Грађани се све више задужују

Просечна кредитна задуженост сваког становника Републике Српске за само годину дана порасла је за скоро 140 КМ. Подаци Агенције за банкарство РС показују да су грађани РС крајем 2016. били задужени 2. 359, а у септембру лане чак 2. 489 КМ.

Република Српска 21.01.2018 | 21:57
Грађани се све више задужују
Њихова укупна кредитна задуженост у банкама прошле године износила је 2,66 милијарди, а у МКО 250,4 милиона КМ.

Тако је сваки становник РС у банкама лане у просеку био задужен  2.273, а годину пре 2.151 КМ. Њихова задуженост у МКО у овом периоду порасла је са 197 на 214 КМ.

Као и ранијих година, највећи део задужености у сектору физичких лица односи се на кредите за општу потрошњу – скоро 1,5 милијарди КМ.

Ови кредити чине скоро 70 одсто укупних кредита који су пласирани становништву, а који су за само годину дана порасли за 112,8 милиона КМ или за 8 одсто.

Према наменској структури, највеће учешће имају ненаменски готовински кредити који износе скоро 1,76 милијарди КМ или 87 одсто укупних кредита за општу потрошњу.

Ови кредити чине чак 63 одсто  укупних кредита грађана, са стопом раста од девет одсто у односу на крај 2016. године.

Економисти објашњавају да грађани посежу за потрошачки кредитима да би исфинансирали свакодневне животне трошкове, које не могу подмирити редовним примањима.

"Док се задужују, већина грађана упоредо тражи нови посао за који се надају да ће им омогућити да повећају стандарад и реше се зајмова. У суштини, само одлажу финансијске невоље и тону у све већи минус. Из зачараног круга задужености тешко могу да изађу, јер плате стагнирају, а трошкови живота расту. За већину њих, посебан проблем представља сваки иоле већи издатак, који ни приближно не могу да сервисирају својим примањима", истичу економисти.

Подаци невладиног сектора показују да је у последње две године просечна плата у Српској и Федерацији БиХ порасла за један одсто, односно пет КМ, док је потрошачка корпа и даље скоро дупло већа од просечне зараде.

Око 73 одсто радника налази се у зони релативног сиромаштва, док је 45 одсто у зони ближој апсолутном сиромаштву, са примањима испод 500 КМ.

Вељко В. из Бањалуке каже да је јесенас дигао кредит од 2.000 КМ, да би обезбедио огрев и спремио дете у школу.

"За дрва сам дао скоро 1.000 КМ, а остатак да дете обучем за школу и купим књиге, те да набавим прасе. Знам да ћу се добро морати стегнути да ове паре вратим, али нисам имао другог избора. По свему судећи, и ове године ћу морати у банку, јер платом од 700 КМ не могу да уштедим ништа. Једва успем да платим режије и купим довољно хране", истиче наш саговорник.

У удружењима потрошача истичу да су подаци о порасту потрошачких кредита показатељ да људи све теже излазе накрај са текућим трошковима, односно да за сваки непланирани издатак посежу за кредитима.

Муриса Марић, извршна директорка Удружења грађана “Дон” из Приједора, каже да то не чуди, јер многи раде за плате којима не могу да стигну ни оне најосновније трошкове.

"Зато је издатак за, на пример, огрев, зимницу или спремање деце у школу велики удар на њихов стандард. Немајући куд, задужују се по високим каматама. Онда узму други кредит, врате стари, а остатак искористе за неки нови издатак из домена пуког преживљавања и тако у круг. Проблем је што, кад једном уђу, људи тешко излазе из овог зачараног круга задужености, јер трошкови живота стално расту, а плате стагнирају. Зато не чуди што потрошачки кредити доминирају над осталима", наглашава Марићева.

Да се грађани Српске и БиХ све теже залећу у задужење за неки приватни бизнис, потврђују подаци према којима су крајем септембра лане по основу кредита за предузетништво били задужени свега 212,9 милиона КМ.

У поређењу са укупном кредитном задуженошћу становништва, ови кредити тренутно износе непуних 2,5 одсто.

Према подацима Централне банке, укупна кредитна задуженост грађана БиХ крајем септембра 2017. године износила је 8,52 милијарде, чији највећи део чине потрошачки ненаменски кредити -  6,42 милијарде КМ.

Док ови кредити уназад 10 година бележе огроман пораст – од чак два пута, кредити за предузетништво се тренутно крећу у износу који су, отприлике, имали 2007. године.

Званична статистика показује да ненаменски потрошачки кредити кредите за предузетништво шију за више од 30 пута.

Расте и задуженост предузећа

Кредитна задуженост приватних предузећа у БиХ за годину дана  порасла је за око 400 милиона КМ, за разлику од претходног периода кад су ови кредити углавном стагнирали.

Занимљиво је и то да су за  годину дана кредити одобрени фирмама скочили за 5,3, а становништва 4,9 одсто, док је ранијих година углавном бележен значајнији пораст задужености грађана.

Према подацима Централне банке БиХ, кредити приватним предузећима су у априлу лане износили 7,94 милијарди, а у истом месецу 2016. године 7,54 милијарде КМ.

Извоз: Блиц

Коментари / 3

Оставите коментар
Name

Ин

21.01.2018 21:04

Наравно да се задузују другације немогу презивети

ОДГОВОРИТЕ
Name

Михајло

22.01.2018 06:42

Наравно да се задузују да би презивјели, али смо послије тога у јос вецем проблему због зеленаских камата банака и мко.

Name

кредитибилан

21.01.2018 22:43

Нека, бице јос горе, све док Миле буде даље дизао кредите.

ОДГОВОРИТЕ