АО: Од Корт и Емерсона до Серене, Агасија и Новака...

Отворено првенство Аустралије у тенису игра се сваког јануара у Мелбурн Парку.

Тенис 11.01.2018 | 21:30 Турнир је први пут одржан давне 1905. године и све до 1987. подлога на првом Грен слему у сезони била је травната.

Од 1988. игра се на тврдој подлози, а једини тенисер у историји који је освојио турнир на обе подлоге јесте Швеђанин Матс Виландер.

Турниром управља Тениски савез Аустралије, а први пут је одржан на крикет теренима у улици Сент Килда роуд. У старту је званични назив турнира био шампионат Аустраласијана, 1927. преименован је у шампионат Аустралије, да би садашњи назив Аустралијан опен добио 1969. године.

Од 1905. године до данас турнир је одржан у пет аустралијских и два новозеландска града – у Мелбурну 59 пута, Сиднеју 17, Аделаиду 14, Бризбејну седам, Перту три, и по једном у Крајстчрчу и Хејстингсу. Пре 43 године одлучено је да само један град буде домаћин – одабран је Тениски клуб Кујонг, који се налази у предграђу Мелбурна, али је после 15 година локација поново промењена.

Мелбурн Парк (некадашњи Флиндерс Парк) направљен је 1988. године како би испунио све веће потребе турнира који је прерастао капацитет у Кујонгу. Селидба у Мелбурн Парк моментално је донела успех, пошто је већ у првој години повећана посећеност за 90%. Претходне је у Кујонгу на турниру било 140 хиљада људи, а прве године у Мелбурн Парку чак 266.436.

У почетку је због географског положаја на турниру је наступао веома мали број странаца – током двадесетих година XX века пут бродом од Европе до Аустралије трајао је око 45 дана. У новембру 1945. Дејвис куп селекција САД дошла је у Аустралију авионом и они су били први тенисери који су ваздушном линијом стигли у Мелбурн Парк. Чак и унутар Аустралије, многи играчи имали су проблема са путовањима.

Када је турнир био организован у Перту, нису учествовали играчи из Викторије и Новог Јужног Велса, пошто је раздаљина између источне и западне обале Аустралије око три хиљаде километара. У Крајстчрчу 1906. учествовала су само два Аустралијанца, па је турнир освојио Новозеланђанин.

Почетна издања шампионата Аустраласијана потресао је проблем квалитета такмичења – све државе у Аустралији, као и Нови Зеланд, организовали су своје шампионате у тенису. Први је био на програму још 1880. године у Мелбурну под именом шампионат Колоније од Викторије (касније је преименован у шампионат Викторије).

Два најбоља играча у то време – Аустралијанац Норман Брукс (његово име је данас исписано на трофеју који добијају победници у мушком синглу) и Новозеланђанин Ентони Вајлдинг скоро да нису ни учествовали. Брукс је на турнир дошао само једном и освојио га је (1911), док се Вајлдинг такмичио двапут, освојивши обе титуле (1906, 1909). Он није дошао чак и када се играло у његовој родној земљи, три године од последњег трофеја.

Када је турнир пребачен на Милтон терене у Бризбејну крајем шесдесетих, било је дозвољено свим тенисерима да учествују, чак и професионалцима који су због забране пропустили традиционални део. И поред тога, све до 1982. године (изузимајући 1969. и 1971) велики број најбољих играча пропуштао је такмичење због удаљености, неконвенцијалног датума (у то време су Божић и Нова година), али и ниских наградних фондова. Године 1970. Национална тениска лига, која је запослила Рода Лејвера, Кена Розвела, Андреса Химена, Панча Гонсалеса, Роја Емерсона и Фреда Стола, забранила је својим играчима наступ на турниру јер су гаранције организатора биле недовољне. Турнир је на крају освојио легендарни Американац Артур Еш, по коме назив носи највећи стадион на свету капацитета 23.200 гледалаца (УС опен).

Иван Лендл, Џон Мекинро и Матс Виландер учествовали су на турниру 1983. године, а шампион у синглу био је Виландер.

Напокон, 1988. године турнир је пребачен у Флиндерс Парк (касније преименован у Мелбурн Парк), а осим тога, промењена је и подлога на којој се турнир игра. Травнату подлогу заменила је тврда под називом "Ребоунд Аце“.

Пре ’Мелбурн Парк ере’ термин турнира био је променљив, највише због неодговарајуће климе – 1919. у јануару (после Првог светског рата), следеће године у марту, а 1923. у Бризбејну играло се августу због ниже температуре и влажности ваздуха.

Осамдесетих година актуелан је био децембар, али је 1987. одлучено да се турнир ипак игра средином јануара, и од тада се не мења. Такав термин уме да буде проблематичан играчима, па смо последњих година видели велики број предаја због екстремно високих температура, које прелазе 40 степени целзијуса.

Крајем прошле деценије власти у Новом Јужном Велсу изразили су жељу да угосте турнир након што првобитни уговор Мелбурн Парка истекне 2016. године, а за домаћина је предложен Сиднеј. Међутим, управа комплекса одмах је реаговала и најавила да ће у реновирање уложити стотине милиона долара.

Капацитет на три највећа стадиона је повећан, постављен је кров на Маргарет Корт арени, реновирани су објекти за играче, изграђене просторије Савеза и подигнут је делом покривени ‘град’ са великим видео бимовима за гледање мечева. Влада је одобрила радове, а бивши премијер Викторије Џон Брамби потврдио је да је Аустралија издвојила укупно 363 милиона долара за комплетирање радова. Овај потез био је гаранција да локација на коме се турнир организује неће бити промењена до 2036. године.

Рој Емерсон је најуспешнији тенисер са шест титула, али прво место у 'опен ери' држи Новак Ђоковић са шест титула, а следе га Роџер Федерер и Андре Агаси са по четири трофеја. У женској конкуренцији Маргарет Корт је чак 11 пута била шампионка (7-4), док је у новијој историји Серена Вилијамс прва са шест титула. Најдужи меч у историји турнира 2012. године одиграли Ђоковић и Надал у финалу, а најбољи српски тенисер славио је после исцрпљујућих пет сати и 53 минута, резултатом 5:7, 6:4, 6:2, 6:7(5), 7:5.

Извор: Б92