Прича: "Дерби дела Мадонина" - симбол и празник Милана...

Милански дерби, дуел Милана и Интера, један је од највећих европских и свјетских градских фудбалских окршаја. Доносимо вам најзанимљивије чињенице од 1909. до данас у вези са "утакмицом свих утакмица" у престоници Ломбардије.

Фудбал 20.01.2018 | 23:45 У срцу Ломбардије, у сјеверној Италији, смјештена је престоница ове регије - Милано, други по величини град на Апенинском полуострву.

Осим чувене Миланске скале, центра свјетске моде и бројних грађевина које одузимају дах, главни град округа Милано познат је и по два фудбалска клуба.

У част једног од најбитнијих обиљежја града Милана, статуе Богородице на врху Дуома, најпознатије миланске катедрале, дуел највећих клубова овог града, Милана и Интера, назван је "Дерби дела Мадонина" (ит. Мадоннина - мала Богородица).

Прича креће 10. јануара 1909. године, када су "црвено-црни" и "црно-плави" одмјерили снаге први пут.

Деценију раније, основан је Милан, а клупске боје, црвена и црна, подариле су му надимак "росонери". Девет година касније, дакле 1908, основан је и градски ривал Интер, који је за разлику од старијег "брата" у својим редовима настојао да има играче из других држава, а не само Италије, по чему је и добио "интернационално" име.

Дакле, 1909. године стекли су се услови за одигравање прве званичне утакмице, која је означила почетак супарништва двије миланске стране, које траје до данас.

Истина, ови ривали крајем 1908. одиграли су меч у финалу Кјасо Купа, када је Милан славио 2:1, али тада се није радило о такмичарском мечу.

У оквиру Италијанског фудбалског првенства (претеча Серије А), Милан је био бољи и меч ријешио у своју корист резултатом 3:2 у том првом дербију, али већ наредне године Интеристи су узвратили ударац. И то на пефектан начин!

Интер је у оба дербија славио убједљиво. Прво у гостима 5:0, а затим и пред својим навијачима 5:1.

"Неразури" су сезону окончали на првом мјесту, а затим против другопласираног Про Верћелија у плеј-офу доказали да су најјачи на Апенинима. Декласирали су ривала, који је бранио трофеј, више него убједљиво 10:3 и освојили прву титулу.

Године које ће услиједити не би се могле замислити без два миланска клуба.

Укупно су Интер и Милан комбиновано освојили 36 првенствених титула (оба по 18), а само је Јувентус испред са 31 (односно 33, ако се рачунају и оне двије одузете након афере "Калчополи" 2006. године).

И у Купу Италије, "росонери" и "неразури" имали су много успјеха. Интер је освојио седам пехара, а Милан два мање. Када се томе додају и трофеји у Европи (Милан седам пута шампион Старог континента, Интер три пута), те пехари у Лиги Европе и Суперкупу Европе, јасно је о каквим гигантима се ради.

Но, вратимо се градском дербију.

Првенствене "утакмице свих утакмице" у престоници моде игране су до сада 189 пута, рачунајући Серију А и Првенство Италије.

Збирно, градски ривали одиграли су 220 утакмица ако се додају дуели у Купу Италије, Суперкупу Италије, Лиги шампиона и првенству Алта Италија (национално првенство током Другог свјетског рата, тачније сезона 1943/44. коју италијански савез не признаје).

На тих 220 утакмица, за нијансу успјешнији је Интер са 78 побједа, Милан има двије мање, уз 66 ремија, те гол-разлику 299:297 у корист "неразура".

Разлика је нешто израженија у првенственим мечевима. Интер је славио 70 пута, Милан 62, док је 57 утакмица окончано без побједника (гол-разлика 272:253).

Осим званичних мечева, градски ривали одиграли су још 71 пријатељски сусрет, тако да се укупна бројка међусобних одмјеравања снага приближава 300. дуелу (за сада 291).

Андреј Шевченко најбољи је стријелац у историји "Дербија дела Мадонина" са 14 голова.

Легендарни украјински голгетер дрес Милана носио је 244 пута, те постигао 127 погодака. Слиједи га Ђузепе Меаца са 13, који је наступао за оба тима. Ипак, већину голова (12) дао је носећи "црно-плави" дрес.

Треће мјесто, са по 11 голова, дијеле Гунар Нордал (Милан) и Иштван Њерш (Интер).

За љубитеље бројки, додајмо да је меч са највише погодака одигран 6. новембра 1949. године, када је Интер савладао Милан 6:5.

Већ поменути дуел из 1910. када је Интер славио 5:0 најубједљивији је тријумф "неразура", док је новија историја запамтила дебакл Интериста из 2001. године. Милан је као гост декласирао градског ривала 6:0.



Велика борба миланских ривала вођена је 60-их година прошлог вијека. Интер предвођен Сандром Мацолом стао је на црту Милану и његовој звијезди Ђанију Ривери.

Уживали су тада сви у граду Милану.

Те године, осим сјајних међусобних утакмица и домаћих пехара, донијеле су и европски трофеје - "росонера" 1963. године, док се Интер реванширао освајањем тадашњег Купа шампиона (данас Лига шампиона) у наредне двије сезоне.

Ривалство је настављено и у националном тиму Италије. Колики супарници су били Мацола и Ривера говори и податак да у дресу "азура" нису могли играти заједно, тако да се неријетко дешавало да један другом буду замјена.

Двије деценије касније, примат је преузео Милан. Сјајне генерације "росонера" од касних 80-их до средине 90-их често се истичу као најбоље у историји клуба. Предвођени тренером Аригом Сакијем и холандским триом Марком ван Бастеном, Рудом Гулитом и Франком Рајкардом, 1989. још једном су покорили Европу.

Миланова доминација, не само у Европи, него и на "Чизми", донијела је четири домаћа и три трофеја у Купу шампиона, док је Интер почетком 90-их морао да се задовољи са два освојена Купа УЕФА.

"Неразури" су тако од 1989. причекали на титулу све до 2006. године, када су од Јувентуса, који је избачен у Серију Б због намјештања утакмица, приграбили њихов трофеј. Посао им је касније био олакшан јер је из истог разлога Милан кажњен одузимањем бодова.



Предвођени Робертом Манћинијем, Интеристи су суверено стигли до титуле са чак 22 бода више од другопласиране Роме. Година 2007. била је успјешна и за Милан, који је у финалу Лиге шампиона поразио Ливерпул 2:1 и седми пут повео се на кров континента.

Услиједио је опоравак од велике афере, а италијански фудбал полако је почео да стаје на ноге.

Интер је ову ситуацију искористио да се учврсти на врху, а доминација је потрајала до сезоне 2009/10. када су "неразури" постали први италијански клуб са "триплетом" - три освојена трофеја у једној сезони (Лига шампиона, Серија А и Куп Италије).

Велики удио у феноменалним резултатима имао је португалски стручњак Жозе Мурињо. "Посебни" је одрадио сјајан посао на клупи, те вратио осмијехе, али и трофеје на "Ђузепе Меацу".

Сезону касније, Милан је, предвођен Златаном Ибрахимовићем на терени и Масимилијаном Алегријем на клупи, вратио "скудето" у своје витрине. Била је то посљедња титула прије почетка шестогодишње доминације Јувентуса.

Услиједиле су године које су донијеле бројна разочарања, лоше резултате, још лошије пласмане, те дебакл у сезони 2014/15. када је Интер сезону у Серији А завршио на осмом мјесту, Милан двије степенице ниже, па су први пут након 60 година гледаоци у Милану остали без европских утакмица.

Данас, стање је другачије него раније. Милански дерби помало је изгубио италијански шмек, те добио префикс "кинески", с обзиром да су оба клуба у власништву кинеских спонзора.

У текућем првенству, Интер је у одличном мечу у оквиру осмог кола славио 3:2, док им се Милан реванширао у Купу Италије, када је након продужетака елиминисао градског ривала 1:0 и пласирао се у полуфинале, гдје ће играти против Лација.

Интер је актуелно првенство почео изузетно добро, једно вријеме био и лидер, али у посљедњих неколико кола није на очекиваном нивоу. С друге стране Милан, упркос бројним улагањима и појачањима, далеко је од врха не само европског, него и италијанског фудбала.

Ипак, остаје нада да ће ривали из једног од најљепших италијанских градова ускоро стати на ноге, јер нема јаке Серије А без Интера и Милана...

Извор: мондо.ба