Интервју - Сто дана Душанове владе...
“После Жалгириса и Барселоне сам био по тим причама најталентованији тренер, говорило се ´јесам ја рекао да ће он бити…´. Чим је дошла серија пораза, ти онда више ниси млад и талентован већ неискусан и још ниси дорастао задатку. А онда је против Реала случајно победа. А онда против Ефеса је такође случајно. Е онда против Валенсије није случајно. Добио си три заредом и онда опет знаш. Онда си опет талентован”.
Кошарка 07.01.2018 | 22:45
Баш као што се Влада у политици оцењује после оквирно "100 дана" рада.
Питали смо Душана за резултате, стање око играча који су у тиму и њиховог статуса, питали смо и о могућим придошлицама, али и за ствари које нису стриктно везане за кошарку.
За почетак, резултати су оно што се вреднује и без чега нема даље приче. Да ли си задовољан како Звезда стоји после три месеца?
"Најискреније сам врло задовољан, наравно да може боље. И наравно да треба тежити бољим стварима, увек треба постављати горње, крајње циљеве и који су изнад нас где смо сада и који нас покрећу. То нас мотивише додатно. Не могу да будем незадовољан, на деоби смо првог места у АБА лиги, у Евролиги смо остварили велике победе и где смо урадили велике ствари ма шта ко мислио. Свако добронамеран и ко је из кошарке зна да смо урадили велику ствар, пребацили сва очекивања".
О СЕЛЕКЦИЈИ ИГРАЧА… И МИЦИЋ БИО ЗАНИМЉИВ
Било је ту великих победа као она у Мадриду, сигурно је Звезда урадила и више него што су многи очекивали.
"Када си у Звезди победа није нешто што те изненађује, него нешто што је потреба клуба. Поред невиђене среће коју смо сви осећали, постојала је доза нормалности - ´па да, у Звезди си, није то нешто што треба да те изененади и избаци из колосека´. Врло сам срећан због тога. Морам да кажем да ме на крају ове календарске године највише радује озбиљан напредак у игри, индивидуално, а онда и тимски у години која је за нама. Јер у односу на почетак ми смо два различита тима. Што је и нормално. Можда чак није ни нормално којом смо брзином то постигли".
Да ли си то очекивао?
"Дошли смо до тога да смо у сасвим доброј фази. Већ је ово стабилно. Чим се улоге поделе адекватно, чим су карте подељене на прави начин, онда већ имамо дефинисану црту. Друга црта која треба да се дефинише јесте да дође прави резултат. Имамо куп, завршницу АБА лиге, а до тада много искушења".
Генерално, да ли је могло боље у селекцији играча који су доведени, да ли није, да ли си задовољан?
"Има неколико ствари које су врло утицале на нашу селецију. Прво - период је био јако лош зато што када смо изашли на тржиште да тражимо шта нам треба, све оно што је било финансијски доступно за Звезду већ је отишло. Оно о чему смо могли да преговарамо, где је било неког простора - и ти играчи су већ ушли у разговоре с другим клубовима. Скоро је било немогуће да се било с ким такмичимо. Трећа ствар је била жеља да попунимо ростер с српским играчима".
Та идеја, да ли је била добра или не?
"Како није добра. Она је увек добра, увек је красила српске клубове, и то је нешто што издваја Звезду у Евролиги и опет бих то урадио. Ево и Жалгирис иде изнад очекивања зато што ове године, то је мислим друга-трећа година, имају доста литванских играча и то их издваја. То јесте била добра ствар. А и неки српски играчи који су можда могли да буду доступни за Звезду су већ су имали клубове".
Можеш да нам кажеш неко име? Кога си гледао?
"Па не бих сада о томе, али рецимо Мицић је мало пре мог постављања нашао клуб. То је играч који свакако има одличну сезону, игра добро. Квалитетан је играч. Ми смо направили селекцију какву смо направили, са врло јасном идејом за даљи ток. Најбитније је што нас очекује ове сезоне, али је јако важно оно што долази и следеће године. И ово данас што радимо, гледамо да оставимо добру заоставштину за следећу сезону. Имамо доброг материјала".
