Интервју - Веселин Вујовић: Биће опет Југославије!

"Да нас пусте мало на миру, опет би се наш регион ујединио. До уједињења Југославије може доћи ако нам то дозволе“, изјавио је у интервју за МОНДО легендарни рукометаш и актуелни селектор Словеније.

Остали спортови 07.01.2018 | 23:15 Понајбољи рукометаш свих времена у бившој Југославији, Веселин Вујовић, као и увијек отворен и искрен до сржи говорио је за наш портал о предстојећем Европском првенству у Хрватској, српско-хрватским односима, шансама његове Словеније, свом никад напуштеном југословенству и могућности стварања „треће“ Југославије...

Осим што је у рукомету остварио практично све - био европски првак (три пута), свјетски шампион и освајач златне олимпијске медаље, Веселин Вујовић је јако успјешан тренер гдје год да је радио, али и веома захвалан саговорник, који се не либи да одговори на и она „шкакљивија“ питања која неријетко јавне особе могу довести у проблеме, посебно уколико нису са собом „један кроз један“.

Али од кршног Цетињанина се осим „чојства и јунаштва“ друго и није могло очекивати, а такав став му је током цјелокупне каријере донио огромно поштовање љубитеља рукомета у цијелој бившој Југославији, гдје као тренер још није радио једино у Босни и Херцеговини...

Зато смо наш разговор започели управо са „срцем“ бивше Југославије, односно некадашњом централном републиком, која једина, од свих новонасталих држава није изборила пласман на шампионат Европе у Хрватској.

„Од шест република сви смо на првенству осим Босне. Тако је већ неколико такмичења и да бих дао одговор због чега је то тако је потребна мало дубља анализа. Искрено, ја не могу да схватим да дође до таквих ситуација као што је било на Свјетском првенству у Катару, да је БиХ тамо отишла без терапеута јер је наводно неко отишао од функционера пошто није било довољно пара. Не можете да радите такве импровизације, иако је на Балкану увијек има, али да Савез буде урушен због личних интереса, то је катастрофа ко год да је у питању. Неко ће рећи да могу да играју и без терапеута, што је тачно, али сваки логистички аспект је важан прије изласка на терен. Мора све бити унапријед спремно да би играчи показали максимум. Поред тога, због лошег рејтинга БиХ увијек добије озбиљне противнике у квалификацијама и ту су такође хендикепирани у односу на Србију, Хрватску, Словенију...По мени је већи проблем доћи на велику сцену, него се на њој задржати. Наравно, одавно не постоји ни квалитетна лига у БиХ и ту леже узроци неуспјеха“, рекао је Вујовић.

„У БОСНИ ЈЕ НАЈГОРЕ КАД СИ ЗАЈЕДНИЧКИ“

Проблеме рукомета у БиХ је илустровао на примјеру селектора Билала Шумана, који је чак и пут на неколико утакмица „змајева“ плаћао из властитог џепа.

„Не могу никако да схватим шта ради тај заједнички Савез. Изгледа да је најгоре у Босни бити заједнички. Нико не жели да мрдне прстом и постави организацију на здраве ноге. Искрено мислим да у односу на рецимо фудбалере или кошаркаше, рукометна репрезентација БиХ има највеће шансе да направи неки успјех на међународном плану. Имам осјећај, кад би се ствари посложиле како треба, односно онако како се ради у земљама окружења, да би рукометаши БиХ играли јако запажену улогу у Европи“.

"СРБИЈА ЈЕ ТРЕНУТНО ДАЛЕКО ОД ОЗБИЉНЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ"

Мало због специфичности српско-хрватских односа, мало и због проблема с којима се посљедњих година суочавао Рукометни савез Србије, као и ослабљености због неиграња чак седморице рукометаша (Страхиња Милић, Илија Абутовић, Растко Стојковић, Момир Рнић, Драшко Ненадић, Александар Станојевић, Бојан Бељански је ту, али је и његов наступ упитан), Вујовић је мишљења да „орлови“ у овом тренутку немају добре шансе на предстојећем првенству Европе гдје ће играти против Шведске, Исланда и селекције домаћина.

