Интервју - Стојковић: Ван дер Сар послије 36. направио каријеру!

Од 2006. је суверени голман репрезентације Србије, а иако ће на лето напунити 34 године, Владимир Стојковић нема намеру да скоро препусти место млађима.

Фудбал 07.01.2018 | 23:45 После неколико мирних година у Грчкој, Израелу и Енглеској, прошлог августа се опет вратио у центар српске фудбалске јавности другим доласком у Партизан. 

Одмах је подсетио зашто је већ више од десет година незамењив на голу Србије, импресивним одбранама био је један од кључних фактора у првом пласману црно-белих у нокаут фазу неког европског такмичења после 13 година, као и за пласман репрезентације на Светско првенство. 

То су препознали у ФСС па је стигла награда за најбољег играча године у Србији. 

"Година за памћење. Улазак у Лигу Европе и пролазак групе, те пласман на Светско првенство. Није могло боље. Што се тиче првенства, намести се тако да "киксаш" у тим, да кажем мањим утакмицама, које се морају поштовати јер си због њих у Европи, из тих бодова стижеш до Европе. Али добро, дугачко је првенство, има да се игра још", каже Владимир Стојковић.

"Повратак храбра одлика"

Међутим, исто вече када је Партизан "оверио" шеснаестину финала Лиге Европе, Стојковић је "покварио" славље "гробарима" најавом одласка из Хумске. 

"Најавио сам, видећемо. Наравно да ћу водити рачуна о минутажи, да имам што више утакмица",додаје још увек голман Партизана који се не ограничава искључиво на Европу, "У Кини не могу голмани, али бих прихватио тако нешто. Не бих имао проблема да одем у САД или слично". 

"Постоје још две земље", рекао је уз смех, додавши неубедљиво да се шали, "Нема нешто претерано што бих желео, битно је да се навикнеш, после је све лакше". 

Малобројни су давали шансу српском шампиону у плеј-офу за Лигу Европе, па су га и одговарали од повратка у црно-бели дрес, баш уочи тог двомеча са мађарским Видеотоном. 

"Већ су нас сви избацили против Видеотона, то је била као немогућа мисија после Олимпијакоса, али ја сам прихватио да се вратим иако је било сугестија да то не радим. Био је то велики изазов и обавеза, али оно што сам зацртао то сам и остварио", истиче Стојковић. 

То је био само почетак сјајне јесени, блистао је и у наредним утакмицама и често својим одбранама директно доносио бодове Партизану. 

"Не бирам ситуације, сада се задесило да буде утакмица са много посла. Сасвим ми је свеједно. Не можеш да бираш, мораш да будеш навикнут на све, не можеш стално да имаш доста посла. Нисам размишљао да ћу бити главни играч Партизана, али сам прихватио тај изазов. Знао сам да ће бити тешко, мислим да је била храбра одлука, јер у том моменту доста људи није веровало да је све то могуће", каже голман Партизана.

"Зашто бих препуштао млађима?"

Једина ситуација која му је покварила савршену полусезону догодила се у дербију са Војводином. Није успео да ухвати лопту после центаршута са леве стране, након чега су Новосађани стигли до изједначења и бода у Хумској. 

"Ја нисам погрешио са фудбалске стране. Лопту нисам испустио, није ми испала, оборио сам је на земљу јер је био снег и није могла да се ухвати. Лопта је погодила мог саиграча у ногу. Да сам избацио главом у аут то се не би десило, или да сам је пустио. Али ово је била реална акција по снегу када не можеш да ухватиш лопту, плус је била висока. Урадио бих опет тако, спустио је поред себе. На несрећу, ту је била Милетићева нога, погодила га је баш у стопало и отишла напред. Није ми испала, нисам урадио ништа да би се рекло да сам погрешио", јасан је голман црно-белих. 

Последњих година Србија је изнедрила неколико талентованих голмана, пре свих Предрага Рајковића, који већ неко време "чека" да се Стојковић повуче и преузме улогу првог голмана репрезентације, а сада у реду стоји и 18-годишњи вундеркинд Бенфике Миле Свилар. 

"С обзиром да немам проблема са повредама, бранићу још сигурно дуго. Сад сам све смиренији, што сам старији, све сам искуснији. Тек улазим у најбоље године. Едвин ван дер Сар је почео да брани са 36, направио је каријеру до 41. То му је било пет најбољих година у каријери. Зашто би био ред да препустим млађима? На основу чега? Док си најбољи треба да играш. Ако будем најбољи играћу, ако не будем, нећу", каже Стојковић. 

Наступ на Мундијалу наредног лета ће му свакако бити један од најважнијих тренутака у каријери. На прошлом је блистао, али се "Орлови" нису прославили у Јужној Африци. Многи играчи у позним фудбалским годинама се после великих такмичења какво је СП одлуче за повлачење. 

"Да, да, ако освојимо Мундијал она ћу престати, обећавам. Добро, мало се шалим. Ако будем најбољи сигурно ћу бити ту", отклонио је све недоумице око будућности у репрезентацији голман Партизана.

"Одласком на СП смо већ дотакли небо"

Србију у Русији очекују дуели са Бразилом, Швајцарском и Костариком у групној фази. 

