Које су најгоре хрватске убице

Убијали су непријатеље, родбину, потпуне незнанце; десецима убода ножем, сјекиром, бензином. . .

Регион 23.01.2018 | 07:51 Милан Митровић (31) неправомоћно је у понедјељак на Жупанијском суду у Славонском Броду осуђен на јединствену казну од 40 година затвора због убиства Маринка Томића и Луке Ћосића, јавља Вечерњи лист. 

У наставку доносимо преглед најбруталнијих убица у Хрватској. Суд је у цијелости прихватио наводе оптужнице по којој је Митровић 2016. године ножем из користољубља најприје усмртио Маринка Томића, а неколико дана касније и Луку Ћосића, којему је задао чак 47 убода у предјелу лијеве стране прсног коша. Оба убиства починио је у породичним кућама својих жртава у Славонском Броду. Митровић се пред судом бранио да није крив. 

ТИН ШУЊЕРГА

Да могу вратити вријеме, никад ово не бих учинио, тихим је гласом и без пуно емоција свом адвокату Франу Баици рекао Тин Шуњерга (19), младић који је у Чистој Великој ликвидирао своје родитеље.

"Убио сам их јер су ме психички стално притискали, приговарали ми због школе и друштва у којем сам се кретао", наставио је Тин одговарајући на бранитељево питање зашто је починио овај монструозни злочин који је у црно завио не само Чисту Велику, гдје је Тин живио с мајком Силваном (46) и оцем Марином (45), него дословно цијелу Хрватску.

Прије тога истражиоцима је такође без емоција и замуцкивања испричао све детаље злочина.



"Подигао сам пиштољ, прислонио га на мајчин затиљак и опалио. Крв је прснула посвуда. С пиштољем сам кренуо кући. Тата је нешто радио испред гараже. Стајао сам поред њега. Само сам чекао да се окрене, да га не гледам у очи. У једном тренутку окренуо се леђима и сагнуо. Прислонио сам му цијев пиштоља на затиљак и пуцао", говорио је убица. Његов бранилац утврдио је да је младић цијело вријеме њиховог разговора био јако утучен, депресиван.

Није пуно говорио. "Одговорио би ми на постављено питање и то је то. Сам ништа није питао нити тражио", рекао је Шуњергин адвокат присјећајући се разговора с младићем којег ће бранити по службеној дужности. Иако свјестан свега, Тин ни у једном тренутку није заплакао нити је на било који начин показао своје емоције.

"Не знам плаче ли кад је сам у ћелији, но преда мном сузу није пустио. Јасно му је што је направио, али одаје утисак да се са ситуацијом у којој се налази потпуно помирио. Људи који се нађу у истражном затвору, иако свјесни злочина, у правилу се бране, покушавају оправдати своје поступке на овај или онај начин.

Овај младић то уопште не чини. Он је потпуно резигниран. Као да је одустао од самога себе, признао пораз, предао се", појаснио је адвокат Франо Баица. "Он има 19 година и пунољетан је, али то је дијете. Не знам какав је иначе, али у времену које сам ја провео с њим био је јако тих, повучен. Ништа од мене није захтијевао нити тражио да га нетко посјети", рекао је Баица додавши да је Тина упитао је ли све у реду у ћелији у коју су га смјестили, на што му је младић одговорио да је све ОК.

СРЂАН МЛАЂАН

"Карло, једина моја љубави, заувијек твоја Беттy", биле су ријечи којима је те прохладне суботе 16-годишња гимназијалка Елизабета Шубић пред петрињском Основном школом одлучила описати безграничну љубав према свом тадашњем младићу. Након што је графитном оловком на зиду школе написала кратку поруку, сјела је на степенице на којима се с дечком требала састати у 21 сат.

Десетак минута прије пред школом се појавио тада 16-годишњи Срђан Млађан. Пришао јој је, питао је што ради и сјео поред ње. Кратко су разговарали, након чега Млађан из спортске торбе вади пушку свог оца Младена и испаљује у Елизабету два хица – један у врат и други у главу. Дјевојка остаје на мјесту мртва, а он спрема пушку назад у торбу те се враћа у Сисак на исти начин на који је из њега допутовао – градским аутобусом.

