Интервју - Тошић: Мој пут од малог фудбала до Манчестера...

Први пут детаљно о преласку на Театар снова. . . Колико је Јунајтед зарадио на Бамбију? Каква песма и транспарент на српском навијача ЦСКА? Шта је било у Келну? Због чега је одбио Трабзон и зашто му се није ишло у Емирате?

Фудбал 04.02.2018 | 22:30
Интервју - Тошић: Мој пут од малог фудбала до Манчестера...
Сценарио за филм. У главној улози Зоран Тошић. Сцене се снмају на пет локација: Зрењанин, Београд, Манчестер, Келн и Москва. Само, обрнутим редом, као у ремек делу Дејвида Финчера "Необичан случај Бенџамина Батона".

Као што Бред Пит од старца постаје дете, тако је и популарни Бамби пристао да га на страницама овог портала провозамо у рикверц: од тренутно последње станице на Топчидерском брду, заобилазним путем, све до родног му града и почетка каријере која и сама има обрисе необичне. И поучне.

У том замишљеном спортском документарцу, почетни кадар представља летошњи повратак хитроногог крила у Хумску 1. Изазвао си еуфорију међу Гробарима, можда зебњу код присталица Црвене звезде и питање свих поклоника фудбала, невезано за навијачку припадност: зашто Суперлига у напону снаге, пошто се играчи твог реномеа и калибра обично враћају у Србију пред пензију?

"Почетком летњег прелазног рока нисам себе видео други пут у Партизану", признаје Тошић, премотавајући мисли на период с почетка претходног прелазног рока. "Био сам убеђен да ћу остати у ЦСКА. Нажалост, нисам. Кад се појавила опција да се вратим у Хумску, у првом разговору са спортским директором Ивицом Илијевим осетио сам позитивну енергију, али сам имао још четири понуде, финансијки интересантније од од Партизанове.

Који фактори су утицали на избор?

"Тек после другог састанка почео сам озбиљније да размишљам о повратку, јер су позиви из Русије и Турске били од клубова без амбиција да се боре за трофеје. Желео ме је и најбољи тим Уједињених Арапских Емирата, међутим, нисам хтео да идем тамо. Поменути клубови су из градова који нису ни прићи Москви или Београду, а желео да породица буде уз мене. Нисам хтео да се одвајам од најближих, да се после месец, два питам "зашто?". Доста непријатних искустава су наши играчи имали у осредњим турским клубовима, зато сам одбио предлог да одем тамо (Трабзон, оп. ау). Да су ме хтели клубови из Лиге шампиона или кандидати за титулу онда бих размислио. Овако..."

Испада да су црно-бели били спортски привлачнији од Руса и Турака, а живот у Београду примаљивији од "пржења" на арапском сунцу?

"Одушевила ме енергија директора, жарка жеља да ме види у Партизановом тиму. Недостајала ми је Србија. Поврх свега: у првом мандату нисам оставио видљив траг. Јесмо освојили титулу, играли лепо, имали одличну екипу, међутим, овога пута моја улога је значајнија него пре десет година. Желео сам да ударим печат у клубу који волим".

Чуо си, вероватно, мишљења појединаца "шта му је то требало, кад је могао још да "млати" лову преко". Шта је пресудило?

"Свако од нас жели да искористи најбоље године каријере и заради, међутим... Није све у новцу. Има нешто и у томе кад матираш голмана Скендербега, а стадион падне у транс. Пазите, давао сам одлучујуће голове и за ЦСКА, играо Лигу шампиона, наосвајао се трофеја, али ово код куће, пред својим народом... То је то. Нема цену".

ЗАШТО САМ НАПУСТИО ЦСКА И ЕМОТИВНИ ОПРОШТАЈ НА СРПСКОМ: ХВАЛА ЗА СВЕ, ЗОРАН!

Велики број поклоника фудбала био је изненађен твојим одласком из ЦСКА после седам успешних година. Шта је натерало једног од признатијих странаца у дресу Армејаца напусти клуб после три титуле, два купа у једног Суперкупа Русије, с битном улогом у освајачим походима?

