Анализа: Жалгирис - противник као ниједан други...

Од тима коме је успех био борба за четвртфинале до казнене експедиције од које презају и највећи тимови Европе.

Кошарка 05.01.2018 | 17:45 Тешком муком Црвена звезда је сломила отпор љубљанске Олимпије како би победом отворила 2018. годину. Душан Алимпијевић није био задовољан. Утакмици је уделио само један описни придев - ружна. А онда је послао јавно извињење навијачима због начина на који је Звезда играла и упозорење својим изабраницима да више не смеју да приуште тако лоше издање.

С обзиром да вечерас стиже тим са најбољом формом од свих такмаца у Евролиги, Црвеној звезди је потребна утакмица на дијаметрално супротном крају скале (ТВ Спортклуб, 19.00). 

Жалгирис је противник као ниједан други. Тренутно игра апсолутно најбољу кошарку у Европи, заслађену серијом победа каква је красила Звездин крај 2016. и почетак 2017. године, где су узети скалпови Панатинаикоса, Фенербахчеа, Бамберга, Валенсије и Олимпијакоса! Жалгирис је сада, баш као и Звезда прошле сезоне, у очима европске кошаркашке јавности виђен као експедиција коју свако жели да порази. 

Педантни аналитичари дешавања у великану из Каунаса тврде да је за све заслужан системШарунаса Јасикевичијуса. Односно, његова готово фанатична жеља да свима покаже како новац не значи ништа. Са буџетом од тек близу 8.500.000 евра, Жалгирис је у групи финансијски најслабијих клубова Евролиге. Интересантно, мада су очекивања по завршетку прошле сезоне била велика, односно постојала је амбиција да се уложи нешто више новца за стварање ростера, у касу је убачено тек неколико стотина хиљада евра више. 

Жалгирис је прошао кроз турбулентно лето. У свлачионици није владала права атмосфера, екипи је недостајао осећај припадности, док хемија није била на правом нивоу. И то се највише осетило на почетку сезоне са повезивањем свих тактичких елемената и одрађивање дефанзивних задатака. Док је новоформирани тим био још „зелен“. 

Јасикевичијус се током лета суочио и са озбиљним променама у саставу. Тим су напустила чак седморица играча, а највише се осетила празнина одласком квартета Лео Вестерман - Брок Мотум - Аугусто Лима - Лукас Лекавичијус. Шарас је највише био повређенЛекавичијусовим трансфером у Панатинаикос, пошто је младом плејмејкеру био ментор и њега је видео као будућност клуба. Али, атински великан понудио је оно што Жалгирис није - новац.

Али, сваки Шарасов потез на трансфер пијаци био је прави. Мотума одменио је врло добриАрон Вајт, Васа Мицић попунио је Вестерманов простор, док је дефанзивно оријентисаногЛиму заменио далеко офанзивнији центар Брендон Дејвис. 

Ипак, највећи добитак Јасикевичијус је добио у лику Кевину Пангосу. Момак рођен у Онтарију, пореклом Словенац, значајно је одскочио у односу на прошлу сезону, подигао игру на виши ниво и постао лидер овог тима. Иако је други стрелац екипе, његова улога је далеко комплекснија. Од његових поена Жалгирис често „живи“, диктира игру литванског великана, а о важности његове улоге говоре и асистенције којим убрзава игру тима и чини саиграче бољим. Уз њега цео тим је пронашао свој тројкашки ритам, што је постала важнија карика Жалгирисове игре у последње време. 

Он ће, без сумње, бити главна претња по кош црвено-белих вечерас. 

Новајлије су после млаког старта такмичарске године ипак показале квалитет више у односу на њихове прошлосезонске претходнике. Вајт и Дејвис су унели велики број поена у рекет, а заједно са прекаљеним Паулијусом Јанкунасом чине један од најопаснијих трилинга у простору близу коша. Васа Мицић је после добре сезоне у Тофашу направио најбољи трансфер у досадашњој каријери. Дошао је шака некада врсног плејмејкера, сада једног од најталентованијих младих стручњака у Европи и резултати су одмах постали видљиви. На добар Васин развој велики утицај имало је и лето проведено са репрезентацијом Србије на Евробаскету у Истанбулу, чиме је настављен позитиван тренд играчког раста после рада у националном тиму. Сада се само још чека деби последње ласте Бена Удриха, који је недавно стигао у Каунас као замена за отписаног Дија Боста. 

Жалгирис је уочи почетка сезоне био виђен за 14. фаворита за освајање Евролиге. Навијачи су имали сан да се до краја лигашког дела боре за четвртфинале. А, једино је Шарас веровао да овај тим може далеко више од својих реалних могућности. И ето, зато после тачно половине сезоне има дупло више победа од пораза, налази се раме уз раме са такмацима које је недавно побеђивао (Фенербахче, Панатинаикос, Олимпијакос), уз тек два тријумфа заостатка за првопласираним ЦСКА и етикетом "тврдог ораха". Јер, досад су се једино Басконија и Реал осладили убедљивим тријумфом. 

Да резимирамо. Од тима коме је успех био борба за четвртфинале до казнене експедиције од које презају и највећи тимови Европе. 

Ето, зато је Црвеној звезди потребна најбоља утакмица досад како би узела седму победу у Евролиги.

Извор: моззартспорт