Прича: Велика четворка је "сахранила" једну генерацију, има ли шансе друга?
Иако је Роџер Федерер опет освојио Аустралијан опен, турнир у Мелбурну показао је да потпуно нова генерација тенисера прети доминацији велике "четворке".
Тенис 30.01.2018 | 22:45
Момци рођени у првој половини 90-их попут Григора Димитрова, Доминика Тима, Дијега Шварцмана, Давида Гофана, Бернарда Томића, Милоша Раонића су најављивани као нови владари тениса, али су заједно освојили великих титула – 0.
Иако се очекивало много и имали лекцију из историје, прошли су горе од генерације из друге половине 70-их која је током ере њихових претходника Пита Сампраса, Андреа Агасија и Џима Куријера (рођени у првој половини 70-их). освојили само седам великих титула, наспрам 35 поменуте тројке.
Вероватно и дефинитивну тачку на очекивања од ове генерације ставио је управо недавно завршени АО на којем је рецимо трећи носилац Димитров заустављен у четвртфиналу од Британца Кајла Едмунда, а пети фаворит Тим већ на почетку друге недеље од анонимног Американца Тениса Сандгрена.
Међутим, изронио је нови низ играча, свежа крва рођена у периоду 1995-1999, момци који су показали да ће бити достојни ривали наведеним шампионима, можда захваљујући њиховим годинама, али пре свега што су учили на грешкама претходно наведене "изгубљене генерације".
Поменути 22-годишњи Едмунд, потом Александар Зверев, али пре свих 21-годишњи Јужнокорејац Хјеон Чунг, који је зауставио Новака Ђоковића, су момци од којих се чека да обележе 2018. годину, бар из другог плана.
Владајући квартет је променио тенис бруталним физикалијама, али и доминатном менталном и техничком снагом, а најбољи показатељ тога је управо Федерер, који је у 36. години без проблема издржао четири сата на спарном терену 14. дана турнира и узвраћао на сваки контраудар млађег Марина Чилића, одолевши чак и након што је испустио брејк предности у четвртом сету, те замало изгубио сервис на старту одлучујућег.
Лествица коју су поставили је била превисока за Димитрова, Тима, Гофана, Томића, Раонића, али можда неће бити иза нове изазиваче. Пре свега што су они од првих корака учили управо од Федерера, Надала, Ђоковића, попут Чунга који је био фантастична реплика српског тенисера кога је савладао у три сета користећи управо најјача Новаково оружја.
Нова генерација прати интензитет који диктирају актуелни владари игре, не губе живце као њихови претходници, играју без страха, агресивно, отворено.
"Потребно је све мање рада у оквиру поена. Имам осећај да је игра постала мало "луђа" последњих година. Играчи све брже нападају поене, брже враћају лопте него пре, чешће играју на винере него раније. Минимално користе основну линију, улазе у ударац. Ми смо навикли да чекамо праву лопту за винер. Сад идеш на винер и кад ниси у доброј позицији", можда је најбоље описао нову еру тениса Рафаел Надал.
Међу главним претњама "квартету" не треба још увек отписати ни Ника Кирјоса, ипак су му тек 22 године. Јасно је да је пред њим много посла, пре свега на психи, карактеру, стручњаци су сложни да му је потребан само прави тренер, а Енди Мари је пример да никад није касно да се дође на врх. Први ГС је освојио у 25. години, а најбољи играч света је постао у 29.
Кирјос, Чунг, Зверев, Денис Шаповалов, Едмунд, Борна Ћорић, Андреј Рубљев, Џаред Доналдсон, Данил Медведев, Зверев, Алекс де Минаур, Алексеј Попирин су момци који би за рецимо пет година могли бити међу десет главних фаворита на Аустралијан опену.
Време ће показати.
Последњих десет генерација и Гренд слем титуле:
1950-1954 – 17 титула: Џими Конорс (8), Гиљермо Вилас (4), Адријано Паната (1), Росц Танер (1), Марк Едмондсон (1), Витас Герулаитис (1), Брајан Тичер (1)
1955-1959 – 20 титула: Бјерн Борг (11), Џон Мекинро (7), Јохан Крик (2)
1960-1964 – 17 титула: Иван Лендл (8), Матс Виландер (7), Јаник Ноа (1), Андрес Гомез (1)
1965-1969 – 16 титула: Стефан Едберг (6), Борис Бекер (6), Пет Каш (1), Томас Мустер (1), Михаел Штих (1), Петр Корда 1
1970-1974 – 35 титула: Пит Сампрас (14), Андре Агаси (8), Џим Куријер (4), Патрик Рафтер (2), Јевгениј Кафељников (2), Ричард Крајичек (1), Горан Иванишевић (1), Серхи Бругуера (1), Мајкл Ченг (1)
1975-1979 – 7 титула: Густаво Куертен (3), Томас Јохансон (1), Алберт Коста (1), Карлос Моја (1), Гастон Гаудио (1)
1980-1984 – 25 титула: Роџер Федерер (20), Лејтон Хјуит (2), Марат Сафин (2), Енди Родик (1), Хуан Карлос Фереро.
1985-1989 – 36 титула: Рафаел Надал (16), Новак Ђоковиц (12), Енди Мари (3), Стен Вавринка (3), Хуан Мартин дел Потро (1), Марин Чилић (1)
1990-1994 – 0 титула: Григор Димитров, Давид Гофан, Милош Раонић, Доминик Тием, Пабло Карењо Буста, Дијего Шварцман, Џек Сок, Бернард Томић
1995-1999 – 0 титула: Ник Кирјос, Кајл Едмунд, Хјеон Чунг, Александар Зверев, Андреј Рубљов, Денис Шаповалов, Алекс де Минаур, Алексеј Попирин
Извор: Б92
Коментари / 0
Оставите коментар