АО - Прича: Неочекивани шампион из Шведске...

На Аустралијан Опену 2002. је био 27-годишњак. Млађе генерације га 16 година касније не памте, а један је од оних који су стварали историју у Мелбурну.

Тенис 19.01.2018 | 18:30 Када потичете из земље Бјерна Борга, Матса Виландера, Штефана Едберга, Магнуса Нормана и у пасошу вам пише "Швеђанин" оправдати очекивања у тенису не иде баш лако.

Томас Јохансон је то успео макар једном и пре 16 година је направио једну од највећих модерних сензација, баш у Аустралији.

Већ смо писали о једном необичном хероју из седамдесетих година прошлог века. Марк Едмондсон је 1976. био последњи Аустралијанац који је освојио Аустралијан Опен. Тада се тенисом бавио као пасијом, а за живот је зарађивао радећи различите послове. Тридесетак година касније, новац, телевизија и фама која прати спорт постала је много већа,

Самим тим је било и много теже за своје место под Сунцем изборити се поред "аждаја", што због талента, што због победничког менталитета. Тенисери који не достигну онај тениски крем углавном током турнира успевају да у једном мечу доживе рапсодију и оставе у чуду неког Федерера, Надала, Ђоковића и друге.

Али када се то дешава током читавог турнира, онда је делом и срећа умешала прсте. Тако је било са необичним јунаком из 2002. године.

Јохансон је на турнир дошао као топ 20 играч, али је конкуренција и даље била прејака. Млади Марат Сафин, Андре Агаси, Иванишевић, Пит Сампрас, Лејтон Хјуит... макар пре турнира.

Агаси је сазвао конференцију, јавио да одустаје због повреде зглоба. Лејтон Хјуит је дошао на турнир као први носилац, први Аустралијанац од 1976. и Кена Роузвола.

Запело је и код њега већ на почетку. Жулијен Бутер је изненадио троструког освајача Ролан Гароса Густава Гугу Куертена и жреб се већ после првог и другог кола очистио од неколико јаких играча. Куертен је тада већ имао повреду кука, Иванишевић је изгубио од Џерома Голмарда, а Кафељников од студента Алекса Кима. Енди Родик? Један од повређених, поражен од Ивана Љубичића.

Укупно 19 носилаца је "збрисано" у прва два кола и питање је било ко ће се најбоље снаћи од осталих.



Јохансон је у таквој ситуацији релативно лако дошао до друге недеље у којој је заиграо против Јуна Ел Ајнауија, Румуна Војнее, док су на другој страни играли Ескуде, Сампрас и Сафин.

На Јохансоновој страни жреба су се укрстиле две тешке препреке Јонас Бјоркман и Тим Хенман. Бјоркман је после борбе са Хенманом остао без енергије и Јохансон је то оберучке прихватио.

Дошло је на ред полуфинале и Јиржи Новак. После другог и трећег сета вероватно је већина тениских фанова већ могло да се клади хипотеком куће на Новака, али не и Швеђанин.

Успео је да се врати и победио са 7:6, 0:6, 4:6, 6:3, 6:4. Нешто мање од три сата игре биће потребно Новаку да избаци форхенд у аут, а да Јохансон топ спином и слајсевима себе доведе на корак од сна. У то финале престајао је како каже и сам да верује како је губио меч лопту за меч лоптом све до четврте.

Сафин је у финале такође прошао уз срећне околности јер му је против Томија Хаса помогло одлагање због кише да се врати концентрисанији и победи у свом полуфиналу.

Сафин је направио брејк већ у првом гему меча и његов поздрав прстима у облику слова "В" (вицторy) већ му је вероватно био у глави. Све је кренуло наопако када је Рус препустио иницијативу Швеђанину, овај искористио моментум и преокренуо 3:6, 6:4, 6:4, 7:6 (4)

Свет који воли аутсајдере био је задовољан и добио је новог хероја. У годинама након тога, Швеђани су помно пратили Робина Содерлинга, али од њега на крају није испало "оно право" због здравља.

Јохансон је касније рекао да су му те две најбоље недеље из 2002. у животу и остварење сна, а како и не би када је постао први Швеђанин од Едберга (1992.) који је освојио један Грен слем. Достигао је свој врхунац и седмо место АТП листе и од малобројних титула у каријери имао и једну из реда бесмртних.

Што се тиче Аустралијан Опена, одржао је епитет турнира који "гаји" неочекиване легенде и Јохансона сместио међу њих за сва времена.

Извор: Б92