Бивши голман Звезде: Више не сањам, јер...

Тукао је Борац, али лијепо се сјетити тог времена! Некадашњи голман загребачког Динама, Црвене звезде и репрезентације Југославије, сада тренер Славен Белупа, Томислав Ивковић, на припремама у Медулину имао је прилику да се супротстави ривалу из југословенских дана - бањалучком Борцу.

Фудбал 01.02.2018 | 15:00 Некада сјајни чувар мреже Томислав Ивковић послије завршене играчке каријере окренуо се тренерском послу.

Бивши голман који је, између осталих, стајао на голу загребачког Динама, Црвене звезде и репрезентације Југославије, тренутно је шеф стручног штаба хрватског прволигаша Славен Белупа из Копривнице, који је прије неколико дана одмјерио снаге са бањалучким Борцем на припремама у Медулину.

У разговору за МОНДО, Ивковић се осврнуо и на ту пријатељску утакмицу. Тим из Копривнице на Јадранском приморју поражен је од Бањалучана 0:1, а стратег хрватске екипе индиректно је "прозвао" играче Борца на нешто чвршћој игри.

Он је наступајући за Динамо имао прилику да "осјети" терен Градског стадиона, а у вријеме док је носио дрес Црвене звезде, Борац је био друголигаш, тако да да као члан београдског тима није наступао у граду на Врбасу.

"Моји играчи имали су прилику да осјете како се некад играло. Борац је чврста, добра екипа. Момци су били мотивисани да се покажу и докажу на овом турниру. Али, лијепо се подсјетити на дане кад смо долазили у Бањалуку, па и оне када су нас тукли и када бисмо изгубили", кроз смијех евоцира успомене на југословенски фудбал.

Као играч, односно голман, доказивао се у бројним клубовима. Ипак, највећи траг оставио је у Спортингу из Лисабона, чији дрес је носио пуне четири године. Сада слиједи доказивање на тренерској клупи.

"Играчка каријера је тамо негдје по албумима, у прашини, у ормарима. Сада је нека друга прича, много тежа. Када си играч мораш играти, а када си тренер мораш мислити за 23 главе. Али, као и играчи, и тренери се морају свакодневно доказивати. Задовољан сам оним што сам направио до сада. Тренер сам који ствара играче и вјерујем да ми то добро иде. Некако сам по томе најсличнији Ивици Осиму и он ми је у неку руку идол. Број један ми је игра у глави. Све остало ми није толико битно", прича популарни Тома или Томица, како су вољели да га зову, о својој фудбалској филозофији.

Попричали смо и о предстојећем Мундијалу у Русији, гдје ће наступити репрезентације Србије и Хрватске.

"Штета што тамо неће бити и БиХ. По квалитету играча, БиХ је могла изборити пласман на Свјетско првенство", тврди тренер Славен Белупа.

Како истиче, Хрватска је без премца када су у питању репрезентације са простора бивше Југославије.

"Хрватска је ту најјача на нашим просторима, без конкуренције. Али то не значи да може направити нешто велико. Квалификације су компликоване и сам одлазак на СП је велики успјех. Онда ако прођеш групу, одрадио си велики дио посла и тада је све могуће. Ипак,навијачи очекују да ће Лука Модрић и друштво добити свакога, али данас сви играју фудбал.Има ту осам до десет врхунских репрезентација и свака од њих може бити најбоља. Врло је тешко прогнозирати. Треба имати среће и вјеровати", сматра 57-годишњи Ивковић.

Његов некадашњи саиграч из репрезентације Роберт Просинечки преузео је бх. селекцију. Фудбалски савез БиХ ангажовао је хрватског стручњака како би направио искорак и у наредном квалификационом циклусу показао да "змајеви" имају квалитет да оду на велико такмичење.

Ипак, Ивковић сматра да квалитет није једини предуслов за успјех.

"Тешко ми је о томе говорити, али по причама видим да је изузетно компликовано доћи до селекторског мјеста и водити тим БиХ. Имате 'три у један' и онда сте у проблемима. Да су нормалне околности, било би пуно лакше. Квалитет играча је неспоран, али док се не среде неки други фактори, а то ко зна кад ће бити, не можете очекивати више", добро је упознат Ивковић са ситуацијом не само у бх. фудбалу, него и осталим сферама живота.

Разговор са некадашњом "јединицом" југословенске репрезентације не би могао проћи без присјећања на култне одбране једанаестераца легендарном Дијегу Арманду Марадони.

Први пут "скинуо" је пенал у мечу Купа УЕФА Спортинг - Наполи, а затим и у двобоју Југославије и Аргентине у четвртфиналу Свјетског првенства у Италији 1990. године, посљедњем на којем је наступала бивша држава.

На његову несрећу, биле су то одбране које нису донијеле успјех његовим тимовима.

"Мијењао бих све то за наше побједе", скроман је рођени Загрепчанин. "Одбранио сам два пенала, али сам изгубио обје утакмице. Радије бих да је било обрнуто."

Као тренер, самостално је водио још Међимурје и загребачку Локомотиву, док је као помоћник радио у иранског Персеполису, Ал Шабу из Уједињених Арапских Емирата и Ал Фајзалију из Саудијске Арабије, те у стручном штабу репрезентације Хрватске на самом почетку тренерске каријере.

Иако је са југословенским државним тимом, чији дрес је носио 38 пута, наступао на Свјетском првенству 1990. године у Италији, и тако осјетио чари Мундијала, како истиче, тренутно се не види у селекторској фотељи.

"Ништа не сањам. Живим дан за даном. Први пут када сам нешто сањао, сломио сам руку, тако да више не сањам", нагласио је Ивковић, испред којег су по броју наступа на голу Југославије само Владимир Беара (59) и Милутин Шошкић (50).

За крај, поручио је да не би имао ништа против да буде гост Борца и Бањалуке.

"Уколико нас позову, а термин нам буде одговарао, немам ништа против да одиграмо меч против Борца у Бањалуци", закључио је на крају прослављени чувар мреже, који је са Динамом 1980. године освојио Куп маршала Тита, а четири године касније са Црвеном звездом дуплу круну, првенство и Куп Југославије.

Извор: мондо.ба