Интервју - Марко Јанковић: Једног дана ми је кврцнуло...!

Фудбалер "леп за гледање" мора да се враћа у одбрану! Шта је научио у Олимпијакосу, а шта у Марибору? Како гледа на скромну посету у Хумској? Који је Партизанов план да опет престигне Звезду?

Фудбал 29.01.2018 | 22:30 Гуштери и џомбе. Као у војсци. У истој кожи у којој се данас налазе Армин Ђерлек, Лука Цуцин, Јован Трнић и остали полетарци Партизанове експедиције на Кипру био је пре тачно шест година Марко Јанковић. Тад тинејџер, скоро без права гласа у "конкуренцији" Владимира Волкова, Ивана Иванова, Милана Смиљанића и, наравно, Саше Илића, представљао је тек једног од играча Телеоптика прикључених првом тиму на зимским припремама у Анталији, под командом Владимира Вермезовића.

"Ово ће бити најбољи играч Партизана једног дана, запамтите", смело је причао Лазар Марковић, у то време један од носилаца игре Парног ваљка.

Можда није најбољи, али 22-годишњи Цетињанин и те како има учинак којим може да се подичи. Прву сезону по повратку из печалбе украсио је дуплом круном, а у другој био један од кључних појединаца у походу на европско пролеће. Доказао је да је играч достојан црно-белог дреса, упркос сумњичавим погледима и спорадичним коментарима "још један пропали таленат" по повратку из Олимпијакоса, лета 2016.

"Увек може боље", као да црта себи нове циљеве "десетка" Партизана. "Најбољи светски фудбалери свакодневно раде на себи, далеко сам иза њих, али сам научио како да напредујем. Задовољан сам личним учинком, вероватно међу армијом наших навијаша има и оних који нису, међутим, ако играм стандардно и ако бележимо резултате какве нисмо дуже од деценију на међународној сцени, а притом имам битну улогу у екипи, онда то све говори само за себе".

На поменутим припремама у Анталији, уз Јанковића, премијерно са првим тимом били су и годину дана млађи Андрија Живковић и Данило Пантић. Кренуо би и Немања Радоњић да му није страдала пета... Идеја је била да се квартерт постепено уводе у систем и - на пример данас - заједно носии Партизан. Уместо тога, свако због својих разлога, напустио је клуб одмах по пунолетству и отиснуо се у иностранство. Јанковић у гиганта какав је Олимпијакос.

"Не, нисам направио грешку одласком у Атину. Иако ми је било само 18 година, за мене је у том тренутку најбоље решење представљало иностранство и напредак уз добре тренере и квалитетна такмичења. Можда сам ишао тежим путем, али сам на њему стекао доста искуства и као тинејџер прошао оне ситуације које други играчи, ако остану у Србији, нису имали прилике. Спознао сам другачија размишљања и менталитет. У тим авантурама само ми је једног дана кврцнуло, схватио сам како би требало да се игра".

Јанковић није играо званичну првенствену утакмицу за Олимпијакос, али јесте свих шест у групној фази Лиге шампиона младих тимова, па неке пријатељске, пре него што су га Атињани послали на позајмицу у Марибор. Ту је извадио повратну карту за повратак у Хумску.

"Кад си млад мислиш и да си најпаметнији. А тек по одласку у Марибор, одлично организован клуб, сваке године присутан у Лиги шампиона или Лиги Европе, схватио сам да се фудбал не игра онако како сам ја гледао на њега. Доживљавао сам на другачији начин. Само сам уживао. Знате оно, луцидан сам играч, што кажу "леп за гледање", мислио сам да би ми због тога све друго требало опростити, али сам схватио да морам да се враћам у одбрану и помажем екипи. То сам спознао и на примерима других фудбалера, квалитетнијих од мене, нису играли баш због тих недостатака".

Схватио је, мора да се мења.

"Паметном момку не би требало рећи двапут. Зато је боравак у Олимпијакосу и Марибору утицао на мене да променим размишљање и почнем да играм у оба правца. Заправо, зато и играм, зато сам се и изборио за статус првотимца у клубу и позив репрезентације Црне Горе. Поента приче: нисам изгубио, напротив, само сам добио одласком у иностранство са 18 лета".