"Преговоре о наставку сарадње почели смо скоро годину дана пре истека уговора. У том тренутку тренер Леонид Слуцки је дао реч да ће отићи на крају првог дела сезоне. Тек касније сам то сазнао . Челници су сачекали долазак новог стратега како би сагледали његове идеје и уверили се на кога рачуна, а на кога не. Нису желели да доносе исхитрене одлуке. У јануару је промовисан Виктор Горченко, поставио тактику 3-5-2, а мене ставио на левог бека".

Сигнал је био јасан. Тошић је причитао знак.

"Није то моја позиција. Закључио сам да статус захтева хитно решење, јер сам био један од најплаћенијих првотимаца, а нисам се уклапао у систем новог шефа струке. Осим тога, ЦСКА у последње време не издваја много новца на трансфере. У малом је финансијском проблему. Не кажем, испоштује сваког играча максимално, али је одлучио да штеди. Добио сам понуду за наставак сарадње под условима који ме нису задовољили. Сматрао сам да вредим више. Да сам за седам година заслужио више поштовања".

Обично у таквим околностима играч или неко из управе плане. Тошићев случај је другачији. Стисак руке и свако на своју страну, а онда показатељ каква су величина Армејци и колико видљив траг је оставио наш репрезентативац. На утакмици другог првенственог кола, градском дербију са Локомотивом, навијачи су му приредили опроштај за памћене. Преко целе северне трибине развили су транспарент: "Хвала ти за све, Зоран", а онда исте речи запевали на српском и погодили суштину.

Емоција!

"ЦСКА је, попут Партизана, велика породица. Поносан сам на све што сам доживео у Москви, гајим феноменалан однос са играчима и руководством, па и са новим тренером, непрестано смо на вези. Растали смо се пријатељски, у уверењу да сам највећи навијач ЦСКА. Једноставно, нисам желео да играм на позицији која ми не одовара и у систему у коме не могу да одговорим захтевима струке. Разишли смо се због другачијих фудбалских ставова. То је истина".



После ових речи и снимка на коме се види присна веза Тошића и навијача московског великана постаје јасно због чега је средином децембра, после жреба за нокаут фазу Лиге Европе, изјавио да жели судар са Армејцима у осмини финала.

"Моје речи добиле су конотацију какву није требало. Захтевају појашњење. Рекао сам да ми је жао што Партизан није добио ЦСКА за ривала и да се надам да ћемо и Московаљни и ми проћи у наредну рунду, како бисмо се у њој срели. Не зато што желим зло Црвеној звезди, него зато што ми је ЦСКА дао све и далеко је најбитнији за моју каријеру. Волим га подједнако као Партизан. Против кога год да игра ЦСКА навијам за њега. А то што му је сад Црвена звезда на путу... Шта да радим. Не разликујем да ли је она или Манчестер јунајтед".

НА - 17 НЕ ОСЕЋАШ НИ РУКЕ НИ НОГЕ И ЗАШТО РУСКИ МИЛИОНИ НИСУ ПРОШЛИ У ЕВРОПИ

Кад смо већ код Руса и европских такмичења, како објашњаваш чињеницу да доста улажу, а тек спорадично направе велики резултат. По један пехар УЕФА купа за ЦСКА (2005) и Зенит (2007) чине се недовољним имајући у виду количину новца који им је (био) на располагању?

"Учинак није сразмеран улагањима. Руски клубови су као равна линија: уђу у групну фазу и то је то. Не прођу, али се и не обрукају. Што је важило за ЦСКА и Зенит потврдило се ове сезоне у случају Спартака, без значајнијег утицаја у Лиги шампиона. Основни проблем је што првенство није попут Премијер лиге, Примере или Серије А. Не могу да привуку играче светског формата. Имали су бум у периоду кад су за Анжи играли Ето и Роберто Карлос, Рубин је увек био моћан, Динамо Москва имао Курањина, Вороњина, а Локомотива, Зенит, Спартак и ми, такође, озбиљне тимове. Одједном се распао Анжи, Динамо престао да улаже, па је и мој ЦСКА престао да купује велике играче. Евидентно се десило нешто што их је коштало бољег учинка на интернационалној сцени".