О ПОРАЗИМА…
Делује да се са странцима погодило?
"Тако је. Прво где смо погодили са свима је људиски аспекат. То је велика потенцијална замка у коју можемо сви да упаднемо тако лако да то није нормално. Имамо потпуно атипичне Американце и Матијаса који је Француз, али његово острво нема чак много везе с Француском, осим што је то говорно подручје. Погодили смо да се ради с добрим момцима, имају добру радну етику. Не праве проблеме који су типични за странце. Притом имамо њихове јако добре игре. Задовољан сам. Њихова игра јесте крива линија, али су и они показали напредак и дошли су до форме. Имали су велики утицај у победама. Нећу причати о резултатима јер ништа још конкретно немамо".
Било је ту и пораза који су били тешки. Рецимо, Будућност, Цедевита у АБА лиги, па Бамберг, Басконија код куће у Евролиги.
"Жао ми је што нисмо били комплетни. На обе те утакмице у Евролиги нисмо били комплетни, мислим да Антић није играо ни на једној. Већ смо тада почели да показујемо назнаке напретка. Само из тог разлога. Без великог притиска у Евролиги, али гледамо да добијемо када имамо прилику. Али за АБА лигу, десиле су се у таквом моменту. Да је само био један дан више. Или против Будућности уместо Железника да је био Пионир. Цедевиту смо играли без контакт тренинга".
Шта се дешавало током репрезентативне паузе? Шта си им урадио па су твоји играчи везали све оне победе, чак и Реал у гостима? Једна екипа је отишла на паузу, друга се вратила.
“Пре паузе била је та Басконија. Дало нам је веру да коначно крећу да лежу ствари са одређеним улогама. За тих шест дана добили су другачије улоге. Мало су се промешале улоге које су данас на снази. Тај прозор нам је омогућио два дана паузе. Било нам је потребно да се одморимо од кошарке, нових ствари. Било је интензивно, закључно с припремама. А најважније је било шест дана нестварно доброг тренинга у ком смо успели да урадимо две најважније ствари. Да се физички пре све утегнемо и наравно да се кошаркашки све веже с новим улогама”.
ШТА СЕ ДЕСИЛО С РАДИЧЕВИЋЕМ? КЕШЕЉ?
Давање шансе Давидовцу уместо Радичевића је по многима твој потез досадашњег дела сезоне.
“Он је и у ФМП-у морао да покрије позицију један. Он је читаве припреме пре Тејлоровог доласк абио на јединици. И тада је радио одлично, није то ништа ново. Ништа преко ноћи”.
Шта се догодило с Радичевићем?
“Желим да подвучем да је одрадио феноменалан припремни период где је био један од заслужних за то што смо већ тада разиграли неке играче, између осталог и Бјелицу. Он је одиграо припреме добро зато што га је неко разиграо. Није он сам. Квалитетан је играч, али неко је то морао да уради. У томе му је помогао Радичевић, заиста је водио тим одлично. Међутим, са доласком Тејлора, десила се повреда. Незгодна, развлачило се дуже него што смо планирали. Мислим да је био примицач. То су дубинске повреде. На турниру на Криту је отишао ровит, одиграо је нешто слабије, и тада је, не само он, него и неки млађи играчи, показао врло тешко ношење са играњем у Звезди и то када не играш добро”.
На крају је остао вишак од 12?
“Такве ствари се мењају из дана у дан. Преко ноћи могу. Сви они као млади играчи не смеју себе ни да отпишу за дефинитивно, а ни обрнуто. ´Ту сам и мене нико не дира´. Е па ниси”.
Држиш их стално у тензији…
“Зар то није једини пут тих младих људи и карта за даље. Да константно буду у позитивној тензији. Трудимо се да их држимо. Критика постоји да би било бољи”.
Причали смо о позицији плејмејкера. Последње појачање је био Енис. Можеш ли мало о њему. Где га видиш, на кецу или двојци?