ЗВЕЗДА ЈАЧА НЕГО ЛАНЕ, НАДАМО СЕ ОПЕТ НЕКОМ ВОЖДОВЦУ

Кад се вратио, Партизан је био клуб изударан организационим проблемима, финансијски нестабилан, али велики чак и после шокантне елиминације од Заглебја, што је потврдио освајањем дупле круне, иако је већи део Суперлиге гледао у леђа Црвеној звезди. Зато питамо Марка Јанковића - може ли опет да буде први?

"Ситуација је другачија само у оном делу што сад играмо Лигу Европе. Приоритет је стављен на то такмичење. Не, никако то не значи да смо се опростили од титуле, јер смо лане показали како је чак и предност ривала од девет бодова достижна. Борићемо се да још једном покажемо исто".

Има и оних спремних да кажу "оно са Марком Николићем се дешава једном у сто година"...

"Црвена звезда је дефинитивно јача. Много је боља него лане, има организовану екипу и квалитетног тренера, види се и по играчима да у тиму влада добра хемије. На нама је да, за почетак, направимо дугачак победнички низ, сличан оном од прошле сеозне, да добијемо дерби у првом колу плеј-офа и да се надамо како ће им опет неки Вождовац узети бодове. То је једини могући план. Поучена претходним искуством биће Звезда много обазривија и опрезнија, питање је да ли ће допустити да испусти предност".

Говорили сте о хемији у табору вечитог ривала, има ли је и код вас?

"Како да на. Безмало две године сам у Партизану, а знам како је било раније, увек је свлачионицу красила специфична атмосфера и добра енергија. Нема зависти, нема љубоморе. Не бисмо могли да бележимо добре резултате да је другачије. Не кажем да се сви дружимо и да смо велики пријатељи ван терена, међутим, кад кад крене утакмица спремни смо да уадимо све за колегу из тима. Безпоговорно".

ГРЕШЕ И ИГРАЧИ ОД ДЕСЕТАК МИЛИОНА ЕВРА, СВЕ ЈЕ ТО НОРМАЛНО

Питање је, пак, да ли то препознају навијачи. Болна је то тема Партизана. Комплексна. Сигурно не само спортска већ и друштвена, ако се има у виду да првак државе ниједном ове сезоне у Европи није напунио стадион, а на мечевима домаћег првенства посета је мизерна.

"То је питање које се провлачи дуго, а ми смо на поменуте слике малтене навикли. Глупо је да објашњавам колико се играч осећа битнијим и има самопоуздања кад се појави пред крцатим гледалиштем. Ми се, на пример, у Европи истрошимо, физички и емотивно, после тога играмо пред малим бројем гледалаца у Суперлиги, а верујте ми то стварно није лако. Не морају да буду баш пуне трибине у првенству, али се питам: ако за ових мало јаче од годину и по дана нисмо заслужили поверење шире публике онда стварно не знам кад ћемо".

Јесенас је иста та публика тражила оставку тренера Мирослава Ђукића, па ћак и вас у једном кратком периоду узела на зуб, али сте партијама у Европи, можда и зачетком оне контре за гол против Јанг Бојса - ето колико је важно враћати се у одбрану - осигурали себи мало мира.

"У свакој публици постоји одређен број критичара, једва чекају да се нешто лоше деси и да неко од нас направи грешку. Требало би да схвате да и играчи плаћени по десетак милиона евра праве потпуно исте грешке као и ми. Фудбалери, тренери, људи из спорта генерално, схватају да је нормално погрешити, одиграти нерешено, па и изгубити. Опет, свесни смо шта значи дрес Партизана и кад играш за овај клуб онда је ред да тих пропуста буде што мање", директан је Марко Јанковић.

СРБИЈА - ЦРНА ГОРА, САМО СПОРТ, НИШТА ПОЛИТИКА

Јанковић се заједно са клупским и репрезентативним другом, Небојшом Косовићем, обрадовао исходу жреба за новоформирану Лигу нација, пошто ће у њој да се деси први фудбалски сусрет Србије и Црне Горе.

"Једва чекам. Поготово што ће на оба меча бити леп амбијент. Не очекујем никакве проблеме, нити је моје да коментаришем евентуалну политичку позадину тих дуела. Нама је на уму само спорт, гледаћемо како да будемо бољи од Стојкета и Бамбија, као што ће и они желети да победе нас", смешта се 22-годишњи везиста.

Извор: моззартспорт