На московски саобраћај си се навикао, а на руску зиму?

"Људи моји, најгоре је кад играш фудбал почетком марта или на прелазу из новембра у децембар. Озбиљне хладноће. Не знам под којим условима је дозвољено да играти фудбал, али се сећам да је једне прилике у Перму измерено 17 степени испод нуле, падао је снег и дувао је ветар. Једно је минус 17 кад је суво, али кад пада и дува... Субјективни осећај је такав да пожелиш да се утакмица заврши исте секунде. Не осећаш ништа живо, ни руке, ни ноге. Годинама се навикнеш. Као и на удаљена путовања. Сад ми је чудно кад у Србији за сат или два стигнемо на гостовање, а у Русији је потребно пола дана".

Москва и ЦСКА представљају свакако најважнију, али је Келн, иако се у Бундеслиги задржао само шест месеци, једна од битнијих станица у његовој каријери. Практично је на Мингерсдорфер стадиону живнуо и показао да може да игра фудбал у захтевном такмичењу како је првенство Немачке.

"У Манчестер сам отишао млад и неискусан, из лиге која је доста слабија у односу на Премијер лигу. Плус, паузирао сам читав децембар, јер се у Србији завршио први део сезоне. Потписао сам уговор 31. децембра, већ 1. јануара одлетео у Енглеску, а 2. јануара био на тренингу таквог великана. Нисам био физички спреман да се носим са њима. После годину дана стицања искуства, не и игре, одлучио сам да одем на позајмицу, проценим где сам. Период у Бундеслиги је изузетно битан, одиграо сам феноменалних шест месеци, проглашен сам за најбољег играча клуба тог пролећа, у конкуренцији Лукаса Подолског, Маниша, Петита, Миливоја Новаковића... Чак сам имао прилику да останем, међутим, определио сам се за Русију. Не кајем се".

СЕДИ НА СТОЛИЦУ, ДА НАМ СЕ НЕ СРУШИШ - ИДЕШ У МАНЧЕСТЕР

А сад оно што сви сањају отворених очију. Потпис за један од највећих клубова света. Зима 2009. и договор са Манчестер јунајтедом и тад и сад изгледају бајковито. Кад се вест први пут појавила мало ко је могао да у њу поверује. Сећаш ли се да си тадашњем новинару Вечерњих новости, Вујадину Томковићу, дословце рекао: "умало нисам пао са столице кад сам прочитао да ме тражи Манчестер".

"Тачно тако. То би било као да данас претпоставимо да Ђоле Јовановић или неки други таленат оде из Партизана директно у Реал Мадрид. У то време Манчестер је био по резултатима и начину игре оно што су сад Барселона или Реал Мадрид. Овај данашњи је на високом нивоу, све је јачи, али онај у који сам дошао је био првак Европе и те године се изборио за финале Лиге шампиона у Риму. Одлазили су и касније играчи у велике клубове право из Суперлиге. На пример, Марко Грујић. Његов трансфер јесте феноменалан, да ме не схвати неко погрешно, међутим, Ливерпул у који је Груја отишао и тадашњи Манчестер су два различита света. Зато је људима било невероватно да поверују како баш ја идем тамо".

А како је до трансфера дошло, да ли си имао било какве назнаке да те такав великан прати?

"Појма нисам имао. Сећам се, позове ме у току сезоне менаџер Љубомир Воркапић, пита: "У ком клубу би волео да играш?". А зна који ми је омиљени страни тим. Узвратим: "Мислиш, било који клуб на свету". С друге стране жице се чује: "Било који, само реци где би волео да играш"? Ја из топа: "Манчестер јунајтед". И он пре спуштања слушалице изговори само једну реч:

"Добро".