Према свом властитом признању, Млађан мотива за убиства није имао јер је Елизабету тада видио први пут. "Одлучио сам на том мјесту и тог дана некога убити, мени је било свеједно кога. Да није наишла она, жртва би био нетко други", признао је Млађан 1998. године у истрази, само неколико дана након што је напунио 17 година.  На друго убиство није дуго чекао. Баш као и 16-годишњу гимназијалку пред којом је био живот, пензионера Петра Јанчића (61) из Сиска убио је само зато што се у погрешно вријеме затекао на погрешном мјесту. Јанчић му је био комшија, а дочекао га је пред улазом у гаражу гдје је у њега из очеве пушке испалио три хица.



Ко зна до када би малољетни монструм наставио убијати да у пљачки Сисачке банке, коју је починио само педесет метара од своје куће недуго након другог убиства, није учинио грешку због које су га полицајци открили.

"Видимо се у паклу", промуклим гласом који још није до краја ни мутирао поручио је Срђан Млађан сисачком суцу Дамиру Парцену који га је због двоструког убиства, покушаја убиства и пљачке банке осудио на за малољетника максималних десет година затвора.  Казну коју је издржавао у пожешком затвору сигурно му је олакшало чак 21 наградно излажење у град, које је зарадио очито добро прикривајући своју ћуд и емоције.

За посљедњег изласка 2002. године Млађан је успио унајмити стан у Загребу, набавити пиштољ и опљачкати Сисачку банку у Звонимировој улици. Наравно да се није имао намјеру вратити у затвор, а када је схватио да му је полиција на трагу, без имало оклијевања с три је метка на загребачком Боронгају убио полицајца и оца троје дјеце Миленка Врањковића Кинга који је послан да приведе Млађана. Након тога побјегао је и неколико стотина метара даље у стану на Равницама заточио Божену Косовић, њену кћерку Николину и сина Мирка. Предао се пред камерама.

"Бојао сам се да ће ме, након што се предам, полицајци убити зато што сам убио једног од њихових", објашњавао је разлоге због којих је тада инсистирао на новинарима. Након неколико сати го до паса изашао је из стана и спектакуларно се предао пред камерама.

МАТО ОРАШКИЋ

Бивши полицајац Мато Орашкић 22. рујна 1999. ушетао је у загребачку Палату правде, гдје је требало бити одржано рочиште у бракоразводној парници. У судници је убио своју супругу Гордану, њеног адвоката Хајру Прохић и суткињу Љиљану Хвалец те је тешко ранио записничарку Станку Цветковић. Након тога је побјегао, но ускоро је ухапшен на граници са Словенијом. Послије тог злочина, у Палату правде је инсталиран детектор метала те су построжене контроле на улазу у суд.



МАРЦЕЛ БУДИМИР

Током пљачке банке у Неделишћу 2003. убио је полицајца Жељка Мурка, ранио његовог колегу Стјепана Балића, а током бијега за таоца је узео једног грађанина. Након што му је изречена максимална казна, у другом поступку осуђен на још пет година због разбојништва из 2002.

ВЛАСТИМИР КИХАЛИЋ

У марту 2005. у Петрињи је убио супругу Жељку те њене пријатељице Наду Кушан и Весну Мокровић-Маринковић. Убио се у затвору у Лепоглави у српњу 2007.

ДРАЖЕН ДОРЧЕЦ

У априлу 2006. упао је у пословницу ђурђевачке Фине. Убио је радника обезбјеђења Сокол Марића Мирослава Беншића те грађанина, клијента банке Ивана Матишева. 

ВЛАДИМИР ДУВЊАК

У фебруару 2004., у потрази за новцем којим би купио дрогу, у Вуковару је провалио у кућу Катарине и Јаноша Сича те их на смрт избо ножем. Однио је незнатну своту новца.

