Анализа: Успон и пад Новака Ђоковића...
Пут повратка са места где је све и почело! Висина на коју је он подигао лествицу крајем пролећа 2016. године тешко да ће икада бити досегнута од стране неког другог тенисера.
Тенис 15.01.2018 | 23:30
Када је 29. маја на стадиону Филип Шатрије савладао Ендија Марија и освојио свој први Ролан Гарос стао је раме уз раме са легендарним Родом Лејвером – као тек други човек који у истом тренутку у власништву има сва четири највећа и најзначајнија пехара, али први у Опен ери и први од када се игра на три различите подлоге.
Не морате да будете превише стручни када је у питању 'бели спорт' да би сте знали колико је достигнуће Новака Ђоковића велико, уз све дужно поштовање према чувеном Аустралијанцу.
Поред саме чињенице да су му главни конкуренти од првог дана Роџер Федерер и Рафаел Надал, сигурно двојица од петорице најбољих свих времена, уз још неколицину великих шампиона, ниво тениса из овог миленијума илузорно је поредити са било којом другом ером, и обратно.
Ипак, да и у тенису – као и у животу – све може да се промени веома брзо најбоље је на својој кожи осетио управо тридесетогодишњи Србин.
После исписивања нових страница историје, раној елиминацији са Вимблдона нико није придавао превише значаја, делом јер је пад био потпуно очекиван и природан, а делом и због просте чињенице да је Ноле тада имао дупло више бодова него други и трећи на АТП листи заједно.
Већ крајем јула направљена је сјајна увертира новом титулом на Мастерсу у Канади, али онда огроман шок и пораз већ на старту Олимпијских игара у Рио де Жанеиру од Хуана Мартина дел Потра. Ђоковић је у сузама напустио терен, са мишљу да је пропустио можда и најбољу прилику да освоји једно од свега два одличја (Синсинати) која му недостају.
Велико је питање како би се ствари одвијале да је савладао Стана Вавринку у финалу УС Опена које је уследило, али, исто тако, чак ни то не би могло да промени неизбежно – нешто са чиме се наш играч 'борио' више од годину и по дана.
Околности су биле такве да је константност његовог вршњака из Шкотске у потпуности дошла до изражаја баш те сезоне, крунисавши је победом против Новака у последњем мечу године, који је директно одлучивао о освајачу Завршног Мастерса и првом месту на свету.
Бивало је све очигледније да проблем постоји, али га је било јако тешко уочити у почетку, поготово пошто Ђоковић није желео јавно да говори о томе, док је тадашњи Новаков тренер Борис Бекер, испоставило се, неколико пута 'између редова' споменуо управо проблем са десном руком.
Само неколико дана касније, док се утисци још нису ни слегли, Новак је изазвао помало и неверицу код својих навијача, отпустивши Немца после веома успешне, трогодишње сарадње током које је, између осталог, освојио тачно половину својих Слемова.
Упркос свему, нову такмичарску годину отворио је тријумфом у Дохи управо против Ендија, да би на свом омиљеном турниру нову сензацију преживео после 'дуплог' преокрета и победе Узбекистанца Дениса Истомина већ у другом колу.
Разноразни спољашњи и унутрашњи 'фактори' допринели су томе да дванаестоструки Гренд Слем шампион изгубио препознатљиву оштрину и 'убилачки' инстинкт на терену, пошто су почеле да му се догађају ствари које нисмо виђали ни у много ранијој фази каријере, да би онда уследио тектонски поремећај.
Као гром из ведра неба – најбољи српски тенисер саопштио је да ће закључно са Мастерсом у Монте Карлу окончати сарадњу са комплетним стручним штабом – тренером Маријаном Вајдом, кондиционим тренером Гебхартом Фил Гричем и физиотерапеутом и кумом Миљаном Амановићем.
Колико год је цела ситуација са Бекером, односно духовним гуруом Пепеом Имасом, добро раздрмала све око Ђоковића, отпуштање тима људи који га је у великој мери обликовао од тренутка када се пробио у сам врх далеко јаче је одјекнула.
Вајда, словачки тренер је уз Новака био још од 2006. и сматра се једним од најзаслужнијих за то што је наш играч постигао у наредној деценији, освојивши чак 67 титула. Други тенисер света у том тренутку саопштио је да се на овакав потез одлучио јер је сматрао да му је потребан нови почетак и нова енергија, да би убрзо објавио да ће у његовом боксу на Ролан Гаросу седети легендарни Андре Агаси.
Коначно, кулминација свега онога што се скупљало у претходне две године, пре свега на здравственом плану, догодила се на теренима 'Олд Енгланд Цлуба', нешто више од месец дана после пораза од Александера Зверева у финалу Рима, односно елиминације од стране Доминика Тима у четвртини финала Отвореног првенства Француске, а није помогла ни титула у Истборну.
Момак са Бањице био је приморан да средином другог сета одустане од борбе за пласман у полуфинале незваничног тениског првенства света са Томашом Чехом јер је, како је открио непуних пола часа касније, бол у лакту дотакао тачку преко које више није било реално ићи.
"Тренутно осећај није добар и што дуже играм и што више сервирам, то је горе".
Оно што је тада био највећи проблем јесте непостојање тачне дијагнозе и начина на који би се повреда лечила. Доктори и специјалисти давали су различита мишљења, терапије и лекови су временом престали да делују и стање се погоршавало. Осим приликом сервиса, Новак је почео да осећа болове и када удара форхенд, што је био јасан знак да је време за паузу.
"Било је приче о операцији, али ја не верујем у њих. Речено ми је да постоји могућност да ми је предложе, али докле год реагујем на те антиинфламаторне лекове – добро је. Не мислим ни да је то добро – да ли неко реже и сече оруђем за операције или се трујем пилулама, исто ми дође. Нити једно споменуто решење није добро, али оно што је сада логичан закључак је нека врста одмора. Када би ми неко од специјалиста и ортопеда рекао да треба да одморим и оставим рекет са стране, то бих урадио. Међутим, нико ми није био јасан по том питању, а консултовао сам се са више специјалиста – што домаћих, што иностраних", јасан је био Ђоковић.
Испоставило се да је за све 'одговорна' коштана модрица, настала константним и дугогодишњим напорима проузрокованим такмичењем на највишем нивоу.
Остао је доследан свом ставу, није отишао 'под нож', већ је одлучио да заврши сезону. Није се превише оглашавао у медијима, осим опоравка – слободно време проводио је са породицом и бавећи се хуманитарним радом, пре него што је супруга Јелена почетком септембра на свет донела друго дете, кћеркицу Тару.
Повремено је на друштевним мрежама објављивао кратке сегменте са тренинга, али и даље није отворено говорио о самој повреди, као и евентуалном повратку на терен на Аустралијан Опену.
Како се година ближила крају тако је појачавао ритам припрема, да би у смирај године америчком 'супертренеру' додао свежег пензионера Радека Шћепанека, кондиционог тренера Марка Паникија, као и тениског аналитичара Крега О'Шенесија.
Конкретних информација о стању повреде није било, званичан повратак најављен је на егзибицији у Абу Дабију и турниру у Дохи, али се 'црв' сумње поново пробудио када је ипак отказао учешће на Блиском истоку јер је бол у лакту и даље био присутан.
"Лакат није још 100 одсто здрав, али је на нивоу на којем могу да се такмичим, сваког дана је све боље. Надам се да ће бити 100% до почетка турнира. Не знам како ће се понашати током турнира. Чак и да не буде тако, после шест месеци без мечева, никад не знаш како ће реаговати. Не могу много тога да урадим, учинио сам све што је у мојој моћи да будем способан да наступим овде".
Страховало се да га нећемо гледати на толико чеканом Отвореном првенству Аустралије, али је онда уследила егзибиција у Кујонгу и сјајна партија против Тима (6:1, 6:4) за велику радост свих љубитеља тениса и својеврсну потврду повратка великог шампиона.
Поред веома сигурне партије против Аустријанца, оно што је било приметно 'на прву лоптицу' јесте то да су Новакови ударци били 'веома' чисти, да је агресивност присутна у готово сваком поену, али се ипак једна ствар посебно истицала – промена технике сервиса.
Сада је покрет руком којом држи рекет значајно краћи приликом избацивања лоптице у ваздух, док се ни леђима не нагиње уназад више толико као раније, а и 'наскок' је такође краћи. Промене техничких детаља нису никаква новина за нашег играча, иако је ово готово сигурно изнуђено решење.
Ипак, против Доминика је нови почетни ударац добро функционисао, с тим да је друга серва била нешто слабија него иначе. Свакако треба сачекати да прође одређено време како би се дао коначан суд о сврсисходности и учинковитости нове технике, али је најважније да Новак без икаквих болова може да се такмичи пошто је управо приликом започињања поена бол био најинтензивнији.
"Да, највише је болело док сервирам. Само тада. Сервис је најважнији ударац за мене. Због тога сам морао да направим прилагођавања. Покрети приликом сервиса нису потпуно другачији него пре, али и најмање промене праве велику менталну разлику. Било ми је потребно време да се навикнем на те промене, разумем шта је добро, а шта не за мене. Много сам тренирао, али сам заиста могао да испробам само на Кујонг турниру. Задовољан сам новим покретом сервиса, не желим да кажем новим сервисом, али новим покретом. То су неке корекције, унапређење технике што ми дозвољава ефикаснији сервис, али и да смањим притисак на лакат".
Друга видљива промена можда и не делује толико важно, али и те како има утицај на било ког спортисту јер је обућа, уз рекет, други најважнији део опреме. После свих промена одлучио је и да патике буду нове, па је свој модел 'Адидас Барицаде' заменио специјализованим моделом јапанске компаније 'Асицс', чије је постао ново заштитно лице.
Како је све ново, ни ситуација у којој се нашао пред жреб није била ништа другачија – пошто је после много времена у жреб једног Слема ушао као тек 14. носилац, па је већ у четвртој рунди могао да игра са неким од два вечита ривала.
Имајући све у виду може се рећи да је добро прошао приликом извлачења пута ка великом финалу јер је са Роџером дуел могућ тек у полуфиналу, док је Рафа на другој страни 'костура'.
Далеко од тога да га чека лак пут до, пре свега, друге недеље турнира у Мелбурну, али исто тако мора да буде задовољан жребом. Прва препрека биће му искусни Американац Доналд Јанг, неге око три часа после поноћи у ноћи између понедељка и уторка, кога је савладао оба пута у досадашњим мечевима, а последњи пут прошле сезоне у четвртини финала Истборна.
У другој рунди могао би да га сачека увек неугодни Гаел Монфис, луцидни Француз против кога има рекордних четрнаест тријумфа из исто толико окршаја. Уколико све буде ишло по плану, наредни пројектовани супарник био би му Шпанац Алберт Рамос-Вињолас, а онда млађани Немац Александер Зверев, односно неколико пута спомињани Тим.
Међутим, као што смо неколико пута и истицали кроз текст, уколико Новак Ђоковић буде био здрав и у могућности да игра свој најбољи тенис потпуно је небитно ко ће бити с друге стране мреже.
Можда је управо место где је по први пут подигао један од четири најважнија пехара пре тачно деценију, место где ће почети нови успон ка трону једног од највећих играча који је ова игра икада видела, док истовремено делује да је фактор, који је толико пута био пресудан за његов животни пут, поново ту – у његовој глави.
"Желим да победим на сваком мечу и на крају да освојим титулу" -- Новак Ђоковић.
Извор: Б92
Коментари / 0
Оставите коментар