Какве су линије подјеле у Европи?
Од настанка ЕУ идеја је била тјесно повезивање земаља које би, можда, једног дана могле да постану некакве Сједињене Европске Државе. Међутим, посљедњих година је та идеја пала у запећак. Какве су линије подјела у Европи?
Свијет 21.01.2018 | 15:09
Само неколико сати касније, већина Доњег дома парламента у Лондону одобрила је закон о Бреxиту који је предложила конзервативна британска влада.
За то вријеме у Берлину Себастијан Курц се, по први пут од како је изабран за аустријског канцелара, састао са канцеларком Ангелом Меркел.
Курц предводи владу у којој је и десничарска Слободарска партија Аустрије (ФПÖ). "Више Европе" Курц не жели, посебно ако то подразумјева "више избеглица".
Ангела Меркел је у Паризу била гошћа француског предсједника Емануела Макрона. Он се представља као велики реформатор Европе.
Четири овонедељна догађаја, која говоре о актуелном стању Европе, прије свега о томе колико је Европа тренутно подјељена: са једне стране имамо оне попут Макрона или Варадкара, који се залажу за још интензивнију европску сарадњу, на другој страни су људи као што су Курц или Меј, који се залажу за национално питање или чак желе да напусте ЕУ.
Више је ријеч о калеидоскопу
Да ли ЕУ може да се подијели на заговорнике и противнике идеје о "више Европе"? На први поглед изгледа као да су велики скептичари на Истоку, међу новим чланицама ЕУ, док се старе, западне земље ЕУ, више залажу за идеју снажније интеграције – са великим изузетком Велике Британије.
Посматрајући Мађарску, Пољску и нешто мање Чешку, социјаледемократски (СПД) посланик у Европском парламенту Јо Лајнен примјећује поделу по линији исток-запад. Истовремено наводи и супротне примјере – Бугарску и Румунију:
"Тамо су на власти веома проевропски настројене владе. Са друге стране "не би ставио руку у ватру да су Данци и Швеђани ватрени проевропљани."
Данијел Грос, директор бриселског Центра за европске политичке студије, сматра да је груба подјела на Исток и Запад погрешна: „Југ би хтио више ЕУ, са министром финансија еврозоне, банкарском унијом и евро-обвезницама. Исток би више ЕУ са више структурних фондова и мање ограничења слободе кретања радника. Неки – државе Балтика, али и Мађарска – прижељкују снажније залагање ЕУ када се ради о безбједносним питањима, везано за Русију. Њемачка, као и Италија и Грчка, би вољеле више солидарности када је ријеч о избјегличкој политици.
"Гросов закључак: "Нема подјеле, већ је, као и обично, ријеч о калеидоскопу."
Лајнен посебно наглашава две ствари које дијеле Европљане:
"И даље имамо двије велике теме које нису рјешене: економску и финансијску кризу, која је довела до подјеле север-југ, и талас миграције гдје имамо подјелу исток-запад. Дакле, у зависности од теме, унутар Европе има вишеструких подјела."
Шта је још заједничка основа?
Дуго времена циљ "да се Унија шта јаче повеже" није био довођен у питање. Али продубљивање интеграције као да је наишло на зид када су Французи и Холанђани 2005. на референдумима одбацили европски устав. Ипак је ријеч о земљама које су међу оснивачима ЕУ.
Политика спасавање евра, а потом и избјегличка криза снажно су доприњеле слабијем залагању за ЕУ. Евроскептици су данас веома присутни у Европском парламенту, постоји више европскептичних влада и готово ули шта је још преостало као заједничка основа? Јо Лајнен сматра да би ЕУ посебно требало да има у виду грађане, јер „грађани имају сличне интересе: хоће безбједан, добар живот, дакле унутрашњу и спољашњу безбједност, наравно и радно мјесто које омогућава пристојан живот и добар амбијент.
У свим националним парламентима јачају странке које настоје да ограниче утицај ЕУ или желе да је демонтирају.
Како би се спријечило да након избора 2019. године још више десничарских популиста дође у Европски парламент "веома је важно да се ове године људима каже шта са Европом жели да се постигне".
Потребно је урадити више практичних ствари за грађане, као што је укидање роминга или закон о заштити животне средине и потрошача, додаје Лајнен.
За сада без Сједињених Европских Држава
Са друге стране, два најновија покушаја политичара да се поново покрене велика европска идеја нису се показала успјешним. Уочи недавних избора за Бундестаг предсједник Европске комисије Жан-Клод Јункер је покренуо идеју о брзом проширењу еврозоне и зоне Шенгена, по могућству на све чланице ЕУ.
Реакција је била брза и оштра. Шеф њемачких Либерала (ФДП) Кристијан Линднер - за којег се тада вјеровало да ће бити дио њемачке владе – рекао је: "Господин Јункер погрешно оцјењује ситуацију." У медијима су коментатори саркастично говорили о новим финансијским пакетима помоћи за Румунију и Бугарску.
Други пример је Мартин Шулц, бивши предсједник Европског парламента, данас лидер њемачких Социјалдемократа. Крајем децембра Шулц је истакао циљ да се до 2025. године постигну Сједињене Европске Државе, оцјенивши да би они који то не желе требало да напусти ЕУ.
Виђени политичар баварске Хришћанско-социјалне уније Александер Добринт тада је за Шулца рекао да је "радикални Европљанин": "Такво залагање за више Европе, значи мање Њемачке."
"Супротни свјетови" Њемачка и Француска
За будућу њемачку владу од велике важности ће бити залагање Емануела Макрона за "поновно успостављање суверене, уједињене и демократске Европе", постављање европског министра финансија и посебан буџет за еврозону. Како ће досадашња, а вероватно и будућа канцеларка, Ангела Меркел, на то реаговати, још увијек се не зна. У сваком случају је увјерена у значај тесне француско-њемачке везе.
Штефан Зајдендорф, заменик предсједника Немачко-француског института из Лудвигсбурга, сматра да та сарадње није важна само за те двије земље, већ и за читаву ЕУ и њено очување. Баш зато што су двије земље толико различите: "Сарадња са Француском је толико успјешна зато што је Француска традиционално супротни свијет Њемачкој.“
Када се ове две државе сложе, то у Европи често има карактер "великог компромиса“, који је за све друге мање или више прихватљив. "И то је у суштини до данас највећа драгоцјеност те посебне везе."
Извор: ДW
Коментари / 0
Оставите коментар