100. рођендан: За дуг живот - љубав

У Обарској код Бијељине несвакидашње славље. Најстарији мјештанин села, а можда и читаве Семберије Василије Секулић прославио је 100 рођендан. Рођен је 4. фебруара 1918. године, а рецепт за дуг живот је, како каже, рад, заједништво и љубав ближњих.

Република Српска 04.02.2018 | 20:06

Деда Василије је "прегрмио" цијели 20, дубоко закорачио у 21. вијек и дочекао да на рођенданској торти угаси свјећицу са бројем 100. Овај покретни, живахни и виспрени старац се свега сјећа и радо приповиједа о прошлим временима. Једна од тема којима се увијек враћа је заробљеништво у Њемачкој током Другог свјетског рата.

“Јако нам је тешко тамо било, као стоку су нас затворили; неколико хиљада људи је ту било. Тјерали су нас и на нехуман рад по великој хладноћи. Један хљеб добијемо за четири човјека, тврд, можеш некога ударити са њим”, још су живе слике у сјећању деда Василија.
Са супругом Видосавом, која је преминула прије 10 година, вјенчао се по повратку из заробљеништва и добио троје дјеце, 2 сина и кћерку.

“Била ми је много добра жена и домаћица. Увијек се борила да она прва иде на њиву и у рад, никада се није штедила. Много добра је била, а данас мало има од доброте”, присјећа се овај стогодишњак са сјетом.

Читав живот се бавио земљорадњом, а данас живи са сином који са породицом брине о њему. Деда Васо нам прича и анегдоту о прослави стотог рођендана и каже да се прије 20 година са доктором опкладио да ће доживјети стоту, а данас поставља нови лимит.

“Сад сам се опет опкладио, до 120 сам рекао. После ћу можда још мало продужити, још десет година, двадесет година”, каже шаљиви старац.

Деда Васо је здрав и покретан, па колико може брине и о пчелама. Још додаје да у свему треба бити умјерен, пуно радити, али се и много пазити и савјетује свима да никако не прескачу доручак ако хоће да дочекају његове године.



БН телевизија