ДРАЖЕН КОЗМАН

Због безазлене свађе 2006. у кафићу Ас у Окучанима из аутоматске пушке убио троје људи, а ранио још пет. Потом је запуцао на полицајце те је још бацио и бомбу на кафић.

КАЗИМИР ДУЖНОВИЋ

При пљачки банке у свибњу 2009. у Сесветама, убио је полицајца Ивана Грбавца, те је што лакше што теже ранио још петорицу његових колега.

ПЕРИЦА МАЈСТОРОВИЋ

У бившој држави осуђен је због убиства свештеника у Словенији, док му се у Хрватској судило због убиства сестре Шиме Меданића 2006. Касније је убио и саучесника у убиству Меданићеве сестре, но суђење за то убиство није дочекао жив јер се у међувремену 2010. убио у затвору.

ШИМЕ МЕДАНИЋ

Док је служио казну због наручивања ликвидације Марчела Поповића, првог хрватског министра туризма, наручио је и ликвидацију своје сестре. Касније је наручио и ликвидацију Николе Грбића, који је с Перицом Мајсторовићем убио његову сестру. За тај злочин је неправомоћно ослобођен.

ДРАГАН ЈУНГ

Заједно с Масимом Кршуљем 2005. у Загребу звјерски је убио Анту Вукелића, који је био избоден 44 пута ножем и сјекиром, а бјежећи од својих убојица, завезан за столицу, скочио је с балкона петог спрата. Током истраге тог злочина открило се и да је Јунг у Лабину 2001. ножем избо Марију Кнапић. За убиство Анте Вукелића добио је 30 година, за убојство М. Кнапић 13 година, па су му казне уједињене у максималних 40 година затвора.

ДРАГАН ПАРАВИЊА 

"Молим вас, кажите мојој жени и синовима да је нисам силовао", казао је Драган Паравиња полицајцима током испитивања у Бањалуци. На њихова питања одговарао је пред два адвоката прилично спремно, као да је већ унапријед припремио све одговоре. Тешко убиство Дрнишанке Антоније Билић признао им је, објаснио што је учинио с тијелом тврдећи како он није силоватељ.

"На путу према Загребу, на раскрижју путева Сплит – Дрниш, Дрниш – Шибеник, поред пута са своје лијеве стране примијетио сам дјевојку која је стопирала у супротном смјеру. Примијетио сам да је била лијепа, црне дуже косе и да је на себи имала фармерице и мајицу, не могу се сјетити које боје, док је о рамену држала женску торбу", испричао је Паравиња полицајцима како је срео несретну дјевојку.



"Хоћеш ли са мном за Загреб?", добацио јој је кроз прозор. Дјевојка му је одговорила да хоће у Сплит, након чега је продужио педесетак метара даље, окренуо возило и вратио се к Антонији. Ушла је у камион те су започели необвезан разговор, током којег јој се, признао је, набацивао. Полицајцима је објаснио како је зауставио камион јер је заправо желио прећи на страну дјевојчина сједишта. Антонију је његова намјера узрујала па ју је, рекао је, покушао смирити. Тврдио је да јој је због тога и нудио да изађе из камиона.

Дјевојка је одбила позив па је Паравиња с њезине стране ушао у камион. Антонија је у том тренутку, казао је, безуспјешно покушавала отворити возачева врата како би побјегла.

Није успјела. "Почела је да ме псује и вријеђа. Успјела ме неколико пута одгурнути ногом од себе. У једном је тренутку покушала да изађе из кабине поред мене и даље ме гласно псујући. У том сам тренутку изгубио живце", испричао је Паравиња своју верзију злочина. То је био тренутак кад је убио дјевојку.

Казао је да читаво вријеме није био при себи и да се не сјећа је ли касније упалио камион или је он читаво вријеме радио. Наставио је возити према Солину те се убрзо окренуо и кренуо возити у смјеру Загреба. Током вожње се, признао је, опет зауставио како би дјевојку ставио на кревет иза сједишта у кабини. Наставио је вожњу.

Извор: Еxпресс.хр