Паспаљ: "Дрим тим" би нас побиједио '92. године, али '94...

Легендарни Жарко Паспаљ у интервјуу за "Дневне новине" говорио и о здрављу, одрастању, силаску Хрвата са подијума. . .

Кошарка 04.02.2018 | 22:15 Рођен је у Пљевљима, практично је одрастао и афирмисао се у Титограду, најљепше играчке и животне тренутке је доживио у Београду. Као кошаркаш је био микс хедонизма и дивљине. Необуздани природни таленат.

Виртуоз који је купио форе у култном Његошевом парку, па почео да дијели рецке, да би мајсторије наставио у Партизану, Грчкој, Италији, на моменте у САД.

Култни херој Жарко Паспаљ! Али, легендарном Паљи живот је одлучио да лупи рецку у виду можданог удара почетком новембра 2017. током боравка у Сан Антонију.

Како сте данас?

"Одлично. Било је необично, да не кажем трауматично, али такав је живот. Идемо даље, мало сам се стабилизовао, надам се да ће потрајати", говори у интервјуу за "Дневне новине" 51-годишњи Паспаљ, кога није напустио позитиван дух...

"Немаш превише опција. Опција један је да све прихватиш на други начин и себе убациш у коло из којег не можеш да се извучеш. Мислим да то није правац. Генерално, трудиш се да функционишеш нормално, да мало коригујеш неке ствари и да живиш како можеш да живиш. Трудим се да се понашам као да ништа није било. Не желим да се жалим, јер не видим пуно хљеба од тога. Имам обавеза, фамилију, дјецу, пријатеље... Не бих да пропуштам лијепе ствари. Нећу да се завучем у кућу и да кукам".

Из Његошевог парка практично у Будућност. Остало је историја. Будућност (1984 1986), Партизан (1986 1989, 1990 - 1991), Сан Антонио (1989 1990), Олимпијакос (1991 1994), Панатинаикос (1994 - 1995), Паниониос (1995 1996), Расинг (1996 1997), Арис (1997 1998), Виртус Болоња (1998). Да ли се то очекивали?

"Нико о томе не размишља, нити може неко да ти каже шта ће се десити. Волио сам да играм кошарку, да проводим вријеме на баскету. Мислио сам да је све то само игра. Е сад, кад је школа изгубила примат у односу на кошарку и када сам заиграо за Будућност, а послије за Партизан, онда је постало јасно шта ће се десити".

Прегршт трофеја, милион индивидуалних награда (у Грчкој проглашен за најбољег странца), али један пехар се посебно издваја. Европско првенство 1995. у Атини и златна медаља, а по доласку у Београд антологијско скандирање 'Сад си уз'о трофеј Паспаље'.

"Такмичење као такмичење ништа посебно, али је моменат био значајан након санкција над земљом и спортом. То је било велико остварење. Запамтило се, постало препознатљиво".

А у главном граду Грчке, током цеременије, бронзани Хрвати су сишли са побједничког постоља из револта, јер је Југославија прва.

"Кад погледаш тада и сада једино што можеш да дефинишеш јесте да је то огромна мрља за спортски свијет. Када се политика умијеша дешавају се такве ствари. Једноставно, у том тренутку или нису имали избора или нису размишљали својим главама. Урадили су то што јесу".

Плави су се дружили са коцкастима чак и током тог првенства, а нарочито у годинама послије. Да ли сте причали о томе?

"Не, не, не. Зна се шта је то било и све је у реду. Кад ти је о нечему непријатно да питаш, онда о томе не разговараш. То тако бива. Било је глупо, јер ја први не бих то урадио каква год да је директива стигла. Били су под притиском, морали су, али да ли је требало сматрам да не", јасан је Паспаљ.

Цијели кошаркашки свијет се пита шта би се десило да се Југославија није распала и да ли би могла да парира Сједињеним Америчким Државама. Жаркови саборци из кошаркашких дана су убеђени да би Југа имала шта да каже против дрим-тима.

"Постоји жал за неким неосвојеним трофејом, али највише за оним ружним периодом који је утицао на распад земље. Мислим да смо ми као једна генерација највише оштећени у том периоду. Све оно што смо радили током осамдесетих и деведесетих, претпоставка је да би изашло на видјело у годинама рата. Мислим да бих тих седам, осам година узимали мање-више све титуле".

Да ли и злато на ОИ у Барселони 1992? У финалу би вас чекао дрим-тим са Џорданом, Џонсоном, Бирдом, Мелоуном, Робинсоном...

"Од њих бисмо сигурно изгубили. Убијеђен сам. Али већ 1994. је питање да ли би било тако", прича о евентуалном финалу о СП које је требало да се одржи у Југославији.

"Били бисмо у пуној снази, пуном кошаркашком надахнућу и искуству. То је такмичење које је требало да освојимо. Само ми је жао што се све то десило, али шта да радимо. Такав је живот. Између свих невоља и проблема које су задесиле нашу земљу, спорт је пропатио доста, али ни близу онога колико је пропатио обичан народ".

Како вам се чине данашњи играчи, да ли се могу поредити Лука Дончић и Дражен Петровић?

"Тај момак у овим годинама, а знајући Дражена Петровића и друге играче, неупоредиво је комплетнији од било кога до сада", говори Паспаљ у интервјуу за Дневне новине, и подвлачио да је одушевљен младим Словенцем.

"Дончић показује невјероватну зрелост на терену и нема сумње да ће на драфту бити високо котиран. Његова будућност је НБА. Овог момента ако бих му тражио ману, то би била само једна непознаница докле може да иде. Као бивши кошаркаш, волио бих да видим играче који могу да покажу индивидуализам у односу на ово што гледамо. Зато је и бљеснуо Дончић, јер он све хоће".

Извор: мондо.рс