“Играч који игра на две позиције. Тренутно га видим на позицији један. Пре свега, још један странац који врло, врло, врло има добро понашање. Озбиљан је професионалац. Пре свега добар момак. Има ратнички карактер, има добар квалитет. То га је све препоручило да буде ту. Зато смо га и узели. Показује добар моменат, мислим да ћемо успети да га ставимо и у службу тима. То је показао и против Меге не зато што је дао те поене, то ми је веруј ми најмање битно, али ми је важно како прихвата системе за кратак временски период. Дошао је у најнезгоднијем моменту када је могао да дође. Када смо имали четири утакмице у осам дана где нисмо имали нормалан контакт. Али сам му то објаснио. Не постоји лош моменат да будеш у Звезди. Увек је добро бити у Звезди”.
Причали смо о Радичевићу. Шта је с Кешељем? И он је некако скрајнут, не игра…
“Покушавам да имам искрен однос са свим играчима и да водимо отворене разговоре. Он је играч чије су особине и понашање које показује за сваку похвалу. То је реткост да играч попут њега то све добро носи, без једног проблема, чак учествује активно у сваком тренингу и нема превише замерки. Највећи проблем код њега је што последње три-четири године, као што сам каже, није одрадио комплетну сезону. Од припрема надаље. То је оставило трага на њему. Свуда је тражио нову улогу, што није лако од средине сезоне. Сада када је кренуо од почетка, то је имало утицаја и на самопоуздање. Као што је све живот, можда је могло да му се окрене другачије. У овом моменту је то тако. Опет не кажем, не значи да се неће окренути на другу страну”.
Значи и даље је ту и конкурише за тим?
“Као и сви, као и свих 14 који су са нама”.
ЛАЗАРЕВИЋ И АПИЋ ЋЕ БИТИ ОПЕТ У ЗВЕЗДИ
Ту више нису Стефан Лазаревић и Драган Апић који су пребачени у ФМП.
“То су два играча која следеће године треба да буду део Црвене звезде. Они свакако треба да наставе пут сениорског програма кроз систем. Два пута постоје да се спремаш за Звезду - или кроз Звезду, или кроз ФМП. Да имаш улогу у АБА лиги. Пратим већ њихов развој, то су момци који су заслужили минуте. Ово све што кажем не значи да их нисмо искључили да их повучемо у току ове сезоне за одређене ствари, а ни свакако за крај сезоне”.
Рачунаћеш на њих на лето?
“У име Бога, да све буде како треба, следеће сезоне су сигурно са нама ту”.
Ове сезоне је за тебе као и већину играча новост распоред и безброј путовања, преседања. Да ли сте стварно као зомбији када се вежу четири гостовања као што је био случај?
“То је буквално устанеш, не знаш да ли је тоилет у односу на кревет у леву или десну страну. Неки пут не знаш у којој си држави, колико је сати. Дешавало се да сат на руци показује једно, телефон друго, а сат који нису баш најбоље навили у хотелу показује треће. Тако да буде паника не знаш где да гледаш. Да не причам о томе да нам се дешава да неки пут стварно измешамо дан”.
То делује баш напорно.
“Идеш из града у град, потпуно се роботизујеш. Не волим што се губи та врста емоције. Не волим што, када се изгуби утакмица, немаш времена да патиш. Што немаш времена за анализу. Кад победиш, нема простора за радовање. Велике ствари које урадиш, добијеш велике екипе, имаш пар сати после утакмице и то је то. Следи паковање, журба, вероватно устајеш у четири и идеш даље”.
ОДБРАНА ОД ПИКА, УНУТРАШЊА ИГРА И ФОРСИРАЊЕ ТРОЈКИ
Хајде мало о стручнијим кошаркашким стварима. Било је доста приговора како Звезда брани пик ен рол. Има доста искакања. Можеш ли да објасниш мало ближе, простијим језиком?
