Интервју - Дадо Пршо: Просинечки ће направити чудо у БиХ!
Некадашњи нападач Монака, Ренџерса и селекције Хрватске у интервјуу за наш портал говорио о помало необичној каријери, предстојећем Мундијалу, шансама Хрвата и Срба, селекцији БиХ и новом селектору Роберту Просинечком. . .
Фудбал 28.01.2018 | 23:30
Наравно, у питању је некадашњи голгетер Дадо Пршо, који је од родног Задра прошао нимало уобичајен фудбалски пут у којем је у почетку наилазио на „одбијенице“ од Задра, Хајдука, па до Француске, гдје му се на кратко „огадио“ фудбал, али не толико да га у потпуности одбаци.
Радио је као аутомеханичар, а успут и за свој "ћеиф" решетао мреже у француском четвртолигашу Стаде Рафаелос...
„Нисам ја нешто ‚одскакао‘ од осталих, па не могу ни рећи да је неко од тих људи погријешио, није било тако. Отишао сам у Француску и нисам одмах постао ‚вау‘. Био сам у Руану, испали смо у трећу лигу и ја сам напустио фудбал иако су ми нудили уговор. Нисам желио више да играм, био сам мало и разочаран, а руку на срце нисам ни био нешто ‚екстра‘. Можда ни у глави нисам био ‚добар‘ па сам отишао да радим као аутомеханичар, а успут сам се забављао с фудбалом у четвртој лиги. Радио сам и играо фудбал аматерски, за своје задовољство“, почео је Пршо причу за наш портал.
Према његовим ријечима, није тадашњи тренер клуба из Кнежевине Жан Тигана заслужан за његов одлазак у Монако већ људи из клуба који су пратили ниже лиге и тражили талентоване играче.
„Они су препознали у мени квалитет и довели ме да играм за други тим Монака. Тренирао сам са првим тимом, играо за другу екипу и да тако кажем поново кренуо из почетка да градим каријеру“.
Пршо је брзо постао замјена тада првом нападачу Давиду Трезегу, али је прослијеђен на позајмицу у Ажаксио с којим је освојио титулу у Другој лиги Француске.
„Ишао сам на пар позајмица, да би убрзо дошао и до првог тима, а онда и финала Лиге шампиона против Порта. А могао сам и никад да не прођем јер увијек сам мислио да сам ‚никакав‘ играч. Али, ето догодило се“, скроман је и даље некадашњи хрватски голгетер.
„У ТОП 5 СТРИЈЕЛАЦА ЛИГЕ ШАМПИОНА“
Једини је играч из бивше Југославије постигао четири гола на једној утакмици Лиге шампиона, од укупно пет фудбалера, прије њега су то урадили Марко ван Бастен и Симоне Инзаги, а послије једино Лео Меси и Луис Адријано.
„Било је то на мој 29. рођендан, рекао сам себи прије утакмице са Депортивом да ћу сигурно дати један гол, али ето ушле су ми четири лопте у мрежу. Наградило ме ‚одозго‘ за сав труд. То ми је био баш лијеп рођендански поклон и вјероватно најбоља утакмица у каријери. Имао сам и лијепих успомена и са хрватском репрезентацијом, постигао сам гол рецимо у Словенији кад смо се квалификовали за Европско првенство. То ми је можда и најтежа утакмица у каријери. Такође, постигао сам погодак против Челсија за пролаз у финале Лиге шампиона, и то је била супер утакмица. Играо сам у дресу Гласгов Ренџерса много дербија ‚Олд фирм‘ против Селтика, који је један од највећих дербија на свијету. То су све сјајне емоције“.
С обзиром да је само три године наступао за „ватрене“ односно помало изненада окончао репрезентативну каријеру, појавиле су се медијске спекулације да је разлог његовог одласка био сукоб са тадашњим селектором Златком Крањчаром. Чак је и тадашњи предсједник ХНС-а Влатко Марковић безуспјешно покушавао да убиједи Пршу да се врати у национални тим.
„Имао сам проблема са кољеном, послије операције, људи су ми рекли да ћу играти још четири године. Знао сам да ми је рок трајања ту негдје и нисам желио да играм пријатељске мечеве за репрезентацију како би колико-толико сачувао ту хрскавицу јер је готово није ни било. Договор је био да мало одмарам и да наступам на само условно речено битнијим утакмицама. Знао сам да нећу моћи дуго и зато сам окончао каријеру у репрезентацији, а касније оставио потпуно фудбал“.
