Шта се крије иза посјете Колинде?

У јеку расправе о Изборном закону који оптерећује односе Бошњака и Хрвата у Босни и Херцеговини, предсједница Хрватске стиже у Сарајево. Да ли је та посјета својеврсни притисак или ипак начин за релаксирање односа?

Босна и Херцеговина 17.01.2018 | 21:52 Предсједница Хрватске Колинда Грабар Китаровић долази у Босну и Херцеговину у изузетно осјетљивом политичком тренутку. Неки аналитичари у тој посјети виде шансу за рјешавање бошњачко-хрватских несугласица и релаксацију односа између двеју земаља, док други сматрају да је ријеч о наставку притиска Хрватске на БиХ и уплитању Загреба у унутрашње босанскохерцеговачке прилике.

Политички аналитичар Пејо Гашпаревић указује да је посјета Колинде Грабар Китаровић уприличена у вријеме сложених односа између Хрватске и БиХ, те све израженијих бошњачко-хрватских несугласица око Изборног закона.



"Важно је примијетити да предсједница Хрватске долази у Сарајево након недавне посјете Турској, гдје је са турским предсједником Реџепом Тајипом Ердоганом разматрала могућност трилатералног сусрета БиХ, Хрватске и Турске на нивоу министара спољних послова. Таква трилатерала договорена је још 2016. године, приликом Ердоганове посјете Загребу, али у протекле готово двије године она није реализована. Активирање трилатерале Хрватска-БиХ-Турска у садашњим околностима је, чини се, дипломатски инструмент којим се тражи модел за релаксирање односа и између БиХ и Хрватске те, посебно, хрватско-бошњачких односа", оцјењује Гашпаревић.

Спорни Изборни закон

Нормализација хрватско-бошњачких односа намеће се као прека потреба, каже Гашпаревић, подсјећајући да се у октобру 2018. године у БиХ одржавају општи избори.

"Ту се води заоштрена хрватско-бошњачка полемика око измјена Изборног закона које би омогућиле равноправну заступљеност представника хрватског народа из БиХ у тијелима БиХ.



Политички представници хрватског народа траже измене Изборног закона којима би се на изборима спријечило понављање сценарија избора Жељка Комшића за члана Предсједништва БиХ из реда хрватског народа, већином бошњачких гласова. Хрватски представници желе да обезбједе улазак у власт странака с хрватским предзнаком, те избор кандидата који добију већинску гласачку подршку Хрвата у БиХ. С друге стране, бошњачке странке противе се таквим измјенама Изборног закона јер, према њиховом тумачењу, то значи монопол на избор кандидата ХДЗ БиХ", каже Гашпаревић.

Он подсјећа да је и утицајни амерички аналитичар Данијел Сервер, који је од 1994. до 1996. године био и специјални амерички изасланик за Федерацију БиХ, указао на потребу "уклањања препрека за окончање мировног процеса на Балкану", међу којима је поменуо и босанскохерцеговачке уставне и изборне недостатке. Гашпаревић сматра да је тешко очекивати да би посјета предсједнице Хрватске Колинде Грабар-Китаровић могла преко ноћи да изнедри рјешења свих проблема у бошњачко-хрватским и односима између Хрватске и БиХ, али би могла да означи почетак стварања новог, позитивнијег амбијента.

БиХ без државотворне свијести

Критичари актуелне политике Загреба према БиХ оштро осуђују "мијешање у унутрашње босанскохерцеговачке послове", али за кризу у односима између двеју земаља оптужују и политичке представнике у БиХ који "не испољавају државотворну свијест".

"Када се не бих сјећао рата од 1992. до 1995. године и војне агресије Хрватске на БиХ, рекао бих да ти односи нису никада били гори. Актуелно хрватско руководство слиједи принципе Фрање Туђмана – да не признаје БиХ као суверену државу, да располаже њеном територијом и утиче на њено становништво сходно својим потребама", каже стручњак за међународне односе Златко Хаџидедић.

"С друге стране, требало би утврдити да ли се БиХ уопште поставља као суверена држава и то је, по мени, много важније питање. Увијек можете очекивати дјеловање непријатељских или не толико пријатељских сила, али ће резултат тог дјеловања зависити и од тога како се ви сами према њему поставите. Хрватска није свјетска велесила па да БиХ не може да јој се супротстави. Проблем је у томе што у БиХ нема државотворне свијести, нема свијести о суверенитету ове земље. Мислим да политичке странке у овој земљи и не наступају са позиције да је БиХ суверена држава, која не допушта мијешање у своје унутрашње послове", истиче Хаџидедић.

Лобирање код Ердогана

За недостатак државотворне свијести у БиХ Хаџидедић оптужује и бошњачко политичко руководство напомињући да у тој земљи још није "заокружена свијест" о томе шта суверенитет заправо представља. Он подсјећа да предсједница Хрватске долази у Сарајево у тренутку када се у институцијама БиХ очекује одлука о спорном Изборном закону.

"Након лобирања у јавности посредством медија, те лобирања у Анкари код турског предсједника Ердогана да се у БиХ усвоји Изборни закон по вољи ХДЗ-а БиХ и ХДЗ-а Хрватске, очигледно је да је посјета предсједнице Колинде Грабар Китаровић Сарајеву, у дану када се у Парламенту гласа о Изборном закону, још један притисак на институције и званичнике у БиХ. Само је један одговор на овакве притиске – отказивање гостопримства таквом госту. Нажалост, мијешање у унутрашње послове БиХ од стране сусједних држава, али и великих сила које иза њих стоје, свакодневна је појава", каже Хаџидедић.

Извор: ДW