Анализа: Новаче, а да пробаш лијевом?!

Неколико пута је током тренинга у Мелбурну Новак Ђоковић покушавао да ударце одигра левом руком, посебно када се шалио на рачун тренера Андреа Агасија.

Тенис 26.01.2018 | 22:15
Анализа: Новаче, а да пробаш лијевом?!
Некако је у томе успевао, у неким навратима је било изузетно атрактивно, због чега су се чланови тима зезали да би могао тако да почне да игра.

Ако питате оне који га критикују – тешко и да би то могло да им буде симпатично.

Нема сумње да најбољи српски спортиста пролази кроз најтежи период у каријери и тај период сада траје већ добре две године. Почело је од пражњења освајањем Ролан Гароса и комплетирањем Гренд слема, наставило се неким тешким и неочекиваним поразима, да би тренутно стање додатно отежала повреда лакта због које је паузирао шест месеци.

У једном тренутку се налазио на самом врху света, а већ у другом је постао "један од оних вукова из приче" који желе да се пењу уз планину, али никада неће успети.

"И даље сам тај вук. Наставићу да покушавам", рекао је после испадања у четвртом колу Аустралијан опена од Хјеона Чунга, у три тесна сета.

Страсти су се смириле, сада нам ти порази у релативно раним фазама турнира и нису нека новост, па постоји време и простор да се мало осврнемо ка прошлости. Новакова каријера има неколико слојева – године пробоја, па године мучења са физичком спремом и сервисом, период нестварне доминације и време једнако необјашњивих осцилација.

Овај други период, током којег је неколико мечева завршио предајом, донели су му епитет "свиленог" и пратио га је глас да често одустаје када се физички осећа лоше. Сећамо се и те Аустралије у 2009. години, чувених прозивки Ендија Родика, да бисмо само непуне две године касније, када је освојен Дејвис куп у Београду, сведочили почетку једне од најимпресивнијих победничких серија у Опен ери. Морате признати, доста брзо се мишљење променило.

Та 43 узастопна тријумфа, ментално поклапање са свим члановима тима, учинили су да постане физички најнадмоћнији тенисер у 20. веку, ако не то, онда сигурно најфлексибилнији. Резултати су се низали, број навијача се повећавао, али се двоструком брзином ширила новинарска база која га баш није симпатисала. Претежно смештена на Острву или "преко баре" повремено је "кљуцала" сачињени оклоп и једва дочекала пукотине које су се појавиле у другој половини 2016. године.

Како то обично бива, људи су покушавали да пронађу узрок, а они који су га идолизовали полако су прелазили на мало "мрачнију" страну – без много проверених информација сазнали смо да има приватне проблеме, да није у добрим односима са супругом и породицом, да "грли дрвеће", док је ретко ко од навијача прихватио нови начин исхране.

Чињеница да је у једном тренутку избацио месо и постао веган, због чега је очигледно изгубио на килажи, постала је добар аргумент у причама о паду форме. Сада већ чувени Пепе Имас, иначе "непријатељ број 1", био је у близини код сваког резултатског разочарања, али смо се и ми новинари понекад чудили одакле толико познатог "материјала" о Шпанцу.

Сећамо се и помало маничног периода када је "главни кривац" за неуспехе био аметист који је заменио хиландарски крстић на његовим грудима. Ево, крст је враћен, али форма још није устаљена. Значи, ни тај "разлог" није баш заживео, али не треба бринути – појавиће их се још много.

Међу последњима је свакако нови покрет код сервиса који је, према сопственом признању, морао да промени како би смањио притисак на лакат. Коментара и даље има да би му прелазак на "пљеску" или сланину помогли и у том случају, као и да би се тиме смањио ризик од умора и предаја.

Видимо ево да су, на пример, Рафаел Надал, Григор Димитров, Стан Вавринка, Енди Мари и остали који су на "месном режиму исхране", поприлично здрави и у форми. Сумње у пораз не постоје.

Перцепција Новаковог понашања, успеха и неуспеха, живота на терену и ван њега, увек ће некако бити вишеслојна, па и даље можемо очекивати бројна тумачења – сигурно ће бити занимљива.

Извор: Б92

Коментари / 0

Оставите коментар