Интервју - Како је Данило постао задњи везни?

Овде је најлепше! "Играти у земљи у којој си рођен и за клуб који навијаш - нема ништа лепше од тога", каже за МОНДО Данило Пантић.

Фудбал 06.02.2018 | 20:00 Није тако давно било када је у "Земунелу" стасавала чувена генерација Партизанове школе 1996. У кадетским данима није им било равних у Србији, класу су демонстрирали и на бројним међународним турнирима. Илија Завишић брусио је дијаманте Партизану. Црно-бели имали су залог за будућност.

Тако се мислило...

Без система и визије тадашња управа "парног ваљка" у талентовним дечацима видела је само прилику за брзом зарадом. Одлазили су, а да притом поштено нису ни закорачили на велику сцену српског фудбала - Данило Пантић, Андрија Живковић, Немања Радоњић, Саша Лукић, Мирослав Богосавац...

Данас су у Партизану само Пантић и голман Јован Трнић, а тек им је 21.

Пре скоро пет година, 23. маја 2013, у последњем колу Суперлиге против Спартака, Данило Пантић добио је прилику да последњих 20 минута одигра за први тим црно-белих.

Био је то његов деби.

Одушевљени навијачи, славећи шесту узастопну титулу, препознали су у дечаку из Руме нову звезду, будућег аса. Али...

Није потрајало. После свега 18 првенствених утакмица и тек два постигнута гола за први тим Партизана, Пантић се отиснуо се у бели свет. Велики таленат није могао да прође неопажен. Само што је пробудио машту Гробара, већ је био на прагу Челсија и у јулу 2015. постао је члан славног лондонског клуба. Отишао је као слободан играч, на мала врата.

Због тога што је одбио да продужи уговор био је избачен из првог тима, остао је и без дреса репрезентације, а самим тим и без прилике да са вршњацима на Мундијалиту дотакне звезде. И навијачи су му окренули леђа.

Међутим, и када је био далеко од Хумске истицао је љубав према Партизану и жељу да се једног дана врати и надокнади пропуштено.

Није се начекао...

"Искрено, било ми је жао што се тако десило. Ни најмање нисам желео да се на тај начин растанем са клубом у којем сам провео осам година. Тако се завршило и стварно у том тренутку нисам могао ништа да предузмем... Ко ми верује - верује ми, а ко не - шта да му радим", почео је Пантић.

Прошлог лета се вратио у Партизан. Многи су негодовали, али је Дача сигурним кораком, мирне главе и жељан доказивања наставио тамо где је стао у кадетима. По трофеје и ка европским висинама...

"Дошао сам да покажем да заслужујем црно-бели дрес, дете сам Партизана и волим овај клуб. Највише бих волео, колико год је могуће, да останем и играм за свој клуб, јер играти у земљи у којој си рођен и за клуб који навијаш - нема ништа лепше од тога."

Пантић је добио нову улогу.

На почетку припрема пришао му је тренер Ђукић и саопштио му да планира да га користи на позицији задњег везног. Тандем Пантић - Здјелар дебитовао је испред одбране црно-белих у мечу против Теплица.

Одушевио је и показао много.

"Тренер Ђукић ми је раније наговестио да ћу играти задњег везног. Та позиција ми није страна, играо сам је у млађим категоријама. Знам Салета (Здјелара) из репрезентација и добро смо функционисали за прву утакмицу."

Мајсторство исказано у млађим категоријама Партизана није нестало. Напротив, Пантић данас игра зрело, а у његовој елеганцији и техници огледа се чувени стил надалеко познате црно-беле школе.

Код саиграча је, ипак, пронашао нешто чиме би волео да надогради своју игру.

"Волео бих још да имам шут и прекид као Бамби и ниско тежиште и промену правца као Марко Јанковић", завршио је Пантић.

Заузет!

Данило Пантић међу саиграчима важи за великог заводника.

"Увек сам био неко ко се водио емоцијама и љубављу. Никада нисам користио девојке, никада ми није био циљ да их променим што више. Било је девојака, што је нормално. Заузет сам и заљубљен", открива нам Пантић.

Извор: мондо.рс