Удвостручен број православаца

За један вијек се удвостручио број православаца у свијету, али у односу на укупан број хришћана, православних вјерника је ипак све мање, показало је истраживање америчког института "Пју".

Република Српска 06.01.2018 | 10:54 Глобална заједница православних вјерника се у посљедњих стотињак година /од 1910. године/ по броју припадника више него удвостручила, наводи се у истраживању под називом "Православље у 21. вијеку", које преноси београдска "Политика".

Овај амерички институт тврди да православних вјерника има готово 260 милиона, највише у централној и источној Европи, а затим у Африци, и то у Етиопији, Еритреји и Кенији.

Што се тиче Србије, прије осам година је било 6,94 милиона православаца, док их је 1910. године било 2,78 милиона.

Од свих већински православних земаља, у Србији је најмањи број православаца /њих 39 одсто/, који сматрају да папа Фрањо настоји да унаприједи односе између католика и православаца, док у Бугарској са тиме се слаже 84 одсто православаца.

Папа Фрањо је најслабији утисак оставио међу Србима православцима /24 одсто/, наводи се у истраживању института "Пју".

У укупном становништву свијета, православаца је данас четири одсто, док су прије стотињак година чинили седам одсто глобалне популације.

Истраживачи примјећују да у потрази за политичким и религиозним ослонцем европски православци "поглед упиру ка Русији".

Пред Први свјетски рат у Европи је живјело око 113 милиона православаца, а ван овог континента само 11 милиона.

Сто година касније, на тлу централне, источне и југоисточне Европе, православаца је нешто више од 196 милиона, од чега у Русији 101 милион.

У свијету се, ипак, у односу на укупан број хришћана, биљежи смањење православаца, који чине свега 12 одсто свих хришћана, док су 1910. године они чинили петину.

Разлози су у другачијем демографском и мисионарском ширењу протестантизма, католичанства и других религија.

Прије атентата на аустрогарског престолонасљедника Франца Фердинанда у Сарајеву, све три водеће хришћанске цркве су имале главно упориште у Европи, а након 1918. године само је православна црква ту и остала најтемељније учвршћена.

Данас готово четири од пет православаца живи у Европи /77 одсто/, а од тога само један одсто на западу Европе, док 24 одсто свих католика и 12 одсто свих протестаната живи у Европи.

(Срна)