Могу ли млади у РС да уштеде?

Омладина у РС штедне рачуне отвара само ако заради нешто у иностранству или ако им новац уплаћују родитељи, јер сами углавном не могу издвојити ништа.

Република Српска 04.02.2018 | 11:28 Не остане ми ништа од плате ни за свакодневне потребе, а камоли да имам за штедњу – каже васпитачица Ања Тепић (29), а већина младих људи са којима смо разговарали са њом је сагласна.

Радо би, кажу, штедили да имају од чега, али с обзиром на велику незапосленост, мале плате и нередовне исплате, за већину је одвајање новца за штедњу само додатна обавеза.

"Није ми пало на памет да отварам рачун за штедњу, јер знам да немам шта да уплаћујем. Плата ми покрије трошкове режија, а ово што остане некако распоредим само да имам довољно да не тражим од родитеља", каже Тепићева.

Сличног мишљења ја и Славен Г. (24) из Прњавора, који је, каже, више новца штедио док је био дете, него сада кад зарађује.

"Моја плата од 450 КМ ми служи само да не тражим новац од родитеља, јер не бих поднео да и са оволико година од мајке тражим новац за кафу", каже Славен.

За разлику од већине својих вршњака, штедни рачун у банци има Маја Алексић, која је три године за редом радила, како у европским ресторанима, тако и по светским крузерима.

"Нисам овде могла да нађем посао па сам кренула са радом вани. Сваки пут када донесем нешто новац део ставим у банку и тако штедим. Вероватно за стан или неку пословну идеју, видећу", каже она.

Да су млади људи, нажалост, са штедњом на ви, потврдили су нам и из “Сбербанк” Бањалука.

"Од укупног броја партија орочене штедње физичких лица “Сбербанк” а.д. Бањалука отприлике 10 одсто се води на лицима старосне доби између 25 и 35 година живота, а када укључимо и дечју штедњу, која се отвара малолетним лицима до навршене 18. године учешће се повећава на 25 одсто", рекли су у овој банци.

Додају да је штедња облик улагања у мирнију, стабилнију будућност, те представља најбољи и најсигурнији избор увећања инвестираног капитала.

"Штедња представља мирнији и спокојнији начин размишљања о данима који долазе. Практично посматрано штедити значи да стварате већи степен извесности код одлука за школовање деце, уштеде за летовања, те поседовање властитог новчаног фонда за разне видове животних околности које није могуће предвидјети", додају у овој банци.

И док у европским државама млади људи тако и раде, те размиљшљају о школовању своје деце и њихој будућности, код нас пре размишљају о своме сутра, сматра економиста Анита Вуковић.

"Ако узмемо у обзир да млади људи имају просечну плату од око 800 КМ и да имају свој стан и да живе сами, тада би се могло месечно одвајати неких 100 до 200 КМ и за неколико година имати фина сума на рачуну. Међутим, колико их таквих има", пита се Вуковићева, додајући да је наша омладина приморана да брине о садашњости, а не о будућности.

Сматра да су штедње код младих људи краткорочне и да углавном штеде за ствари које би хтели да купе, а за које новац не могу издвојити одједном.

"За већину младих људи штедња значи сачувати новац за море, за нови телефон или сличне ствари, за које штеде неколико месеци и онда то потроше на нешто материјално. Немамо навику да штедимо и размишљамо о будућности, а и уз сву добру вољу не знам од чега би, јер велика већина младих ради за минималац или уопште не може да нађе посао", сматра Вуковићева.

Треба одвајати било шта

Свесни смо да у данашње време већина људи тешко плаћа месечне рачуне, а ако су ту још кредити за стан или ауто, ситуација је још тежа.

Међутим, стручњаци ипак истичу како би млади људи, без обзира на све, чим им се пружи прилика требали почети да чувају новац за будућност, па макар месечно издвајали и неку минималну суму, јер важно је, кажу, прво “платити себе”, те одвојити макар и минималну количину новца пре плаћања свега другога.

(Блиц)