Анализа: Има ли Конте "кеца у рукаву" или је вријеме за Адио?

Месец одлуке је пред Италијаном који, упркос кризама током периода у Челсију, никада није био ближи растанку са "плавцима". Шта су највећи проблеми и да ли је Челси на прагу да изгуби статус "елитног" клуба?

Фудбал 27.01.2018 | 23:15 У ово време прошле године Антонио Конте се задовољно смешкао.

Италијан је превазишао тежак почетак у Челсију, пронашао добитну формулу и тако натерао Романа Абрамовича да поцепа већ спремљен отказ. "Плавци" су направили страшан низ у Премијер лиги славивши у 13 узастопних утакмица, а крај јануара дочекали са седам бодова вишка.

Сада је ситуација драстично другачија, али том осећају да "нешто није добро" у плавом делу Лондона значајно кумују и феноменални резултати Манчестер ситија.

Табела 2016/17: Челси 59, Тотенхем 50, Сити 49, Арсенал 47...
Табела 2017/18: Сити 65, Јунајтед 53, Челси 50, Ливерпул 47...

У истом периоду сезоне Челси је имао посед од 51%, док је у овом тренутку 55%. Само на први поглед незнатна разлика...

Антонио Конте је тако претходног викенда приче о "кризи у Челсију" назвао "смешним" из разлога што је његов тим након тријумфа против Брајтона продужио низ на 11 мечева без пораза. Ипак, та серија је завршена већ у среду у Лига купу (Арсенал - Челси 2:1), а Конте је у овој једначини и заштити своје екипе "некако" успео и да изостави неколико мечева без голова, ремије са "тобџијама", Лестером и два пута Норичом.

Његова екипа је и даље трећепласирана у Премијер лиги са изгледним шансама да ту и остане, али све би могло да буде решено у наредних месец дана.

Између осталог - и Контеов статус, за који он први каже "да не брине".

Челси још два пута овог месеца игра "лакше" утакмице, прво са Њукаслом у ФА Купу и Борнмуту у Премијер лиги, обе као домаћин, потом одлазе у госте Вотфорду и чекају Вест Бром, а онда следи паклена серија: Барселона у Лиги шампиони (Д),Јунајтед и Сити у Премијер лиги (Г), потом "лакши меч" са Кристал Паласом, и реванш Барселони на Камп Ноу (14. март).

Уколико Антонио Конте и даље буде на клупи Челсија након другог меча са Каталонцима - то значи да је успео да нађе "новог кеца" у рукаву, баш као што му је то пошло за руком након тешког пораза од Арсенала у септембру 2016. године (3:0).

Из ове перспективе чини се немогуће да Италијан попут мађионичара направи неки нови трик, посебно пошто је пребацивање на формацију 3-4-3 био његов "заштитни знак".

Да ли је у међувремену успео да научи нешто ново и колико је уопште тешко у овом тренутку, са оваквим играчким кадром какав је њему на располагању, направити нешто ново чиме ће спасити свој посао, бар на неко време? 

Тешко је рећи, зато хајде да прођемо кроз неколико веома важних фактора, мада не свих, који су утицали на то да Челси не буде конкурентан у Премијер лиги ове сезоне...

ПРОЧИТАНИ ФУБАЛ БЕЗ ИЗНЕНАЂЕЊА

Поменули смо да је Антонио Конте након још једне утакмице у којој је одбрана била крива за пораз одлучио да је појача и заигра са три штопера у последњој линији, и два додатна бочна играча, па у дефанзивној поставци има чак петорицу играча у линији испред голмана.

Од тога Конте није одустао ни ове сезоне, али је због одлазака/долазака неких играча одлучио да офанзивни део састава прилагоди и дода још једног везног фудбалера (3-5-2).

Тако се на дуо Матић/Канте, стабилан и некреативан прошле сезоне, развила нова "веза" Бакајоко, Канте и Фабрегас, која је упркос бројности изгубила на стабилности због великог броја индивидуалних грешака појачања из Монака, док Еден Азар и Алваро Мората делују као нападачи.

Сеск Фабрегас је и даље одличан у дугим лоптама и својим додавањима може да "разбије" противника у раном зачетку контре, али Челси сада има далеко више позиционог напада.

Претходне године Челси је у сезону ушао као десетопласирани тим, с новим тренером и лошим резултатима на старту, па је играјући "реактивни фудбал", у коме су чак и тимовима попут Вест Хема или Евертона допуштао већи посед лопте, дошао у ситуацију да са шампионским обележјем и већим притиском не може да игра на тај начин.

Сада ће други њих чекати!

С обзиром на то да ни Канте ни Бакајоко нису нарочито сјајни с лоптом у ногама (чак је и по вокацији деструктивнији фудбалер бољи у томе), да је Сеск Фабрегас у паду форме и да га мучи повреда, а да је Еден Азар једини фудбалер који може да организује напад, притом играјући далеко од своје позиције, противнички тимови развили су лако решење играјући практично "фластера" на Белгијанцу у "огледало формацији".

Арсен Венгер је тако на претходном мечу вратио Мохамеда Елненија у задњу линију и наредио му да када види да ће Еден Азар примити лопту - "искочи високо", а Челси је тако деловао потпуно безопасно када лопта није код њега.

Бекови Маркос Алонсо и Виктор Мозес немају магију у ногама, и њихове асистенције су реткост, Педро и Вилијан су упркос густом распореду чешће били резервисти, а не стартери, опет захваљујући новој формацији у коју се не уклапају....

Управо су уласци њих двојице били решења за којима Конте "посеже" када не иде, а занимљиво је да је Миши Батшуаји, чак и када је први "шпиц" Мората повређен, чешће био на клупи, па се не може рећи ни да је Италијан допринео у изградњи самопоуздања свог резервног нападача.

Алваро Мората, који је добро почео сезону у којој први пут у животу има улогу предводника напада, иали је убрзо скусио шта значи напоран енглески распоред око празника....

Након неколико мечева које је пропустио због повреда изгубио је ритам, почео да промашује, а мора се напоменути да ниједан од нападача које на располагању има Антонио Конте нема потребну агресивност Дијега Косте који је својим лукавим потезима знао да добије утакмице у којима се чинило да Челси неће моћи до гола.

Оно што је занимљиво да упркос проблемима са организацијом напада Конте још ниједном није покушао да се пребаци на "четири човека" у задњој линији, ваљда очекујући да ће Челси активношћу на "фудбалској пијаци" довести играча који ће му омогућити да не одступа од својих принципа.

То се још увек није догодило...

Због тога још увек гледамо како противник након датог гола "стане у блок" и гледа како се Тимуе Бакајоко и Нголо Канте муче у улози која им није намењена, а Челсијеви напади делују спорије и од њихове активности у прелазном року.

ЖОЗЕ МУРИЊО ЈЕ БИО У ПРАВУ...

За много ствари Жозе Мурињо није био у праву, али за једну јесте!

Португалац је током претходне сезоне, мада можда са скривеним намерама, говорио о томе да је Челсију олакшана борба за титулу због тога што не игра европска такмичења. Антонио Конте је на то одговорио да управо због Муриња не играју у Европи и да ће учинити све што је у његовој моћи да се ритам среда/викенд не осети...

Али, није успео, делом и због тога што има веома мали играчки кадар који чак и не користи у пуном капацитету због страха од киксева, стога су Челси задесиле повреде и суспензије.

Током ове сезоне паузирао је прво Еден Азар, коме је требало време да уђе у форму, док су мечеве потом пропуштали и Нголо Канте, Сеск Фабрегас, Виктор Мозес, Давид Луиз, Гари Кејхил, Вилијан, Педро, Тибо Куртоа и Алваро Мората.

Челси је у истом периоду прошле сезоне одиграо укупно 26 утакмица, а ове већ 38 и играче за које Антонио Конте нема алтернативу - стиже умор.

Тако су у променљивој форми и Маркос Алонсо и Сезар Аспиликуета, који ретко када пропуштају утакмице, али се то знатно више осети на Едену Азару који је већ годинама један од најчешће фаулираних играча у Премијер лиги...

Може се рећи да је Жозе Мурињо био "пророк" што се тиче овог детаља, али је право питање како овакву ситуацију у Челсију нису предвидели током прелазног рока?

Екипа која је у једном тренутку имала и најјачу "клупу" у Премијер лиги, и због чега су играчи попут Оскара, Џона Обија Микела, Курта Зуме или Радамела Фалкаа знали да буду и ван протокола, дошла је до периода у којој Конте на клупи нема играча који ће променити ток утакмице.

ТРАНСФЕР ПОЛИТИКА И ТРКА С БОГАТИЈИМА...

Роман Абрамович је преузимањем Челсија показао вољу да троши новац на начин какав је то у том тренутку радио само Реал Мадрид са својим "галактикосима" и због тога је трпео многобројне критике премијерлигашких менаџера, нарочито Арсена Венгера.

Фудбал се за нешто више од десет година значајно променио и добили смо много више власника који су спремни да уложе значајна средства, а да ли богати Рус полако посустаје?

Истина, Челси је потрошио више од 200 милиона евра током летњег прелазног рока, и током јануара је већ пазарио Роса Барклија (15 милиона), али ниједно од новопридошлих имена није био из самог "крема фудбала", пошто су они изабрали богатије.

Такође, за разлику од својих конкурената, Челси је много и продавао и увек гледао да буде "на нули" или у малом минусу када су у питању односи између прихода и расхода.

Колико је Челси у овом тренутку далеко од два манчестерска клуба могло је да се види и по коментару Антонија Контеа кога су новинари упитали зашто његов клуб није у трци за потпис Алексиса Санчеза, а он кратко одговорио да је Чилеанац "ван њихове лиге".

"Ниједног тренутка нисмо били у трци за Санчеза јер не можемо да платимо његову плату", казао је Конте, а недуго потом је Алексис постао "ђаво" за 25 милиона евра годишње.

Према истраживању "Глобал спортс салариес сурвеy 2017" (Спортинг Интеллигенце), Челси је у претходну сезону ушао као осми клуб по издвојеном новцу за плате играча, иза Барселоне, Пари сен Жермена, Реал Мадрида, Манчестер јунајтеда, Манчестер ситија, Бајерна и Јувентуса, али доласцима играча попут Кутиња, Нејмара или самог Санчеза - и та разлика ће бити све већа.

Један од разлога за то лежи можда и у чињеници да Челсију следи изградња новог стадиона, због чега ће морати да се штеди, односно и у томе што је Роман Абрамович уложио огромна средства у фудбалску академију овог клуба - са свега једним продуктом.

Андреас Кристенсен игра сјајно ове сезоне и то је можда порука Руса да је потребно више играча да производи сам Челси, а видећемо да ли ће то "диктирати" и трендове на питању менаџера пошто се Антонио Конте током своје каријере и није показао као човек који ужива да пружа поверење млађим играчима, радије је за искуство.

Трећи разлог Челсијевог каскања можда једноставно лежи у томе да Роман Абрамович није спреман да улаже средства каквима тренутно располажу његови ривали...

Легендарни Френк Лампард је рекао да уколико клуб не покаже амбицију да се трка са најјачима да и неће бити изненађење уколико Еден Азар напусти клуб. Белгијанац већ дуже време "мерка" уговор са Челсијем и није још одлучио да га потпише, а као и његов сународник Тибо Куртоа чека позив Реал Мадрида... Све је у рукама Челсија, ако "одреше кесу" - они остају на "Бриџу".

МОЖЕ ЛИ АНТОНИО КОНТЕ ДА СЕ ИЗВУЧЕ?

Дуго Италијан није деловао толико незадовољно.

На данашњој конференцији је више пута поновио да је "хаппy" (срећан), али након толике паузе и толико равнодушно да је можда и циљено желео да покаже да је незадовољан тренутном ситуацијом у Челсију која му је "украла" и позитивни дух.

Ситуација је толико озбиљна да енглески медији пишу чак и да Конте више не разговара директно са директорком Марином Грановскајом, "десном руком" Абрамовича, него да се комуникација врши преко његовог помоћника, и некадашњег голмана Челсија, Карла Кудићинија. Конте је изузетно незадовољан начином на који се води прелазни рок, као и због тога што су их одбили играчи попут Фернанда Љорентеа или Леонарда Бонућија, а питање је шта ће се десити и са Едином Џеком и Емерсоном Палмијеријем који су означени као мете у овом прелазном року.

Управо би од долазака њих двојице могао да зависи "бурни месец" који је пред Италијаном који да у постојећем играчком кадру готово да нема решење за "нови ресет".

Можда је потенцијално решење враћање на игру са четири играча у одбрани, али мора се рећи да Челси у овом тренутку има само по једног правог левог и десног бека, да су Вилијан, Мората и Фабрегас повређени, а Азар и Педро далеко од праве форме.

Због тога и не чуди колико је Антонио Конте био разочаран на данашњој конференцији на којој је деловао као човек који се потпуно предао и који чека решење о отказу...

Ако има неког "зеца у шеширу" - сада је право време да га покаже!

Извор: мондо.рс