“Одбрана од пика мора да се прилагоди ономе што имате у тиму. Она се прави по могућностима играча који га бране. Ту су Лесор и Антић. Када имате центре који нису “биг сизе”, односно високи центри, већ имамо ниже центре, који имају већу покретљивост. Као што видиш тренд Евролиге иде ка томе да имаш ниже центре, да могу да трче и покрију. Прво - немаш величину центра који може да заустави у равни бека с лоптом. Шутнути преко Лесора у Евролиги није проблем. То може сваки бек, не само преко њега већ преко сваког центра. А немаш могућност да преузимаш све и свуда као Панатинаикос. Гист када те узме најрадије би узео лопту и ´дунуо´ је тамо негде на трибину јер ти се смучи колико је човек добар одбрамбени играч. На крају смо се одлучили на ту одбрану”.
Када дође до кашњења људи то коментаришу.
“Коментарише се број примљених поена. На пример, када изанализирам свих великих пет победа у Евролиги, све су добијене зато што смо јако добро искакали на пику и противници нису имали решење. Људи то гледају површно. Данас је зауставити пик у Евролиги најбитнији задатак. Не постоји одбрана која нема ману”.
Ако не искочиш ризикујеш шут споља?
“Па тако је. Основна ствар која прави разлику код искакања је што је то одбрана у којој се не браните, већ нападате. Нема повлачења већ нападате лопту. Практично у тој одбрани ако било који од играча само мало закасни, то се види. Само једна ствар ако закасни, то се види. И бивате кажњени у Евролиги. То је најкомпликованији систем одбране пика. И за њега природно треба највише времена да се уигра. У почетку и сада то не може да се пореди. Много је јаснијих дефиниција у искакању. Биће то све још боље и боље”.
Било је приметно до сада да су тројке биле прилично изражене код Звезде и да сте доста утакмица добили баш на тај фактор. У последње време је број покушаја мало опао?
Да ли игра Звезде превише зависи од тројки?
“Ма не, то ми је будалаштина, глупо ми је више да то слушам. Не постоји тим који не воли да убацује много шутева за три поена. То су најслађи и најлепши поени. Шут за три поена се тешко брани. То је наша предност у односу на остале. Не желим то да спутавам када имам то у односу на неког. Баш напротив, увек ћу га гајити и волим да имам и петицу и четворку који могу да шутну”.
Унутрашња игра?
“Имамо унутрашњу игру преко позиције четири. Немамо унутрашњу игру преко позиције пет у тој мери колико би можда било потребно. Што би рекао један наш тренер, то јесте квалитет српске тренерске школе. Прилагођавање и спремност да своју бит сачувате у односу на оно што имате у екипи. Ако је наша предност да можемо да раширимо са позиције пет, а да можемо да нападамо унутра са позиције четири, или три или када Давидовац на један. Ко је рекао да унутрашња игра мора да буде само са позиције пет? Имамо једну од најбољих унутрашњих игара преко позиције четири са Милком. Волео бих да задржимо овај ниво у шуту за три, јер је немогуће издржати када неко шутира као што смо ми шутирали у једном моменту”.
ОЏО ЈЕ У РОКОВНИКУ! КАО ШТО ВАС САДА ИМА, ТАКО ВАС ЉУДИ БРЗО ЗАБОРАВЕ
Јасно је да би екипи доста помогла висока петица. И многи кажу да би могао да помогнеМајкл Оџо када је већ у ФМП-у и можете да га пребаците.
“Оџо је играч који има добро зацртан пут и планиран у свом развоју у ФМП-у. Има добар тренерски третман, он јесте на путу да може бити од помоћи Црвеној звезди. У овом тренутку то апсолутно зависи од њега. Како ће одрадити посао у ФМП-у. Свој програм и идеје имамо и за следећу сезону. Да направимо у што ранијој фази тим који ће бити на окупу и који ће знати на чему смо и ми и они. Има играча које треба повући попут Лазаревића и Апића. Он је један од који је у роковнику, свакако мора да покаже још ове сезоне”.
Да ли ти је симпатичан, има физикалије какве се не виђају често.
“Реткост је наћи грубо речено такво ´месо´, тако да кажем. Има 130 килограма мишићне масе. Има број патика 56. Сјајан странац. Али у Евролиги то не значи ништа. Ти ако не можеш да сачуваш и одрадиш неке ствари твоја висина може да постане минус”.