Играо је на ЕУРО 2004. године у Португалу и постигао можда најљепши гол у каријери против Француске, а двије године касније и на Мундијалу у Њемачкој, гдје су "ватрени" елиминисани у групној фази.
Пршо међутим, нема дилему кад је ријеч о проласку Хрватске у наредну рунду на предстојећем Свјетском првенству 2018. године у Русији, гдје ће изабраници актуелног селектора Златка Далића играти против Аргентине, Исланда и Нигерије.
„Ми можемо конкурисати са Аргентином за прва два мјеста у групи и било би изненађење да не прођемо у осмину финала. Мислим да имамо одличну екипу, сви играчи су свјетска класа и очекујем да ћемо проћи даље. А сад који пласман ће Хрватска забиљежити у нокаут фази, то не могу да прогнозирам“.
Нешто скептичнији је кад је у питању пласман Србије, која ће на Мундијалу играти против Бразила, Костарике и Швајцарске.
„Што се тиче Србије, биће борбе. Бразил је као и увијек претендент за титулу првака, Швајцарска није лоша... Мислим да ће Срби се борити са Швајцарцима за друго мјесто и пролаз у даље такмичење“.
„РОБИ ЋЕ ДА НАПРАВИ ЧУДО СА БиХ“
Најискреније му је жао што на шампионату свијета неће бити Босне и Херцеговине, која није успјела у квалификацијама да се домогне барем баража, који је по Пршином мишљењу „измакао“ на сусрету против Кипра.
„Штета што БиХ није изборила пласман на Свјетско првенство у Русији. Мислим да је утакмица на Кипру била одлучујућа јер тражити бодове против Белгије је била немогућа мисија. Водити 0:2 против Кипра, а онда изгубити са 3:2 је за мене било велико изненађење“.
Без обзира на неуспјех, Пршо вјерује да је пред селекцијом „змајева“ свијетла будућност након што је екипу преузео Роберт Просинечки.
„Видио сам Просинечког недавно у Сплиту на турниру у малом фудбалу који је био организован у хуманитарне сврхе. Мислим да је Роберт спреман за посао селектора БиХ и да је спреман да направи чудо! Увјерен сам да ће одвести БиХ на наредни шампионат Европе“, нагласио је Пршо.
Иако је више од деценије окачио копачке о клин, није могао без фудбала па се данас бави менаџерским послом и према његовим ријечима, ради са великим играчима, али углавном у партнерству са другим заступницима фудбалера.
„СЕРГЕЈ ВРИЈЕДИ 100 МИЛИОНА ЕВРА“
На наше питање, да ли су реални износи да фудбалери попут Леа Месија или Кристијана Роналда имају клаузуле од астрономских милијарду марака, те да на примјер Сергеј Милинковић Савић вриједи 100 милиона евра, одговорио је потврдно.
И образложио...
„Кад погледате колико глумци зарађују за један филм, не видим због чега се диже прашина на износе трансфера фудбалера. Играч кад изиђе на терен не зна сценарио већ га прави сам, а глумац добије написмено што треба да уради или каже. Кад на терен изиђу Меси или Роналдо, морају сами да нешто измисле и направе. Ти људи стварно толико вриједе. Уосталом све диктира тржиште, ако неко жели толико да плати, то је то“.
Признао је на крају разговора за кога је навијао као дијете и коме се дивио као клинац...
„Волио сам Хајдук и тада ми је Ален Бокшић био идол. Било је тада и већих, квалитетнијих фудбалера јер је Црвена звезда у том периоду била првак Европе и свијета, али мени су Бокшић и сплитски клуб били без премца“, закључио је Пршо.
ЛИЧНА КАРТА
Миладин Дадо Пршо рођен је 5. новембра 1974. године у Задру, гдје је и почео каријеру, да би потом до почетка рата играо за јуниоре сплитског Хајдука. Потом га је пут одвео у Руан, Стаде Рафаелос и Монако. За клуб из Кнежевине је одиграо више од 100 утакмица, колико је отприлике и носио дрес гласговских "полицајаца". Постигао је укупно 60 голова за оба тима, док је "коцкасти" дрес облачио тридесетак пута и био стријелац девет голова.
Извор: мондо.ба
Коментари / 0
Оставите коментар