„Незахвално је коментарисати било коју од наших бивших република и стављати се у улогу критичара или човјека који треба да направи неку анализу, али много ствари ту не функционише када је Србија у питању. У комплетној вертикали, од рада са млађим категоријама па до сениорске екипе. Дуго година се не одазивају најбољи играчи, понекад су повријеђени, понекад увријеђени, али никако да се комплетирају и направе нешто. Свака промјена селектора донесе неки блиц резултат, а онда опет истекне вријеме. И сада је тако. План и програм селектора Јовице Цветковића није нашао на одобравање код играча и јавности, не знам зашто, неки су отказали због повреда или увреда, па сад се с скепсом гледа на њихов наступ на ЕП. Неспорно, Срби имају одличне играче на свим позицијама и могу да играју брз и модеран рукомет, имају карактер, имају све, али опет немају ништа. Првобитно сам мислио да Србија може бити једно од изненађења јер познајем те људе, био сам с њима кадетски првак Европе и свијета, од Шешума, Вујина, Бељанског, али сада сматрам да су далеко од озбиљне репрезентације“, изјавио је словеначки селектор.

Изабраници Јовице Цветковића први двобој играће 12. јануара против Хрватске у Сплиту...

„Први меч са Хрватском ће обиљежити њихов наступ на ЕП, неће знати да се штеде, доћи ће опет тај српско-хрватски фактор, навијачи, лудило...Ако изгубе или побиједе, за два дана играју сљедећу утакмицу, биће мртви од умора, па не знам ни шта бих савјетовао колеги са српске клупе“.

Вујовић је потом неозбиљним назвао и појединце у српском Савезу.

„Јако је неозбиљно и то да смо имали договорене двије утакмице са Словенијом, 7. и 8. јануара. Послије 20-ак дана од договора, Србија је молила да се меч пролонгира јер су заборавили да је тад православни Божић. Играли би 9. и10. иако Србија први меч игра 12. јануара. Дан раније ће путовати до Сплита десетак сати и њима то не смета? Па ако не смета њима, не смета ни мени јер ми играмо дан касније“.

Иако је свјестан тежине хрватско-српских односа, Вујовић је увјерен да ће на утакмици између Србије и Хрватске све протећи у најбољем могућем реду.

„Ти навијачи се нису ни родили кад се у бившој држави десио рат, сви ти клинци воле Мирослава Илића, Ацу Лукаса или Лепу Брену, а са друге стране такође Џибонија, Оливера Драгојевића... Ту не може бити проблема, увјерен сам да ће и обезбјеђење бити на високом нивоу и да ће рукометаши Србије у слободним тренуцима нормално шетати Сплитом и да ће их грађани поздравити. Увјерен сам да ће тако бити. Није спорно да ће навијачи Хајдука, тзв. 'Торцида' учинити све да се прије утакмице подигне национални набој и да ће хрватски рукометаши имати додатни утег да ће морати да побиједе Србију. Тако је било и прије пар година у Србији, кад су 'орлови' добили Хрвате. Рукометаши се дуго година познају, играју често заједно или једни против других у европским клубовима и на терену неће бити никаквих проблема. Надам се и да ће на трибинима упркос свему побиједити разум“.

"ВОЛИМ ЦРНКЕ, А ОЖЕЊЕН САМ ПЛАВУШОМ"

Његови „змајчеки“ послије освојене бронзе на Свјетском првенству у Француској важе за фаворите за пролаз у још једној ексјугословенској групи у којој су још Македонија и Црна Гора, али и европски првак Њемачка.

„Кад сам гледао жријеб, молио сам да не буде ниједна екипа из бивше Југославије јер заиста не волим да играм против 'својих' а добили смо Македонију и Црну Гору. Деси се то тако у животу да ти се догоде ствари које не желиш. Рецимо, цијели живот сам волио црнке, а ожењен сам плавушом“, нашалио се Вујовић.

„Македонски рукометаши и њихов савез су врло озбиљни, обожавани су у својој земљи, Кирил Лазаров има статус националног хероја. Неколико година имају одличан тим и неће бити нимало лаган противник. Ми смо освајањем бронзе поставили љествицу високо и логично је да важимо за фаворите у нашиј јавности. Ипак, трудићу се да усадим мојим играчима да стоје чврсто на земљи да у свим мечевима, посебно првој која је најважнија, дају све од себе да побиједе Македонију. На страну све емоције које осјећам према Македонији. Шта да кажем за Црну Гору, гдје сам рођен? Све их познајем, неке сам тренирао, имам одличне односе са свима и увијек кад се дешавају промјене кандидат сам за селектора. Сигуран сам да ће црногорска јавност бити подијељена на оне који сматрају да треба да будем патриота и да будем благ према Црној Гори до оних који ће рећи да морам бити професионалац и да је до Црногораца јер ме нису именовали за селектора. Тога ће бити. Али ја сам спортиста и кога год будем водио у каријери и против кога, моја екипа ће жељети да забиљежи побједу. Да ли смо ми фаворити у односу на Македонију и Црну Гору, вјероватно јесмо, али само уколико дамо све од себе. Фаворит наше групе је Њемачка, али не како је то било ранијих година“.

Озбиљан приступ, а не залијетање је Вујин рецепт по којем су „змајчеки“ на Мундијалу стигли до бронзе.

„Словенија још није достигла ниво да може да рачуна на постоље, нити да пријетимо Французима, Данцима, Шпанцима, Хрватима. Добри јесмо, али нисмо још у зениту. Кад смо прави можемо да добијемо било коју селекцију на свијету, али још морамо да радимо и дефинишемо неке ствари“.

„ЈУГОСЛАВИЈА БИ СЕ УЈЕДИНИЛА ДА НАС ПУСТЕ НА МИРУ“

У готово свим интервјуима, барем онима за МОНДО, Вујовић је истицао да је Југословен и да сваки камен из бивше државе доживљава својим и да никад због тога није имао проблема у тзв. региону, за који вјерује да се поново може ујединити уколико то дозволе „велике силе“.

„Ми нисмо ни растурили Југославију нити ћемо се саставити без помоћи тзв. Великих сила. Никад рата не би ни било да се нису умијешали неки велики интереси и то је за мене јасно као дан. То се показује на сваком примјеру, ма колико се наши политичари бусали у прса. Ништа они не могу да ураде без да оду по мишљење у Њемачку, Русију, Америку, Кину или не знам гдје“, рекао је Вуја и додао да вјерује да управо политичари највише праве раздор међу људима.

Селектор Словеније је потом навео и неколико позитивних примјера да идеја о заједничкој држави насталој прије сто година још није умрла.

„Само формирање лига, АБА или СЕХА, без икаквих инцидената, играње лијепих утакмица то илуструје. На примјер неколико хиљада Словенаца сваке године хрли у Београд, колико младих Загрепчана иде у Србију на концерте или обрнуто. Кад би на сцену дошли политичари који каријере не би градили на 'ложењу' људи са просјечним примањима од 200 или 300 евра. Такви најчешће и причају о политици. С друге стране, они са примањима од неколико хиљада евра имају другачије планове. Размишљају о путовањима, унапређењу бизниса и боли их брига шта неком пише у личној карти“.

А да ли ће и када та идеја поново да оживи?

„Да нас пусте мало на миру, опет би се наш регион ујединио. Што би рекла Брена, кога брига 'да ли певам или пјевам'? Зашто је та њена пјесма доживјела велики успјех у свим југословенским република? Зато што има пуно Југословена! Али је Веселин Вујовић једини који то јавно каже! Зашто бих имао проблема због тога? Волим све људе добре воље, сваки град од Вардара до Триглава, никад за било кога нисам рекао ништа лоше, помогао сам сваком коме сам могао, од новинара до обичног човјека, аутостопера и зашто би онда неко имао против мене? Дај боже да имамо много више таквих људи. Сад нека они што мисле другачије кажу неки аргумент против овога? Да резимирам, до уједињења Југославије може доћи ако нам то неко дозволи“.

ВИЦЕВИ О ЧАКУ НОРИСУ

Вујовић је мало због сличности, а још више због великог успјеха са Словенијом упоређиван са Чаком Норисом, који је као и он „Једном дошао два пута“.

„Задња фора је да само Чак Норис и ја можемо да 'од минус осам направимо плус један', мислећи на утакмицу против Хрватске“.

Веселин Вујовић (Цетиње, 18. јануара 1961) је као рукометаш освојио двије титуле првака Европе са Металопластиком и једну с Барселоном. Године 1986. био је најбољи играч бивше Југославије, а 1987. од стране ИХФ-а проглашен је за најбољег на свијету. Са селекцијом бивше државе као играч био је првак свијета и освајач златне олимпијске медаље осамдесетих година прошлог вијека. Као тренер освајао је с скопским Вардаром регионалну СЕХА лигу, а поред ППД Загреба, водио је и шпански Сиудад Реал и селекцију Србије и Црне Горе, а са Словенијом је освојио бронзу на СП 2017. године у Француској. Тренутно је и тренер словеначког Копра.

Извор: мондо.ба