Радимо новогодишњи интервју, гледамо уназад за ову календарску годину. Ти си је почео у Спартаку из Суботице, а завршио си је као Звездин тренер. Колико ти то значи, а колико си морао да издржиш килограма на леђима што људи и знају и не знају. Није лако имати 31 годину и бити Звездин тренер и преузети је у моменту у ком си је ти преузео.
“За мене ово није нова ситуација по питању играч старији или млађи него тренер. Најлепше у животу што може да вам се деси, причам о тренерском послу у Србији, јесте да водите тренутно највећи клуб у региону. Евролигаша, којих има 16. Део сте кошаркашког крема. Не постоји боља ствар за мене. Богу хвала, то је пут који се само пожелети може, са свим својим степеницама. Врло сам свестан да је такав посао, а такав смо и народ, нација, да оног момента када престане све то из било ког разлога - ви одлучите да престанете да се усавршавате, да све знате, што је за мене потпуно погрешно, или све то не урадите, али се десе лоши резултати - вас нема. Као што вас сада има, тако вас људи брзо заборављају. Без обзира на резултате. То је нормално, то је живот, то је тренерски посао”.
Овде је довољно да изгубиш и једну утакмицу и кренуће коментари. Како се носиш са тим?
“Коментари ме генерално не занимају зато што је ово јавни посао, сваком је доступно да коментарише. Немам апсолутно никакав проблем. Људи који су ме довели од њих имам подршку и са њима разговарам на ову тему. Све док идемо по зацртаним плановима и циљевима, не видим никакав проблем. Када кажеш изгуби се једна утакмица. Ја сам то већ осетио на својој кожи. После Барселоне сам био по тим причама најталентованији тренер, ´јесам ја рекао да ће он бити…´. Чим је дошла серија пораза, ти онда више ниси млад и талентован већ неискусан и још ниси дорастао задатку. А онда је против Реала случајно. А онда против Ефеса је такође случајно. Е онда против Валенсије није случајно. Добио си три заредом и онда опет знаш. Онда си опет талентован”.
КАФА С ЖЕЉКОМ ОБРАДОВИЋЕМ ВРЕДНИЈА ОД ТРИ СЕМИНАРА
Колико си се сретао са другим тренерима Евролиге. Имаш ли неку занимљиву причу?
“С обзиром на године, а и да су много веће, не бих себи дозволио никада да не допустим тако великим тренерима да ме нешто науче кроз те разговоре. Имао сам срећу да са Жељком Обрадовићем попричам пре узимања Црвене звезде. Онда и сада када смо били у Истанбулу. Велика је ствар што је на почетку његове каријере седео Аца Николић. Велика је ствар седети са таквим тренером, јер један разговор уз кафу је више него три семинара. Он може да вам да толико искуства, само ако знате то да примите на прави начин. Он своју величину показује тако што прича јер жели да вам помогне. С Пешићем исто. Када одвоји време да прича са вама, гледа да вам донесе нешто своје. То су велике ствари. Сваки такав моменат доживљавам као право богатство. То је непроцењиво. Нема семинара који може то да вам пружи”.
Људи нису стигли толико да те упознају ван кошарке. Имаш ли неки хоби и времена ван кошарке за неке друге ствари?
“Људи не схватају да се нама посао не завршава у хали, већ га носим кући. Гледањем снимака. На телефону где ми се дешава да далеко иза поноћи зовем сараднике и питам да ли су ставили ово или оно у скаутинге. Посао се наставља и на састанцима са играчима. Остаје мало времена ван тога. Тада се трудим да не буде кошарка у питању. Волим са породицом да проводим време и причам о стварима који немају везе с кошарком, волим да обавим свој лични тренинг, презнојавање, трчање. Празни негативну енергију. Човека чини задовољнијим”.
Воли Душан да игра и неке спортове који немају везе с кошарком.
“Мали фудбал. Као и већина кошаркаша - лош сам, ха-ха. Али трудим се јако. Шалим се, мислим да сам и ту релатвно добар. Дајем све од себе”.
ИГРАМ МАЛИ ФУДБАЛ, НАВИЈАМ ЗА БАРСЕЛОНУ У ЛИГИ ШАМПИОНА
Гледаш ли друге спортове?