"Занимљива, интересантна група. И атрактивна, а и може да се игра. Да ће бити тешко, биће. Али сам успех је одлазак на Мундијал. Из те скромности и наше борбености треба тражити даље, све више од овога је шлаг на торту. Као са ЛЕ. И ту је улазак у групну фазу био велики успех. О противницима ћемо размишљати када дође Светско првенство. Ту нема циља, то је СП, већ смо дотакли небо одласком тамо. Сад шта урадимо, урадимо", каже Стојковић. 

Фудбал је спорт у којем су највеће звезде нападачи, голгетери, повремено креативни везисти, док су голмани често у сенци, упркос томе што често директно утичу на највеће резултате. 

"То је логично, то је природно. Људи су више везани за нападаче, занимљиви су и то је то. Свиђају ми се Ђиђи (Ђанлуиђи Буфон), (Самир) Хандановић. (Војчек) Счесни је добар, такође. (Марк-Андре) Тер Штеген је исто добар", истакао је своје "фаворите" међу колегама између статива. 

Током каријере играо је у Француској, Холандији, Шпанији, Португалу, Енглеској, Грчкој, Израелу. 

"Енглези буквално живе живот да га оџиве до краја. Имам утисак да они су се родили и сад им је обавеза да морају да га проживе. Буквално је предосадно. Срећа па имају утакмица сваки дан. Све сем Лондона је досадно. Ја сам био у Манчестеру, ту си по цео дан у тржном центру, један дан улазиш с једне стране, други с друге, да ти дан не буде исти. Имаш два позната ресторана, нема као код нас поделе за млађе, средње године и старије, где се ко скупља, све је помешано", није Стојковић одушевљен Острвом. 

Још нека места не памти по летом, док је уживао на Блиском истоку. 

"Израел ми је био најбољи за живот. Нашег су менталитета, уживају у животу, воле да се друже. Лепо је време, осам месеци је лето. У Холандији ми је такође било лепо, после Нанта где ми је било тешко, у Холандији ми је било супер. У Лисабону би је било лакше јер је са мном био брат, у Мадриду такође лепо, али најбољи је Израел", додаје голман Партизана.

"Крле је добро решење, има ауторитет"

Када се вратио у Хумску, спортски директор клуба Ивица Илиев га је назвао легендом Партизана.

"Легенда је дуг процес, имам да се борим још до статуса легенде. То се надограђује", скроман је Стојковић, који сам истиче другу легенду црно-белих која је пред пензијом, "Може Сале (Илић) још годину да игра".

Иако каже да ће још дуго бранити, размишљао је и у животу после активног играња.

"Остао бих у фудбалу сигурно. Не бих никад био тренер голмана. Главни тренер да, и још нешто повезано с тим. Примамљиво делује да будем први тренер, попут Зенге. Чујемо се повремено, али нисмо никад причали на тему трансфера", каже Стојковић.

Србију ће на Мундијалу као селектор помало неочекивано водити Младен Крстајић. Пре само неколико година он и Стојковић су заједно чували гол Партизана.

"Играли смо дуго заједно, мислим да има одличну комуникацију са екипом, има све што је потребно и да га поштују и да су добри с њим. Мислим да је Крле добро решење. Сећате се да је био штопер који воли да гради игру, да улази у игру. Од њега су полазиле све лопте ка шпицевима, то је све лепо деловало. Сигуран сам да тако размишља и као тренер. Има с нама одличан однос, држи атмосферу, поштују га и старији и млађи", каже први голман репрезентације.

"Најбитније је да се поставиш. Имао сам доста тренера. Мени је тренер тренер. Ја сам са садашњим тренером (голман) ишао заједно у школу. Најбитније је да се зна ко је шта. Ја сам тако научен. А Крле има тај ауторитет тако да код њега није проблем", додао је Стојковић.

На његову каријеру утицало је неколико тренера голмана, од Земуна, преко Звезде, до Партизана и репрезентације.

"Сваки тренер голмана ми је доста помогао, да кренем од (Горан) Чумића од Земуну, до Јовше (тренер голмана Партизана Немања Јовшић) данас. Кад сам био млађи велики утицаја на мене је имао Сава Крстић, у млађим категоријама Звезде. Од њега сам научио те техничке ствари. Као клинац сам био јак, а дрвен, он ме размекшао. Потом је доста урадио Макса (Срђан Максимовић) у Звезди, који ме сачекао после Земуна. До свих тренера у репрезентацији (Александра) Коцића, с Радишом (Илић), сада са Јовшом", закључио је голман Партизана.



Нова година

Ове зиме Стојковић је Нову годину прославио у кругу породице у Србији, али има искуства и из других земаља.

"Кућа и тренинг ујутру у Енглеској. У Изаелу не славе толико, осим у Тел Авиву странци и ови Израелци који воли да славе све, њима није битно шта сеслави. Иначе уопште не обележавају Нову годину као такву, они имају своју", каже Стојковић.

Деда мраз је у црвено-белом "дресу"

"Нема то везе. Ја ни не верујем у Деда мраза", закључио је са осмехом Стојковић.

Извор: Б92