Прича: Сада сам овдје и нећу да продам Кутиња...!

Ни Клоп ништа није променио, један од највећих клубова света сањајући и јурећи титулу, постао је шампион пијаце; да ли Ливерпулу и даље пристаје епитет великан?

Фудбал 11.01.2018 | 23:00 "Нисам био овде када је продат Луис Суарез. Нисам био овде када је продат Рахим Стерлинг. Сада сам овде и нећу да продам Кутиња", понављао је током јесени често Јирген Клоп, вероватно и сам несвестан чињенице да права фудбалска срећа ипак лежи далеко од Енфилда и његовог крила, тамо негде јужније где је море малко топлије.

Ни ове године Ливерпул неће вратити титулу на у Мерсисајд, коју чека од 1990. године, али ће после продаје омаленог Бразилца дефинитивно освојити шампионску титулу - најбољег трговца у Енглеској.

Иронично, када су последњи пут били најближи том толико чеканом трофеју првака Енглеске управо поменута тројица били су главне звезде у тиму Брендана Роџерса, који је у сезони 2013/14. остао на другом месту иза Манчестер Ситија са само два бода мање. Суарез, Стерлинг и Кутињо били су ударне игле навале Црвених, уз тада сасвим доброг Данијела Стариџа, а одласком Бразилца у Барселону јуче је затворен један круг и један циклус.

Ливерпул је после свега одлично прошао финансијски. Кутиња је купио за 13.000.000 евра од Интера, а продао га за 160.000.000 Барселони. Пре њега, тим са Енфилда се опарио и на Рахиму Стерлингу којег је платио Квинс Парк Ренџерсу 700.000 евра, а продао Ситију за 62.500.000, док је у лето 2014. продат и Луис Суарез, такође Барселони за 82.000.000, готово четири пута више од онога колико су га платили Ајаксу (26.000.000 евра).

Укупно, Ливерпул је у ову тројицу фудбалера уложио око 40.000.000 евра, а зарадио преко 300.000.000, што их чини апсолутним шампионима трансфер тржишта. Али...

Проблем је што овај клуб након тих скупих продаја није зарађени новац успевао да употреби на прави начин и питање је да ли ће и сада бити нешто успешнији, након што је на Кутињу ипак зарадио пара као да је продао два Луиса Суареза. Многи који објективно гледају ствари са стране склони су да кажу да је уз Кутиња Ливерпул јуче продао и душу. Ону најлепшу, фудбалску.  

Евидентно је да је клуб са Енфилда изгубио статус великана, па га сада многи фудбалери без икаквог стида или гриже савести доживљавају само као пролазну станицу и припрему за топ светске клубове. Уосталом, сва тројица који су отишли тражили су сами трансфере.

Многи се неће сложити са овом констатацијом, али кроз суморну данашњицу Ливерпул је почео да служи као база за појачавање водећих клубова Европе, попут Барселоне (Маскерано, Суарез, Кутињо) или Реала из Мадрида (Овен, Мекманаман, Ћаби Алонсо) и тешко је проценити када ће се са том праксом престати без обзира што је све понуде било тешко одбити.

Јер, ако хоћете шампионску титулу, то кошта, поготово у Енглеској, што су показали Гвардиола и Манчестер Сити у претходних годину и по дана. У садашњи доминантни тим Грађана уложене су стотине милиона евра без гриже савести, док на Енфилду као да неко стално нешто чека.

Вирџил ван Дајк и 85.000.000 евра је сасвим добар одговор, али да би Ливерпул изашао из мрака и статуса медиокритетског клуба који га мучи, ма колико то непопуларно било рећи, мора да купи још бар четворицу Ван Дајка, како би могао да се такмичи за титулу. Без великих улагања, остаће им само титуле најбољег трговца...

Извор: моззартспорт