало коштати почетком другог дела сезоне, али ће стићи екипу... Огњен је позитивно пргав на терену, противници га се плаше“.
Делибашић нам је објаснио да новајлију из Спартака Ђорђа Ивановића на види као шпица, већ му је улога да дејствује мало повученије, што оставља његовог имењака Јовановића као преосталог у Партизановом најофанзивнијем делу тима.
„Рекао сам му да мора више да ради. Сви говоре да је млад, међутим, за мене није. Ово су му четврте припреме са првим тимом, квалитет и таленат нису спорни, али су наведене карактеристике само део у низу потребних савремном професионалцу. Ђоле мора да буде агресивнији, промени темперамент и карактер, да на сваки тренинг гледа као да је последњи. Не могу да се пропуштају шансе, нити да се у Партизану тренира до степена пријатности. Овде је сваки тренинг 100 одсто. Због тога сам испаштао кад су ми тренери били Миодраг Јешић и Љубиша Тумбаковић, сваке припреме сам био повређен, хтео сам, попут Ожеговића, све и одмах. Улазио сам максимално, па су ми "пуцали" ложа, зглоб...“
Речи популарног Делија нису критика, већ упутство за употребу.
„Ђоле Јовановић мора да буде фудбалски безобразан и на тренинзима и на утакмицама, онда за њега неће бити проблема. Мени је требало само пола године тренирања са првим тимом да бих постао стартер. Већ две године је са нама, време је да се наметне, не да гледа како пролазе минути и сати Учинак му је задовољавајући у односу на време проведено на терену. Зна да постигне гол. То му је највећа врлина. У шеснаестерцу је предатор, лако решава ситуације 'један на један', међутим, за модерног шпица то није довољо. Мора да се ради 90 мнута, то је оно то Ђукић тражи. Висок пресинг, рад у оба правца, дефанзивном и офанзивном. Ђоле је радан, хоће да поправља све што може“.
СА ДВА ШПИЦА - ДА ИЛИ НЕ? ЗАШТО ИЗУМИРУ „ДЕВЕТКЕ“?
Елоквентност каква често недостаје овдашњим тренерима, богато искуство стицано у Шпанији и Португалији, позиционирали су Андрију Делибашића као савршеног саговорника на тему да ли Партизан под обавезно мора да игра са два шпица, посебено у Суперлиги.
„Пожељно јесте, не мора увек. У моје време, садашњи спортски директор Ивица Илиев и ја смо чинили тандем у коме сам био централни шпиц, он дејстовао по боку, а надавали смо се голова. Садашњи центарфор Партизана мора да ради у оба правца, због начина и модела игре какав форсира тренер Ђукић“.
Конкретно?
„Уколико играмо висок пресинг, за шпица нема одмора. У Партизану су некад могао да се поставиш и чекаш лопту која циркулише код Салета Илића, Звонета Вукића, Владе Ивића... Наместиш се у шеснаестерцу, постигнеш гол и своје си завршио. Не! У овом случају морају са екипом да се 'спусте' у средњу зону, а кад играмо "горе" да покрију и прву и другу стативу, повратну лопту, врше агресиван пресинг у завршних 30 метара до противничког гола. Лако је рећи, тешко урадити. Можда због тога испаштају Ожеговић, у смислу мањег броја голова од прижељкиваних или Ђоле Јовановић не успева да се наметне. Ако испуниш те захтеве играћеш код Ђукића“.
Занимало нас је: да ли би Андрија Делибашић на врхунцу играчке каријере обезбедио место у садашњем Партизану?
„Бих. У Рајо Ваљекану смо неговали систем 4-3-3, међутим, више је то деловало као да је један у шпицу, требало је доста да се ради за екипу, нисам био типична 'деветка'. Штоперима је лако кад могу да узму једног играча таког типа, онда само стану поред њега и чувају га. Зато је штоперима најтеже да играју против Барселоне, лишене класичног шпица, а ако штопер нема играча поред себе, не зна шта се дешава, изгуби се на терену“.
Шта је данас нападач?
„У модерном фудбалу се изгубила 'деветка'. Остали су Левандовски, Златан, чак Бензема није стандардан у Реалу... Та врста полако изумире, баш зато што мора доста да ради и да трчи 'кратке дубине'. Буквално 90 минута у спринту“, појаснио је Делибашић, наоштрен да у фебруару заврши курс за стицање А лиценце, а у септембру пређе на виши ниво - ПРО лиценцу.
О НИКОЛИЋУ И ЂУКИЋУ...
Занимљиво, Партизан је Андрију Делибашића желео најпре као играча, у пролеће 2015. пред крај првог тренерског мандата Марка Николића.
„Чак сам разговарао са Милошем Вазуром, то је био тренутак кад је Петар Шкулетић отишао у Локомотиву, клубу је остало мало времена да реагује и доведе неког, јер је остао само са Немањом Којићем у улози центарфора. Искрено, тад нисам био спреман нарочито да помогнем. Иза себе сам имао шестомесечну паузу и била је прилика да се вратим у матичну Сутјеску из Никшића, више појавом, него... Можда и боље за све што нисам дошао у Хумску други пут као играч“.
Јесте као тренер.
„Било је логично да после професионалне каријере упловим у тренерске воде. А где боље почети посао него у мом Партизану. До неба сам захвалан тренеру Марку Николићу на шанси, неискусног ме прикључио стручном штабу, испоставиће се, шампионске екипе“.
Николић је по освајању дупле круне отишао у Видеотон, а Андрија добио прилику да сарађује са МирославомЂукићем.
„Флексибилан је. Милина је радити с човеком деценијама присутном у европском фудбалу. Полако се навикава на нашу лигу и српску реалност. Ђукић је, пре свега, добар човек. Играчи га воле, цене његову каријеру, ко ће боље Свети Марковићу или Бошњаку да објасни штоперске принципе него бивши репрезентативац светског гласа. Луксуз је што садашњи млади играчи имају такву личност за тренера“,закључио је Андрија Делибашић, један од шесторице тренера у Ђукићевом стручном штабу.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар