Интервју - Стојковић: И кад завршим каријеру - Партизан!

Шта мотивише Владимира Стојковића? Зашто је голман за велике клубове? Шта по завршетку каријере? Прочитајте његове одговоре.

Фудбал 27.01.2018 | 22:30 Срећу навијача Партизана поводом пласмана у шеснаестину финала Лиге Европе деловало је да тог 23. новембра 2017. не може ништа да поквари. Тријумф против Јанг Бојса (2:1) значио је и пласман црно-белих у другу фазу такмичења.

Задовољно напуштајући стадион у Хумској, пред новинаре је стао Владимир Стојковић и изјавио нешто што је у том тренутку забринуло присталице Партизана.

"Можда је дошао и тренутак да се растајемо. Помогао сам колико сам помогао и можемо очекивати свашта у зимском прелазном року", изненадио је најбољи голман Партизана и Србије.

Неизвесност око тога да ли ће остати или отићи из Партизана потрајала је скоро два месеца - до 23. јануара, када су челници српског првака и Стојковић договорили све детаље око новог уговора, а одлични голман пристао да још четири године чува мрежу црно-белих.

Практично - до краја каријере!

"Било је свега, па и варијанти да напустим Партизан ове зиме. Признајем да сам потајно желео да останем, из фудбалски, али и других разлога. Ближи се и Мундијал, потребна ми је позитивна прича, да будем пун самопоуздања за оно што нас чека", почео је Стојковић.

Најбољи фудбалер Србије за 2017. годину каже да се није много променило по питању атмосфере у свлачионици Партизана у односу на период када је први пут стигао у Хумску.

"У Партизану нема ништа да се измишља, све је нацртано, зна се како се мора. Новајлије морају да се укопе у то. Као голман сам мирнији, а то доноси искуство. Некад бих се бацао, а сад се у сличним ситуацијама само добро поставим. Притом се физички осећам боље него када сам био млађи, довољно да не размишљам о крају каријере".

Стара је крилатица да су голмани као старо вино, што старији то бољи.

"Кад си млађи хоћеш све одједном, а ниси спреман за то. Сада увек долазим спреман на припреме. Некада сам могао да не спавам и дођем на тренинг. То је прошло време".

О години у којој је постао први голман са највећим признањем за фудбалера у Србији и у којој је остварио европски успех са Партизаном, а са репрезентацијом стигао до Мундијала, каже: "За мене свакако добра... У Енглеској ништа лошији нисам био. У Израелу сам узео Куп после 25 година. У великом клубу сам увек налазио себе. Кад год сам био у таквој средини ту сам био на нивоу. Не припадам малом клубу, мој менталитет. Бранио сам ја у Хетафеу одлично, био играч утакмице, али ме тај менталитет не чини задовољним. Не могу да изгубим 0:5 и да миран одем кући".

Награда је мотив, али и обавеза више.

"Тако је са сваким успехом. Из дана у дан мораш да га оправдаш и потврдиш. Мораш себи увек да постављаш циљеве и да тежиш ка испуњењу истих, из утакмице у утакмицу, из тренинга у тренинг. Особа сам која у фудбалу никада није задовољна".

Навијачи Звезде га из познатих разлога не воле. И поред тога у Србији је врло мало људи који Стојковића не сматрају најбољим српским голманом.

"Све је то разумљиво, њихов револт их тера да упорно одбијају да ми признају неке ствари. Време колико толико може да обрише све, покушавам да се понашам пристојно, тако ћу до краја".

На припремама Партизана налазе се још двојица голмана и они припадају генерацији која стасава - Марко Јовичић и Јован Трнић.

"Добри су момци! Знају шта им је радити и да морају да искористе моје присуство, искуство. Имају прилику да 'купе' то што имам, да напредују. Али, учим и ја од њих... Учим и од човека који ради на улазу у Телеоптик. Од свакога може нешто да се научи. На тај начин увек размишљам", признаје Стојковић.

Стојковић по завршетку каријере жели да остане везан за фудбал и Партизан.

"Остаћу везан за Партизан сигурно, видећемо како. Интересује ме доста тога око фудбала, тренерски позив. Али не као тренера голмана, него први тренер. То је живот на који сам навикао, живот без притиска ме никад није привлачио. Волим изазове, да се надмећем, да ме увек покреће тај адреналин."

Пролеће у Европи...

"Плзен је фаворит... Сви ти клубови су испред нас, али би требало размишљати позитивно. Једино тако се постаје неко и нешто. Покојник ти не гине, то си увек, размишљај само да ћеш бити пуковник. Платио бих да се такмичим са најбољима, а не да се плашиш таквих. Само тако можеш да растеш", подвукао је Владимир Стојковић.

Медији су сурово реални, кад се хвали - хвали се до неба, кад се гази - гази се до блата. Кад погледаш како се пише, јасно ти је да то тако изгледа са трибина, тако то и 80 одсто навијача види."

НАЈДРАЖЕ ОДБРАНЕ ТЕК ДОЛАЗЕ

"Не могу да издвојим неку одбрану. То је као да човека са петоро деце питаш кога највише волиш. Волим да кажем да ће најбоље одбране тек доћи."

БРАТАНАЦ НАСЛЕДНИК

"Братов син брани у Спортингу Б, често се чујемо, тражи савете од мене. Јако је талентован, сматрају га наследником Патрисија."

Извор: мондо.рс