Српској пријети слаба економија

Република Српска 26. рођендан слави политички уједињена око кључних националних питања, док слаба економија и сиромаштво пријете њеном дугорочном опстанку, оцјена је већине бивших председника Републике Српске.

Република Српска 08.01.2018 | 22:02 Поводом Дана Републике, „ЕуроБлиц“ је питао њене бивше руководиоце у каквом политичком и економском амбијенту РС обиљележава 26. рођендан, колико јој нејединство политичких странака наноси штете и који су највећи изазови за Републику Српску у будућности.

Биљана Плавшић, предсједница РС 1996. - 1998: Потребно јединство



То је велики јубилеј, с обзиром на то у каквим околностима је РС преживљавала ових 26 година. Али, нисам задовољна са преживљавањем. Очекивала сам да ће РС дочекати 26. рођендан у великом процвату. Највише забрињава одлазак младих из РС. Млади имају врло истанчан осећај за правду и истину и зато не можемо отпуживати друге да према нама проводе селективну правду и истину, када се то исто дешава у РС.

Нејединство је основна грешка, а два непријатељска табора поставила су се на малу територију и малу популацију. Нека буде блокова и здрава конкуренција, али на основу планова које нуде народу. Нико нам не стоји на путу да, према Дејтонском споразуму, Српска буде држава узор на Балкану.

Етикетирање једних и других да су издајници, то су језиве оцјене, а други могу само да нам се смију шта нам се то дешава. Једина ствар која би нас спасла јесте да се српски народ уједини и да нема блокова. Ако функције носе само бенефиције, онда нема краја пропадању РС. То нам ниједан непријатељ не би направио шта ми сами себи радимо.

Никола Поплашен, председник РС 1998. – 1999: Проблем сиромаштва



Општи амбијент је нити гори нити лошији него у другим дијеловима свијета изложеним снажним источним и западним вјетровима. Оспоравање Срба и српства, поготово западно од Дрине, траје вијековима, а РС је оквир који такав тренд блокира и омогућава српском народу живот на овим просторима у складу са његовим историјским и цивилизацијским обиљежјима.

Не бих рекао да је изражено нејединство око кључних националних питања. Разлика постоји у томе колико и како треба сарађивати са недобронамјерним и разарачима РС и како се то оцјењује – да ли је то сарадња, кокетирање или издаја.

Једна од опасности која се надвила на РС јесте даље сиромашење огромног процента становништва, што води ка радикализацији незадовољства са самом Републиком. Највећи изазов за РС и њену будућност јесте остати по страни и сачувати Републику и народ када се још снажније сударе урагани запада и истока.

Такође, потребно је макар преполовити степен криминала што би омогућило снажан развој Републике, без потребе за даљим задуживањем, као и отварање перспективе младим људима које треба питати о будућности.

Мирко Шаровић, председник РС 1999. – 2002: Очување дејтонских достигнућа



Немамо се чиме посебно похвалити. И политичко стање и економија су далеко од жељених очекивања и стварних потреба РС. Не мислим да постоји изражено нејединство око кључних националних питања. Напротив. Можда се само стиче погрешан утисак или слика због авантуристичких излета који се желе приказати као свенародни интерес, а уствари су део краткорочних интереса и политика неких странака и појединаца који своје личне политике и циљеве желе да „обуку“ у општенационалне.

Наш заједнички национални интерес је сагласност и окупљање око оног што је створено у задњих 25 година и што је записано у нашем Уставу, прије свега, очување дејтонских достигнућа, стабилна, напредна и неокрњена Српска и изградња демократског друштва, јер и ово питање стављам у раван најкрупнијих заједничких и националних интереса грађана.

Слаба економија је највећи изазов за РС, дугорочно гледано. Економски нејака Српска је врло лак пијлен. Сиромаштво које нас окружује подстиче унутрашња превирања, општу нестабилност, исељавање најспособнијих и призивање деведесетих.

Драган Чавић, председник РС 2002. – 2006: Висока задуженост



Разне теорије о угрожености Српске демантује чињеница да 26. рођендан прославља са субјективитетом који није окрњен и где је једнако чврст као што је био прије 15 година. Међународни амбијент је данас много другачији, иако се у овој години мијења на штету РС, и то као директна последица погрешне политике режимске власти.

Тако се могу чути иницијативе за промјену Дејтона и отварање разговора о „Дејтону два“. То потврђује да су они који данас у БиХ имају конфликт као политички приступ створили такав амбијент да споља можемо очекивати разне облике интервенционизма, што није интерес РС.

Економски, РС је много слабија него претходних година, јер је достигла врло високу стопу задужења и не може одржавати текућу ликдвидност без констатног задужења. Политичко јединство у РС подразумева партнерство, а не диктат и наметање. Консензус о кључним националним питањима постоји, али се драматично разликујемо по питању организовања и стања у РС, јер она данас има нижи степен демократског развоја него што је имала пре 10 година.

Рајко Кузмановић, председник РС 2007. – 2010: Српска је стабилна



Двадесет шести рођендан Републике Српске дочекујемо у стабилним економским и политичким околностима, без обзира на честе промјене на унутрашњем и међународном плану. Српска је стабилна, превасходно због тога што је утемељена на три снажна стуба: прво, на вољи народа исказаној више пута плебисцитом, референдумом и другим облицима, друго, на домаћем праву – уставу, и треће, на међународном праву – Дејтонском споразуму.

Без обзира на то што страни фактори девастирају Дејтонски споразум, он је ипак најуспешнији међународни уговор у последњих четврт вијека. Када је ријеч о политичком нејединству у РС евидентно је да ти неспоразуми узрокују огромну штету и стварају јаз између политичких неистомишљеника.

Задатак прогресивних снага је да што више смање ту „пукотину“. Изазова ће бити и у вези са оним што Република пред себе поставља као даљи напредак, али и оних који се односе на политичке и економске притиске. Највећи изазови биће у вези са уставним уређењем РС и БиХ.

Увјерени смо у снагу институција РС, које ће имати прави одговор на све. Република ће и у будућности опстати и успјешно се развијати, упркос свим притисцима и изазовима.

(Блиц)