Анализа: Зашто је смијењен Мистер X?!

Да ли су у Торину имали превелике захтеве или Михајловић није тренер за велика дела?

Фудбал 04.01.2018 | 22:00 Нешто није у реду. Код Торина и(ли) код Синише Михајловића. Морало је да се заврши растанком. После годину и по дана српски тренер званично је смењен са позиције шефа струке Граната, оставивши отвореним низ дилема о клубу који је водио и сопственим дометима.

Умберто Каиро важи за смиреног човека у италијанском фудбалу. Нема боље потврде тој тези од чињенице да шест година председик није дирао тренера усред сезоне. Никог. Било да је добро, било лоше. А онда је после 19 кола сменио Миху, што показује да га је управа трпела да крајњих граница, чекајући да се приближи прокламованом циљу: пласману у Лигу Европе.

„Захвалан сам клубу што ми је довео играче с којима можемо да нападнемо Европу. Торино ће се борити за пласман на међународну сцену. Ако у томе не успемо, кривица ће бити само моја“, говорио је летос, по окончању прелазног рока у коме је потрошено мало више од 22.000.000 евра.

У модерном фудбалу то је сића, међутим, начин на који је Торино пословао некоме је деловао обећавајуће. Уместо Џоа Харта, коме је истекла позајмица, за голмана је доведен Салваторе Сиригу без обештећења, из Интера позајмљен леви бек Кристијан Ансалди, из Ђенове као слободан играч стигао штопер Никола Бурдисо, градски ривал Јувентус позајмио је задњег везног Томаса Ринкона, из Осасуне је за 5.500.000 евра доведен крилчни нападач Алекс Беренгвер, а постали су важећи уговори нашег голмана ВањеМилинковића Савића и штропера Сао Паола Лијанка Војиновића.

Продајом Марка Бенасија Фјорентини (10.000.000) Миха је планирао да омогући више простора у везном реду Адему Љајићу и очекивало се да повремени репрезентативац Србије добије водећу улогу у клубу који је одбијао понуде за Андреу Белотија, прошлосезонског стрелца 26 голова. Још кад је, на његов захтев, из Милана дошао Мбаје Нијанг (позајмица с обавезним правом откупа, укупно 20.000.000 евра) чинило се да Бикови имају тим способан да се рве са великима и да се врати на европску сцену, на којој је био под командом претходног тренера, Ђањпера Вентуре.

Авај... Торино деценијама не може да се примакне врху. Каква год да су имена. Као клуб није позициониран, нити има логистику попут Јувентуса, миланских и римских великана, да се врати на стазе старе славе, оличене освајањем "скудета" у послератним годинама. Не иде му, а непрекидно „пуца“ високо. Нереално, рекло би се.

Зато и не изгледа европски. Иако је у првих пет кола остварио три победе и на тренутке деловало да формација 4-2-3-1 има прођу, Торино није био озбиљна, такмичарска, екипа. Мучење је почело већ од шестог кола, кад је у Дербију дела Моле Јуве искористио бројчану предност и дошао до лаганих 4:0.

Од тог тренутка Михајловићев тим добио је само две утакмице (Каљари после преокрета 2:1 и Лацио у гостима после искључења Имобилеа 3:1). Морао је да се мења систем игре, на 4-3-3, међутим, поменуте победе биле су само ретки знакови живота тима неспособног да репризира забавне и(ли) ефикансе мечеве из Синишине прве сезоне, кад је редовно давао (или примао) по два три гола.

Руку на срце, није све до Синише Михајловића. Задесила га је несрећа у лику две повредеАндрее Белотија. Практично је остао без бар 10-15 голова на које је рачунао у првом делу сезоне, Мбаје Нијанг је дао само један у Серији А, па је приморан да алтернативним начином игре тражи решења, а у таквом систему одскочио је једино Јаго Фалке, са седам погодака. Осим Белотија, Миха је имао и проблем звани Адем Љајић. Никад до краја решен.

С почетка сезоне наменио му је улогу „десетке“, уместо Бенасија, али кад овај није ни давао ни намештао голове, преселио га је на клупу, па онда и на трибине (под немуштим изговором да је повређен). Није вредело. Љајић није донео оно што се од њега тражило.

С обзиром да за место које води у Лигуи Европе заостаје пет бодова, Михајловића је чувао једино резултат у Купу Италије. Лако је елиминисао тречелигаша Трапани и члана Серије Б Карпи, направио подвиг на Олимпику избацивши Рому, али је и та победа - попут оне над Лацијом - била више инцидент него правило. Коштали су га нерешени резултати у Серији А. За две сезоне је чак 24 пута ремизирао, остварио 23 победе и 17 пораза, а због великог броја нерешених исхода новинари на "чизми" су га прекрстили у Мистер X. У периоду у коме је он водио Торино нико није имао више ремија.

То што није добијао утакмице сходно репутацији клуба коштало је Михајловића посла, иако се у почетку увукао под кожу навијачима темпераментним ставом, енергичним понашањем, па чак и супротстављањем судијама или свађама са новинарима. Тифози то воле и све је лепо док има резултата, као лане, али чим су они почели да изостају почело је преиспитивање тренерових могућности.

Као да га је неко чекао, тако му од јуторс Италијани спочитавају да му је Торино четврти клуб у коме није одрадио уговор до краја. Исто је било у Болоњи, Фјорентини и Милану, а још се присећају да ни са репрезентацијом Србије није направио ништа у квалификацијама за Мундијал у Бразилу. Што значи да није само до послодаваца, већ и до самог Михе, па се Италијани питају где ће добити следећи посао и да ли је тренер за велика дела.

Без обзира утицај с поља, јак адут у биографији Синише Михајловића представљају сцене опроштаја од последња два клуба. Синоћ су га по хотелским собама тражили играчи попутБелотија, Љајића, Базелија и Нијанга, у жељи да се достојно опросте од Мистера. Реч је о момцима који нешто значе за Торино и који имају искуство у Серији А.

Кажу и да је сам Михајловић, дирнут њиховим гестом, заплакао. Исто се десило кад је одлазио из Милана. Сећамо се да је и у репрезентацији Србије било појединаца који су брисали образе од суза приликом поздрава. Све то значи, да као некад врхунски дефанзивац, уме да направи атмосферу у свлачионици и да је, иако делује дрчно или неприступачно, заправо, поштован код оних чије је поверење најтеже зарадити.

До неког новог клуба, јер овакви као Синиша се увек на ноге дочекају.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион имагес