У том тренутку Бамби иза себе има само једну сезону у првом тиму Партизана и статус младог репрезентативца, на прагу А селекције.

"После неког времена зове опет Воркапа да пита колико мечева имам за репрезентацију, ни на крај памети ми није да ургира за радну дозволу. Онда, врхунац. Љуба и Зоран Павловић, такође укључен у трансфер, позову ме у канцеларију и кажу: "седи на столицу да нам се ту не срушиш". Било је само: "Знаш где ћеш играти од зиме? У Манчестер јунајтеду"! Нисам знао да ли ме зај.... Проговорих једва: "О чему причате, људи?". Они лагано: "Готово све, Партизан је прихватио понуду, само ти да договориш услове".

Било је повуци-потегни. Није све завршено одмах, пошто је српска делегација у Манчестеру одбила први предлог Тошићеве плате и необављена посла се вратила за Београд, тиме показавши зубе. На крају је истерала своје.

"И то је тачно. Одлетели смо без уговора, тек из другог покушаја се све завршило према нашим жељама. Био сам са тадашњом девојком на Златибору, 31. јануара око седам увече се вратио за Београд, потписао уговор, дочекао нову годину и већ 1. јануара био у Манчестеру".

УЛОГА БУДЕ ВУЈАЧИЋА, РАЗГОВОРИ СА ФЕРГИЈЕМ И ЗАРАДА ДО 3.000.000 ЕВРА

Знаш како то иде код нас Срба, баш због неповерења у коме си малопре причао, народ није био спреман да тебе види у дресу Црвених ђавола. Поједини коментари били су да тамо идеш због у то време тинејџера Адема Љајића, као део пакета, условљеног потписом њихове прве жеље.

"Евидентно је да је главни интерес Манчестера био за Адема. Њега су првог видели, загризли на препоруку Будимира Вујачића, тада скаута Црвених ђавола за југоисточну Европу. Онда је Буда понудио и мене, пратили су ме неколико месеци и... Пазите, могли су да доведу играча у вредности од 30.000.000 до 50.000.000 евра, међутим, Вујачић им је рекао: "имате талентованог момка који не кошта много, можете да покушате, а не можете да изгубите". Испоставило се да нисам оставио упечатљив утисак, али финансијски свакако није била грешка".

Тих дана, у београдским спортским круговима причало се "оде Тошић у Манчестер да Алекс Фергусон проба може ли од њега да направи наследника Рајана Гигса, пробао је са многима, па га ништа не кошта да покуша и са Бамбијем".

"Јесте, јесте, тако је. Нисам баш с легендарним Сером разговарао о тим детаљима, али сам био свестан да ће бити тешко изборити се за минуте. Играли су Роналдо, Нани, Парк, па и сам Гигс, касније је дошао Валенсија, Велбек... Све играчи по крилу. Врхунски. Требало ми је времена да конкуришем за екипу. После месец дана приметио сам напредак. Често сам разговарао са Фергијем и са помоћним тренером, уверавали су ме да има доста утакмица и да ће се шанса указати. Неколико пута сам улазио с клупе, криво ми је што није било више минута, али разумем да у таквој конкуренцији нисам могао више".

После годину дана уследила је позајмица Келну, а шест месеци после тога трансфер у ЦСКА који оправдава претпоставку Будимира Вујачића.

"Тај Манчестер је на мени и зарадио. Званично, колико знам, обештећење Партизану износило је 7.000.000 евра, а ЦСКА је платио за мене 9.500.000 евра. Плус је Келн за позајмицу издвојио 500.000 евра. Одбијите од тога моју плату и чиста зарада је очигледна. Што кажу: "не видим где је ту била грешка". У економском смислу, наравно".

А спортски: да ли жалиш за светлима Олд Трафорда. На пример, да у походу на шампионску круну даш гол Ливерпулу и будеш јунак града?

