Често кршење приватности у БиХ

Закон о заштити личних података у БиХ се не поштује, изјавио је директор Агенције за заштиту личних података Петар Ковачевић поводом обиљежавања европског Дана заштите података или Дана приватности. Закон у овом случају крше не само приватне компаније већ и јавни сектор па чак и институције.

Босна и Херцеговина 29.01.2018 | 19:47 Право да зна ваше личне податке, односно име и презиме, јединствени матични број, адресу и телефон и слично, не може имати било ко.

Грађани, по закону, имају право да одбију да дају свој лични податак или да траже писмено образложење зашто некоме то треба и на који начин ће се употријебити.

Један од случајева незаконитог узимања личних податка грађана је попис који је прије годину дана организовао новоизабрани градоначелник Требиња, правдајући то израдом социјалне карте града.

Ваш матични број или копију личне карте по закону не смије тражити ни банка, мада је то код нас пракса. Чувено увјерење о некажњавању приликом пријаве на конкурс, по закону не смије тражити ни будући послодавац без обзира да ли се ради о приватној фирми, јавном предузећу или институцији.

У БиХ је нажалост пракса да се доносе закони који нису у складу са Законом о заштити личних података или да се исправка погрешних личних података ставља на терет грађана а не оних који су направили грешку.

За кршење Закона о заштити личних података у БиХ Агенција може изрећи максималну казну од 10 хиљада марака али Закон дозвољава да се плати половина казне.

У европском законодавству, које ће БиХ морати примијенити кад тад, за злоупотребу личних података може се изрећи и казна у висини од 20 милиона евра.

(БН)