Суд прихватио жалбу новинара

Уставни суд БиХ, одлучујући по жалби новинара на пресуде Основног и Окружног суда у Бањалуци, одлучио је да терет доказивања по основу тужбе за клевету треба да буде више на тужиоцу, те да се мора цијенити јавни интерес објављене информације.

Босна и Херцеговина 27.01.2018 | 14:21 Овом одлуком практично подносилац тужбе теже ће добијати пресуде у своју корист, а самим тим и одштете у судским поступцима, јер ће морати доказати да су чланак или јавно објављена информација нетачни или неистинити.

“Уставни суд БиХ својом одлуком покушао је у нашу праксу убацити пресуду Европског суда за људска права. У суштини, тиме покушавају терет доказивања да врате на тужиоца и да онај који тужи да је, рецимо, неки чланак клевета, мора да докаже да је тај чланак лажан. Овом одлуком Уставни суд БиХ у епицентар таквих поступака ставља и то, у случају када се не може доказати да је чланак лажан, да се гледа који је јавни интерес информисања”, рекао је Александар Јокић, бањалучки правник.

У јулу 2011. године дневни лист “Пресс”, који је у међувремену угашен, објавио је чланак са насловом “Ступар и Праштало ојадили ‘Тржницу’ за два милиона КМ”. Након тог текста Праштало је тужио издавача и ауторе, а Основни суд у Бањалуци донио је пресуду у његову корист, коју је касније потврдио и бањалучки Окружни суд, а послије чега је услиједила апелација Уставном суду БиХ.

У одлуци Уставног суда БиХ, између осталог, наведено је неколико примјера из праксе Европског суда за људска права у сличним случајевима, а из којих се може закључити да судови у редовним поступцима морају цијенити интерес јавности те да су границе прихватљивог критицизма шире када су у питању јавне личности него када су у питању приватна лица.

“За разлику од приватних лица, јавне личности се неизбјежно и свјесно стављају пред оцјену јавности, а њихове ријечи и дјела изложени су пажљивијем испитивању јавности, па стога морају да покажу и већи степен толеранције”, наведено је између осталог у одлуци Уставног суда БиХ.

“Да ли је нешто од интереса јавности или није, до сада се у поступцима уопште није цијенило. На основу одлуке Уставног суда требало би да Основни судови крену да примјењују ове стандарде, у противном ризик је да ће сваки поступак завршити пред Уставним судом БиХ са истим овим исходом. Сада све зависи од судије да ли ће примијенити ову одлуку”, рекао је Јокић.

Уставни суд БиХ доносећи одлуку подсјетио је и на случај “Долбан” против Румуније, гдје је новинар написао чланак у којем се говори о неколико превара које је починио директор једног пољопривредног предузећа у власништву државе с којим је био повезан један од сенатора, због чега су га домаћи судови санкционисали.

“Било би неприхватљиво да се новинару забрани изражавање критичког вриједносног суда осим када је у стању доказати његову истину”, навео је у том случају Европски суд за људска права у Стразбуру.

Синиша Вукелић, предсједник Клуба новинара Бањалука, каже да новинари сада очекују да судови узму у обзир пресуду Уставног суда БиХ и да терет доказивања за клевету заиста буде на ономе ко тужи.

“До сада су судови врло лако пресуђивали у корист тужилаца када су у питању клевете и на то смо већ упозоравали. То се може сматрати и једним видом притиска на медије”, рекао је Вукелић.

И Дејан Милетић, адвокат, који је заступао новинаре пред судовима, у овом случају каже да је Уставни суд БиХ у суштини потврдио оно што су они цијело вријеме говорили те да се нада да ће и Окружни суд у Бањалуци преиначити своју одлуку и ослободити новинаре одговорности.

Извор: НН