Имамо своје - увозимо туђе

Богатство у води није постало и богатство у новцу. БиХ је то најбоље показала. Прошле године увезено је 152 милиона литара воде. То је коштало 133 милиона марака.

Република Српска 13.01.2018 | 21:47 БиХ је прва у регији, а седма у Европси с нешто више од девет хиљада кубних метара питке воде по становнику. Богатија је чак и од Кине, Француске, Њемачке и Јапана. Упркос томе, БиХ је дража увезена вода из Србије, Хрватске или Словеније.

Највише незаслађене воде БиХ је увезла из сусједне Хрватске, и то 19,6 милиона литара у вриједности од 9,1 милион КМ, док је у исту земљу извезла три пута мању количину. Поред Хрватске, БиХ је током године највише увозила воду из Србије и Словеније. Извоз воде домаћих произвођача изван граница БиХ у првих 11 мјесеци прошле године износио је 45,8 милиона КМ’’, подаци су Управе за индиректно опорезивање БиХ.

Стручњаци  предвиђају да ће за десетак година у свијету бити права борба због недостатка питке воде. БиХ то, очиглено, не зна искористити. Према стручним процјенама квалитет наше воде је далеко испред увезене.

’’Посебно флаширане увезене воде. Пластичне флаше се праве од велике количине нафте. На то треба додати транспорт флаширане воде. Колико год била изворска, њен транспорт и промјена температуре приликом складиштења доводе до контаминације воде и сама пластика испушта токсичне материје временом’’ – поручују из Центра за заштиту животне средине.

Процјене кажу да у земљи има висе од 200 извора минералне воде.  Искоришћено је нешто више од једног процента. Да би се то промјенило потребна је конкретна економска политика, али је нема. Како се они који одлучују о свему односе према овом најзначајнијем природном ресурсу у свијету најбоље потврђује слика са сједница на којима политичари пију флаширану воду из комшилука.

’’Ми смо богати изворима чисте воде. Треба пити воду из чесме. Треба дестимулисати увоз воде јер је беспотребно давати толике миионе на увоз воде’, каже економски аналитичар Зоран Павловић.

Постоје неки футуристички пројекти који горе о томе да БИХ од воде може имати велику комерицијалу корист. На пројектима, све и остане. Држава не искориштава ни друге природне ресурсе. Кинески бијели лук, турски парадајз, македноске јабуке, крушке из Италије испуњавају рафе широм БиХ. Домаћи производу губе битку пред конкуренцијом.

’’Недостају нам организација и задруге које би организовале мале прозвођаче који би били у повлаштеном положају када се снабдјевају велики тржни ланци. Министарство мора уложити велике напоре да створи амбијент домаћег производа који је свјеж. У Великој Британији постоји поред цијене робе и број пређених миља колико је та роба прешла до вашег тањира и онда се људи опредјељују да купују свијеже прозводе и цијена тих производа је већа’’ – каже Павловић.

Поврће долази и са Сејшела, Тајланда и Киргистана, иако, БиХ има пољопривредни потенција за производњу воћа и поврћа. Милиони се расипају, фирме свакодневно пропадају. Имамо своје али, оцигледно, драже нам је туђе.



БН телевизија