“Гледам Лигу шампиона када могу. Волим Барселону. Специфични су по начину играња. Имају такве мајсторе да је то лепота гледати. Последњи Ел класико је био дар за свакога да погледа. Волим да гледам спорт генерално. И да причам са тренерима из других спортова. Невероватно колико нас све једна црта спаја, а то је фанатизам и емоција према спорту, послу. Свако има нову идеју која може да се преточи у мој спорт”.
Поменуо си страст. Знаш и да заурлаш, да држиш састанке после утакмице, да бациш таблу за цртање. Да ли ти некада буде криво, или?
“Нема разлога да ми буде криво. Чак и у неком грубљем обраћању. То боље да питаш њих ха-ха. Не гледам то на тај начин. Стало ми је да када се заврши сезона имамо освојене трофеје и да сви људи буду бољи него на почетку сезоне. Имам страст да се после сваког тренинга сваки играч помери барем за промил. Да се помери у бољем смислу. Да сваки тајм-аут буде бољи. То је лична сатисфакција. Да нађу боље улоге у овом или другом клубу него што су имали. Желим им најбоље”.
Како гледаш на однос с навијачима?
“Значи ми добар однос, како не значи. Знам да није лако да тако велики клуб да поверење младом човеку, који тек треба да се доказује. Хвала им на томе. Није ни нормално ни природно да се сви воле. Ја не тежим ка томе да ме сви воле. Нити тежим томе да се допаднем људима. Покушавам да радим ствари на најбољи могући начин. А да ли ће то људи препознати то је њихова ствар. Богу хвала, већина људи и навијача је то препознала. Хвала им на томе”.
Како гледаш на оно што иде даље? Какве су жеље за 2018?
“Знаш шта, поштапалица јесте али је најважнија ствар здравље. Доста смо народ када нас тако једна ствар погоди не дај Боже тек тада схватимо колико смо рањива врста и колико престаје да буде све важно у том моменту. Заиста здравље и само здравље. Онда и трофеји. АБА лига као највећи од свих приоритета. Треба узети и остало што је већ ствар престижа”.
Ф4 У БЕОГРАДУ ИЛИ ОСВАЈАЊЕ АБА ЛИГЕ?
Хипотетички, да мораш да одабереш једно - да ли би одабрао да се Звезда пласира на Фајнал фор у Београду или да освоји АБА лигу?
“Да, тешко питање. Волео бих да освојимо АБА лигу зато што нам она доноси Евролигу за следећу сезону. А онда, када поставимо неке ствари, онда можда и тај Фајнал фор из ове сезоне је можда достижан следеће, следеће или следеће или неке тамо пете или десете године. Међутим, ако се прекине тај низ, онда нема више ни утакмица, ни… Занемарује се Евролига у смислу напретка, одрастања и сазревања. Те утакмице које губите, или када учите од мајстора. Када играч осети где га је неко ударио, како се поставио. Еволига има велику васпитну улогу”.
Све сте прошли, али нисте борбу за трофеје. АБА лига ће бити главни циљ, то се понавља попут папагаја. Да ли те плаши завршница АБА лиге, какав ће тада бити моменат екипе?
Да ли ће бити појачања?
“И те како смо се консолидовали после неких ствари. Не треба доводити само да би се довело. Када се доводи игач он мора да буде право појачање, пре свега са људским манирима, да може да помогне, а не да одмогне. Гомилање без неке велике памети је контрапродуктивно”.
Да ли би ставио тачку на овај ростер или има простора за промене?
“Постоји зато што свако тражи своју улогу. Потреба Звезде је тај трофеј о коме говориш и за који се апсолутно нико не плаши. Показујемо да не паничимо, и када неко поведе ми нађемо начин да дођемо до победе. Играмо са конкуретнима у другом делу, па тек онда долази плеј-оф. Већ пуно утакмица смо имали пред пуним халама, навијањем, пред захтевним стварима смо се показали одлично. Наравно, увек постоји међу људима доза сумње, али она је добра јер нас тера да будемо бољи”.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар