Симптоми депресије на које треба обратити пажњу

Кад чујемо да је неко депресиван, обично то вежемо за стања и осећаје које смо имали сами у неким сличним тужним ситуацијама, иако често не можемо да дефинишемо шта то значи. Али када се говори о депресији у клиничком смислу, односно у смислу озбиљног поремећаја, подразумева се скуп симптома који имају свој интензитет и трајање.

Здравље 30.01.2018 | 09:16 Код депресије у клиничком смислу лоше расположење најчешће није везано за само једну животну ситуацију или акцију, већ је трајно. Такође, оно је увек везано и за неке друге симптоме који припадају соматским, когнитивним и сферама понашања, каже др Петрана Бречич из Завода за афективне поремећаје Клинике за психијатрију Врапче.

Додаје да такво стање по правилу траје дуже од две недеље и интензитетом је такво да онемогућава особу у нормалном породичном и ширем социјалном функционисању.

"Када било који симптом или нежељено понашање траје дуже од петнаестак дана, или је таковог интензитета да сами видимо, или нам други кажу да више не можемо сами, да смо другачији, да смо променили понашање или почели да заказујемо, то су знакови депресије. Ако туга, раздражљивост, губитак енергије, немогућност поправљања расположења, несаница, напетост, немир, осећај кривице и личне неспособности, те разни телесни симптоми трају дуже од петнаестак дана, свакако треба потражити помоћ", каже др Бречић

Према проценама Светске здравствене организације (СЗО), од депресије данас болује око 300 до 350 милиона људи, а до 2020. године постаће други глобални здравствени проблем (сада је на 4. месту), а у женској популацији први.

Она је проминентни јавно здравствени проблем, јер је узрок не само високе болесности, већ и смртности (15 одсто депресивних особа изврши самоубиство), радне неспособности, повећаног ризика кардиоваскуларних и осталих телесних болести, истиче др Бречић.

Најбитнији симптоми на које треба обратити пажњу:

1. Различите методе скривања и занемаривања проблема. Особа која је у депресији неретко се претрпава обавезама и јури с једног задатка на други како не би морала да размишља или разговара о ономе што ју мучи, при чему је често довољно да неко загребе по површини осећаја које скрива, па да се цео тај "зид" распадне.

2. Претерана склоност плакању, негативном гледању на ствари, трајан осећај да ће све чиме се бавимо поћи по злу, те немоћ да приметимо да су неке ствари ипак завршиле добро упркос нашим негативним очекивањима.

3. Често истицање уверења "мени нико не може/не жели да помогне", или става "мени нема помоћи", односно осећаја да смо у безизлазној ситуацији.

4. Гашење емоција, односно фаза апатије, током које особа не показује занимање ни за ствари које су јој некад биле важне, тако да се чини да "вози" на аутопилоту.

5. Необјашњиви бес такође је један од начина изражавања депресије: На пример, ако особа не може да се носи с тугом због тога што ју је повредио партнер, уместо да с њим реши проблеме, понекад може реаговати тако да је стално љутита и виче на децу.

6. Превише критично понашање према себи, стално инсистирање на грешкама које смо направили, на томе да нисмо довољно способни или дорасли за посао и обавезе с којима смо суочени.

7. Ако особа престане да мари за људе који је воле, па и за властиту безбедност – тако, на пример, може да се догоди да постане склона пребрзој вожњи, или претераном уживању у алкохолу, пише портал "24 сата".

Б 92
фото:интернет