Жени извађена циста са зубима

„Могу да порасту и преко 10 центиметара, али и да буду величине човечје главе“, каже за „Ало!“ др Александра Пикула.

Србија 27.01.2018 | 19:24 У ГАК „Народни фронт“ јуче је пацијенткињи успешно извађен тумор од којег се многи згражавају. Може да садржи зубе, кости, длаке, хрскавицу, косу...

Београђанка (45), која се опоравља од операције, годинама је, како „Ало!“ сазнаје, лутала од лекара до лекара због болова које је осећала у крстима, кичми, ногама... Ишла је на анализе и провере да ли је у питању реума, проблем с кичмом, ногама, срцем.

Наравно, није било ништа од тога, већ су на крају лекари открили да има дермоидну цисту на јајнику, како се још назива такав тумор. Операција је изведена лапароскопском методом - на трбуху је кроз неколико „рупица“ инструментима извађена циста.

Др Александра Пикула, гинеколог акушер научног одељења ГАК „Народни фронт“, каже за „Ало!“ да су дермоидне цисте врло честе, да се уклањају код њих у клиници, а највише се јављају код пацијенткиња старости од 20 до 40 година.

- У питању су доброћудни тумори који потичу још из најранијег развоја човека у материци. Зато могу да садрже сва ткива - длаке, зубе, кости, хрскавицу, косу, кожу, масно ткиво. Људи се згражавају шта све ту може да се нађе. Узроци њиховог настајања за сада су непознати - објашњава др Пикула и додаје да могу да порасту и преко 10 центиметара, али и да буду величине човечје главе.

- Пацијенти се обично уплаше од свега тога, али нема разлога. Углавном су то доброћудни тумори, који се оперишу лапароскопски. Интервенција је лакша од оне када се класично отвара трбух, а опоравак је бржи. Излечење после тога је потпуно и такве цисте се не враћају - наводи она.

Према њеним речима, и данас постоје спорења светских научника да ли дермоидне цисте настају уколико је била близаначка трудноћа, па је тело једног близанца апсорбовало тело другог током најранијег развоја, али то до сада није доказано.

Могу да се јаве било где!

Многи светски научници навели су у својим радовима да дермоидне цисте могу да се јаве било где на телу и на било ком органу. Према истим изворима, тачан узрок настанка таквих тумора није у потпуности познат, али претпоставља се да настају због грешке током ембрионалног развоја када ткиво остаје на местима где не би требало да га буде. Статистика показује да су такви тумори чести на кожи очног капка, као и да не постоји расна и полна предиспозиција за њихов настанак.

(Ало)