Интервју - Ивана Јоровић: Тек треба да сазрим!

Волела бих Јанка за тренера! У Мелбурн је дошла сама, али јој то није сметало да се први пут у каријери пласира у главни жреб неког Гренд слема.

Тенис 19.01.2018 | 15:30 Ивана Јоровић, 20-годишња српска тенисерка, ушла је у елиту на Аустралијан опену, пошто је претходно успешно прошла три рунде квалификација – прво је елиминисала Аранчу Рус, потом Исалин Бонавентуру, а у трећем колу је била боља од Бибијане Скофс.

Млада Чачанка није имала среће јер се на старту сусрела са четвртом играчицом света Елином Свитолином, која је рутински славила у два сета, али је Јоровићева након успеха каријере за Б92.нет истакла да је веома задовољна наступом на Ози опену.

"Покушавала сам да уживам, лепо сам се осећала. Имала сам три добре победе у квалификацијама и мислим да је после тога дошло до емотивног пражњења. Схватила сам да сам се пласирала први пут на неки од Гренд слемова. Можда нисам могла то да контролишем јер је требало да размишљам као да сам већ у турниру", почела је Јоровићева причу за Б92.нет, а онда и открила да се двоумила да ли уопште да учествује на Аустралијан опену.

"У новембру сам размишљала да ли уопште да дођем на Аустралијан опен због квалификација. Била сам у фазону да је боље да играм нешто у Европи, али сам урадила праву ствар".

Ивана је добар отпор Свитолини пружила на старту, али није имала снаге да се до краја држи са фаворизованом противницом.

"Све се променило када ми је стао први сервис, а против ње, немогуће је играти када га нема. Изузетно дубоко погађа, тешко је враћати њене лоптице јер уме да изненади".

Тај дуел послужио јој је као јасан показатељ на чему мора да ради како би се прикључила тениском врху.

"Већ сам говорила да морам да поправим први сервис. Наравно, морам да напредујем у сваком сегменту игре, али је почетни ударац тренутно приоритет. Циљ ми је да до Ролан Гароса уђем у топ 100, а да би се то догодило, потребно је да средим 'главу'. Тек када будем сазрела у том смислу, моћи ћу да одржавам форму како треба. Све ће доћи временом".

Много се говори о њеном приватном животу и вези са фудбалером Милошем Јојићем, а колико год не жели да прича о томе, истиче да јој много значи подршка најближих.

"Имала сам много среће у животу – породица ме подржава максимално, без обзира на поразе, без обзира ако се у нечему не снађем, они су увек уз мене. Знам да ми из срца желе све најбоље. Имам момка који ми је велика подршка, професионалац је и разуме моје обавезе. Срећна сам на том плану, иако не волим много да причам о приватном животу. Много је битно, наравно, посебно у индивидуалним спортовима, да се поред терена сложе све коцкице".

Оно што је ново јесте велика пажња медија.

"Надам се да ћу од сада учествовати редовно на великим турнирима. У суштини, јесте ово све ново за мене. Долазим са меча, глава ми је пуна свега – размишљам о мечу, храни која ме чега, трудим се да дам праве одговоре на питања, иако размишљам о многим стварима. Али то су све позитивне ствари".

Иако има само 20 година, на турнир је допутовала сама – разлог је што још нема сталног тренера, али верује да је већ довољно искусна да може да спроводи дневне рутине.

"Сама сам дошла на турнир, само из разлога што сам завршила сарадњу са тренером пре два месеца. Нисам хтела да доводим било кога, сматрам да сам довољно одрасла да могу да будем сама на терену и добро је све прошло. Ван терена нисам сама, има много наших играча овде, морам да нагласим да сам имала велику њихову подршку у квалификацијама. У тим дуелима можеш да причаш са тренером, па су ми они доста помогли јер су били поред терена. Нисам осетила да сам усамљена на турнирима и вероватно се то никада неће догодити".

Припреме за Аустралијан опен имала је у академији Јанка Типсаревића, за којег каже да јој је много помогао.

"Тренутно радим са Јанком Типсаревићем и тренером Немањом Лалићем. Они и цела Јанкова академија ми пружају велику подршку. Са њима сам кренула да радим две недеље пре Аустралијан опена и веома сам задовољна. Имати такву легенду поред себе је нешто неописиво. Верујем да ћу тако наставити".

Да ли онда можемо да очекујемо Јанка на месту Иваниног тренера по окончању каријере?

"Што да не. Он је диван човек, диван тренер. Одлично објашњава све што има везе с тенисом, његови савети су сјајни. Озбиљан је у том тренерском смислу, али мислим да ће он још дуго играти тенис. Враћа се у марту, али када заврши каријеру – што да не".

"Даћу све за Србију, али не осећам притисак"

Женска тениска репрезентација Србије играће против Грузије и Бугарске у А групи Евро-афричке зоне у естонском Талину. Мечеви су на програму од 7. до 10. фебруара, а победник групе састаје се са најбољим из Д групе у којој су Пољска, Турска, Аустрија и Летонија, и бориће се за место у плеј-офу за попуну Светске групе Б.

"Огуглала сам на притисак јер сам већ играла за репрезентацију. Не стављам више терет на себе у смислу да нешто морам. Ако се нешто деси – десило се, ако изгубим – изгубила сам, није живот један меч. Млада сам још, морам много да учим јер тек улазим у професионалне воде. Дружење са тако великим људима и све што доносе пласмани у главне жребове турнира је ново за мене, али не желим да се оптерећујем додатним притиском. Даћу све од себе када будем играла за ФЕД куп тим. Верујем да можемо да направимо добар резултат, као што смо то чиниле у претходних неколико година", истакла је Ивана.

И за крај, није крила да јој је највећи циљ…

"Да будем прва, дефинитивно! Сматрам да то могу, а када ће се моје коцкице поклопити и да ли ћу на неком Гренд слему играти најбољи тенис, не знам. Не бих превише да причам о томе јер имам много циљева испред себе и верујем да ћу их остварити. Схватила сам да могу да прођем квалификације на оваквим турнирима, иако их не волим", закљућила је Јоровићева за Б92.нет.

Извор: Б92