"Нисам љут што нисам добио озбиљнију шансу. Реално причамо, сударили су се димензија на којој је био Јунајтед 2009. и играч у зачетку каријере, свеже пристигао из Партизана. Морао сам доста да радим. Криво ми је једино што се из Келна, после сјајне позјмице и одличног утиска, нисам вратио на Театар снова. Чак су ме људи из Манчестера обевештавали да све прате и да су задовољни мојим напретком. У том тренутку стиже понуда ЦСКА, финансијски далеко атрактивнија, а ја важим за човека који сматра да је боље врабац у руци него голуб на грани. Нисам хтео да ризикујем, изабрао сам клуб у коме ћу играти стандарндо, имати битнију улогу, давати голове, наосвајати се трофеја, а успут обезбедити породицу. Често ми падне на памет да сам, можда, могао још једном тог лета 2010. да пробам у Манчестеру... Мада, пази сад ово: гол Локомотиви за шампионски наслов, погоци Реалу и Манчестер Ситију, пет комада у дербијима са Спартаком, шест Локомотиви, скоро 50 голова за ЦСКА у око 250 утакмица. И то је лепо..."

МАЛИ ФУДБАЛ, СОЛДО И ПЕЦА РАКОЈЕВИЋ - ДЕЦО, ЧИТАЈТЕ ОВО

За поштивање. Баш као што Гробари поштују твоју одлуку да се вратиш на место одакле су те тадашњи спортски директор Иван Томић и тренер Мирослав Ђукић лансирали у орбиту, препознавши таленат из Баната.

"Имали смо феноменалну екипу, милина је играти кад око себе имаш Дијару, Мореиру, Жуку, Јовету, Љају, Ђорђевића, Обрада, Тонија... Све врхунски играчи. Тек сам сад свестан шта значи играње за Партизан. Тад сам био на почетку каријере, а сад желим да ме памте као неког ко ће направити већи успех".

Сећам се твоје изјаве од пре десет година, после три везана ремија у првенству (Бежанија 2:2, Црвена звезда 1:1, Војводина 1:1): "договорили смо се сваку од наредних десет утакмица до краја победимо". Уследила је серија од осам победа у првенству, закључно са фештом у Крушевцу кад си завршио на раменима навијача, проткано полуфиналним тријумфом на Маракани и освајањем Купа Србије, против Земуна.

"Нешто слично ми се десило у Русији. После првог дела сезоне 2014/2015 заостајали смо и за Локомотивом и за Зенитом, па смо нанизали десет победа, укључујући и ону у московском дербију, а ја дао гол у последњем колу, вредан титуле! Не знам зато се тако нешто не би поновило у Србији. Поготово што смо скоцкали тим и што видим доста потенцијала у овој екипи".

За крај, да се вратимо тамо где је све почело: у Банат из родног Зрењанина.

"Моја прича може да буде за наук млађим нараштајима, јер са 18 година нисам имао клуб. Паузирао сам шест месеци, нигде нисам играо, а три године касније стигао сам до Манчестер јунајтеда. Децо, што ово читате, знајте - ништа није немогуће".

Зашто ниси имао клуб?

"Раскинуо сам уговор са нижеразредним Младост Луксом из Лукићева. Ушао сам у конфликт са газдом, супендовао ме и од маја до децембра нисам имао клуб. Тренирао сам мали фудбал са КМФ САС из Зрењанина. Кум ме довео у халу, запамтио сам њихове шаблоне и више знао фудбал на петопарцу него овај велики, скоро да сам се ломио да у потпуности пређем на паркет".

Кад оно:

"У јануару ме позвао покојни Жарко Солдо, претходно тренер у Лукићеву, рекао да има добар клуб за мене, да је права средина, мислећи на Будућност из Банатског Двора, каснији Банат. Други значајан човек у том тренутку био је тренер Никола Пеца Ракојевић, одмах ми је дао шансу, на почетку сам играо левог бека, убрзо се преместио на крило, одатле отишао у Партизан и остало је - историја".

Што рече Бамби, за наук.

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар