СДП на изборима помаже Додику!

Професор на Универзитету у Источном Сарајеву Драгомир Вуковић коментарисао је за Вијести. ба идеју СДП-а БиХ да љевица на општим изборима у октобру понуди сва три кандидата за члана Предсједништва БиХ, те како би се та стратегија могла рефлектовати на изборни резултат кандидата актуелне позиције и опозиције у РС на поменуту функцију.

Република Српска 13.01.2018 | 20:34 Професор Вуковић је става да оваква позиционирања и варијанте утицаја на коначни изборни резултат могу имати ефекта.

Но, суштина је у томе да се ради о политичком процесу, који није нов у БиХ, а у којем се за одређену функцију представљају кандидати који немају шансу да побиједе. Конкретно, циљ је да се постигне резултат за неког другог.

"Основни циљ такве политичке стратегије одређених партија, у конкретном случају СДП-а, јесте да се пружи намјеран или ненамјеран допринос неком кандидату, а да озбиљни противкандидат, у овом случају Додиков или некога у ФБиХ, изгуби изборе", појашњава Вуковић за Вијести.ба.

Пракса да се пројектује политичка идеја љевице у БиХ, мишљења је, врло је блиједа јер у овој држави не постоји партија суштинске лијеве оријентације.

"Било је случајева да то буде СДП на нивоу БиХ или ФБиХ, а СНСД на нивоу РС. Међутим, све те партије не почивају на лијевој грађанској идеји. Оне своје бираче баштине углавном на националним принципима. Додик је постао јак политичар тек када је од СДС-а преузео националну политику", каже Вуковић.

Према његовим ријечима, СДП-ова идеја о кандидату љевице за члана Предсједништва БиХ из реда српског народа је квазиидеја у смислу суштинског резултата.

"Она искључиво служи да одређени озбиљан кандидат, који можда не би прошао да није те идеје, можда на крају прође на изборима", додаје овај универзитетски професор, преносе Вијести.ба.

Вјерује да је на овом фону било и разговора лидера СНСД-а и СДП-а, Милорада Додика и Нермина Никшића, приликом недавног сусрета у Бањалуци, а то се, како истиче, у бившој Југославији звало непринципијелна коалиција.

"Разговор Додика и Никшића вјероватно има везе са идејом која ће можда бити преточена у праксу са тим кандидатима. Такви политички разговори су квазидемократски разговори у смислу демократских процеса. Ради се интересним политикама. Договор између Никшића и Додика је персоналне, а не идеолошке природе", сматра Вуковић.

Узимајући у обзир наведено, упитан да ли је необичан недавни политички трансфер амбасадора Драшка Аћимовића, али и замјеника министра цивилних послова БиХ Војина Мијатовића из ПДП-а и НДП-а у СДП БиХ, Вуковић је поручио да се ради о интересантној појави у БиХ, која у дијелу јавности може бити дочекана са симпатијама, али која од тог симпатичног реаговања даље не може ићи.

Политички трансфери су, додаје, интересне природе.

"Политичка реалност и вишепартијски политички живот у БиХ не почивају на демократској, него на интересној политици која је уоквирена уским националним интересима, те произвођењем конфликата, криминалном и корупцијом, као и интересима политичких група које називам политичким сектама које све вријеме круже у политичком животу БиХ. Ми немамо нових политичких фаца. То је ружна пракса коју морамо напустити и политика мора изаћи из таквог амбијента. Ако је ово са СДП-ом наговјештај томе, онда ја то поздрављам, али сам потпуно убијеђен да то није то", закључио је Вуковић у коментару за Вијести.ба.

БиХ, мишљења је, могућа је и има перспективу уколико рјешење за ову државу нађу националне, односно народне партије, никако квазиграђанске.

"Историја БиХ препознатљива је по народним партијама. Према мом мишљењу, логичније је да ове партије имају суштнску сарадњу, јер представљају вољу народа који живе у БиХ- различитих народа, али народа који живе у једној држави и који треба да сарађују, као и народне политичке странке. Уколико се ослободимо националних фрустрација, сарадња народних партија кључ је разумијевања сложених односа у БиХ", истиче Вуковић.

Парадокс у БиХ, додаје, представља чињеница да грађанске партије покушавају да сарађују, али немају неку суштинску сарадњу.

"Однос националног и грађанског врло је флексибилно и сложено питање у БиХ. Грађанима лијепо звучи сарадња Додик - Никшић или некада Лагумџија - Додик, али у БиХ наметање квазиграђанских партија суштински не може да заживи. Волио бих и било би добро за БиХ да постоји то наднационално и грађанско, али историја ове земље, посљедњи рат, постратни период, па и данашњи изузетно сложени односи нису добар основ и амбијент да заживе лијеве партије", казао је Вуковић.

(Вијести.ба)