Тунел алтернатива мосту код Неума

Најбоља алтернатива за Пељешки мост био би тунел који би коштао шест пута мање од изградње једног ризичног моста, изјавио је данас у Сарајеву Шевал Ковачевић, судски вјештак саобраћајне струке.

Босна и Херцеговина 21.01.2018 | 15:03 Као уводничар на редовној сесији Круга 99 о теми "Приступ отвореном мору је унутрашње питање Босне и Херцеговине", Ковачевић је истакао да ће Пељешки мост бити потребно одржавати, у зимском периоду затварати и да би најбоља алтернатива могао бити тунел.

Објаснио је да је код данашњих модерних мостова, који прелазе преко мореуза, пловних ријека и слично, главни распон 500 метара, а висина најмање 60 метара.

"Алтернатива је да се на овом мјесту 2.400 метара ширине направи тунел. Такав тунел са свом опремом по израчуну сплитског професора Јуре Радића, најпознатијег мостовџије, не би коштао више од 100 милиона. То је за шест пута мањи трошак него што је мост на критичном мјесту. Мост на критичном мјесту је врло опасан", рекао је Ковачевић.

Судски вјештак саобраћајне струке казао је да Хрватска у посљедњих 15 до 20 година од једног крупног политичког питања, градњу моста претвара у транспортно-техничко питање.

"Све остало минимизира, па и потребе разграничења. Рекао бих да спољна политика Хрватске можда сеже још из 60-их година прошлог вијека када је у питању потреба блокаде Неума. Треба се подсјетити да је Неум прво био намијењен за један нафтни терминал. Тада је од стране политике Републике Хрватске, па и Словеније издејствована студија УН-а о штетном еколошком утицају у том смислу да лука не би могла бити тамо", подсјетио је Ковачевић.

Додао је да са еколошког становишта није било никакве потребе да нафтни терминал премјести у Бакарац у Хрватској те је подсјетио да се слично десило и са градњом аеродрома у Требињу, која се премјестила у Чилипе, такође у Хрватској.

Говорећи о спору између Хрватске и БиХ када је у питању градња Пељешког моста, Енис Омеровић, стручњак за међународно право, подсјетио је да је међународни уговор између двију земаља о државној граници из 1999. године још увијек на правној снази и да у међународном праву једном утврђена граница остаје важећа док се не донесе нови међународни уговор.

"Са позиције БиХ не би требало да ишта буде спорно у погледу споразума из 1999. године, који се још увијек привремено примјењује, обзиром да није парламентарно ратификован ни од хрватског Сабора, а нити од Парламентарне скупштине БиХ", рекао је Омеровић.

Према његовом мишљењу, друга потешкоћа између двију земаља у погледу границе је правни режим морског простора изнад којег би хрватска могла градити трајну грађевину, а то је Пељешки мост.

Како је казао, за мирно рјешење дипломатског спора неопходна су правна и дипломатска средства која стоје на располагању равноправно свим државама свијета.

Истакао је да је интерес хрватске да територијално што боље повеже своје државно подручје што, како је казао, може бити интерес и Европске уније у смислу да њена пуноправна државна чланица што боље надзире свој државни простор.

"То никако не треба штетити интересима сусједне БиХ. Не треба се тиме штетити интересима БиХ, односно Хрватска не треба радити ништа на штету односно повређујући опште међународно право, а посебно право мора", истакао је Омеровић.

Извор: Слободна Босна