Прича: Алексис је ''загризао метак''...!

Да ли се Јунајтеду вратила култна седмица? Предуго је чекају на Олд Трафорду.

Фудбал 25.01.2018 | 00:00 Тешко да у свету фудбала постоји тежи дрес. Деценијама је овај натапан знојем. Трибине су се под њим ломиле. Толико је тежак да је Антонио Валенсија сам молио да буде помилован. Да задужи ту тако обичну двадесетипетицу. Навикао је на њу још у Вигану. Ова седмица га је гушила. Тешко да у свету фудбала постоји тежи дрес. Тежи од Манчестер јунајтедове седмице.

А онда је дошао Алексис Санчез са плућима толиким да изгледа да би могла да се надишу и на месецу. Са леђима која би спасила и оне његове земљаке што су затрпани у руднику 69 дана провели 700 метара испод земље чекајући да поново виде небо. Да је Алексис био ту да се подметне, можда би само ишетали из те рушевине?

Шалу на страну, дуго већ на Олд Трафорду чекају играча спремног да загризе метак.Златан Ибрахимовић је добро кренуо, али године... Ни Санчез није у цвету младости, али остале су њему бар још три или четири сезоне на врхунском нивоу. Проблем је само што та култна седмица има чудна својства. Уме да од великог играча направи мит. Уме да доброг играча ухвати за ноге и отресе га у патос.

Дуго је, баш дуго она шивена. Кренуло је још 60-их година прошлог века када је Џорџ Бест учио конзервативне Енглезе да је и дуга коса у реду. Кулминирало је ипак тек у последњим деценијама 20. века. Брајан Робсон је већину од 461 утакмица колико је за Јунајтед одиграо у периоду од 1981. до 1994. године одиграо баш са бројем седам на леђима. Постигао је 99 голова.

Уступио ју је, још пре но што је напустио Олд Трафорду, још једом идолу Јунајтедових навијача Ерику Кантони. Француз је од 1992. до 1997. године на 143 утакмице бранио боје гиганта из Манчестера, противничке мреже тресао је 64 пута. Потом ера Дејвида Бекама, од 1997. до 2003, и 47 голова на 192 меча. Ниска се наставила са Кристијаном Роналдом: 196 утакмица и 84 гола од 2003. до 2009.

И од тада - громогласна тишина. Број који је деценијама ривалима утеривао страх у кости једноставно је поражен. Погубили су га Мајкл Овен (2009/2012, 31 утакмица, пет голова), Антонио Валенсија (2012/2013, 30 утакмица, један гол), Анхел Ди Марија(2014/2015, 27 утакмица, три гола) и за крај Мемфис Депај (2015/2017, 33 утакмице, два гола). О седмици је престало да се прича, осим када се враћао филм на нека “добра стара времена“.

Давно су прошла. Четири године су прошле откако је Јунајтед освојио последњу титулу, изгледа ће и пета. Јунајтеду се то није десило од 1993. Али гиганти зато и јесу гиганти. Зато што трају и када не иде. Зато што су у времену кад су били на врхунцу били толико велики да су се надвили над цео свет и многима у главе усадили сан да баш они буду ти који ће на Театру снова носити најтежи дрес на свету.

Јер нема никог ван локала ко је, док је још почињао да игра фудбал, сањао о милионима шеика у Ситију или Пари Сен Жермену. Сањао се Олд Трафорд. Сањала се Јунајтедова седмица. Чак и у хиљадама километара далекој Токопили где је шестогодишњи Алексис Санчез на раскрсницама прао прозоре аутомобила како би помогао мајци да прехрани сиромашну породицу.

“Још од малих ногу сам говорио да ми је сан био да заиграм за Манчестер јунајтеда и не кажем то само зато што се сан данас остарио. Увек сам то говорио. Једном чак и разговарао о томе са сер Алексом Фергусоном. Ћаскали смо око 20 минута. Рекао сам му то. Огроман клуб. Моћан. И сада када сам коначно добио шансу да дођем овде, гледам овај грб и коса ми се накострешила. Највећи клуб“.

Ових дана популарна фотографија на интернету. Млади Алексис Санчез док су га још звали “Ел Нино Маравилла“ (чудесно дете, прим. аут.) у дуксу са грбом Манчестер јунајтеда. Још ако заигра као права седмица...

Извор: моззартспорт