Тако близу а још тако далеко од ЕУ

Уколико нова стратегија проширења ЕУ не понуди реалан план за економски раст и социјални напредак на Западном Балкану, биће то само још једна "показна вјежба" јер демократија, владавина права и друге одлике "европејства" не могу трајно продријети у осиромашени регион, сматрају аналитичари Њемачког института за међународне и безбједносне послове.

Регион 02.01.2018 | 09:48 Европска комисија ће 6. фебруара објелоданити нову стратегију проширења ЕУ, а с обзиром да су односи са Турском знатно погоршани, једино земље Западног Балкана остају кандидати за чланство у ЕУ.

Висока представница ЕУ за спољне послове и безбједност Федерица Могхерини изјавила је да је намјера Европске комисије да обезбиједи да земље Западног Балкана буду на "неповратном" путу ка чланству у ЕУ прије краја њеног мандата 2019.

Настојећи да одговоре на питање зашто је региону потребна брза социо-економска конвергенција са ЕУ, ; аналитичари Њемачког института Матео Бономи и Душан Рељић у анализи "ЕУ и Западни Балкан: Тако близу а још тако далеко" указали су на кораке које ЕУ може да предузме у региону и који ће бити на обострану корист и неће, с обзиром на величину региона, имати неке веће ефекте на чланице ЕУ.

Како подсјећају аналитичари, просјечан економски раст у земљама Западног Балкана, чак и уз најоптимистичније прогнозе, креће се око три одсто, што је недовољно да убрза процес сустизања и конвергенције са ЕУ.

Недавне процјене Свјетске банке показују да ће уз садашње стопе раста проћи шест деценија док просјечан приход по становнику Западног Балкана достигне ниво просјека Европске уније. 

Уз бржи економски раст од пет-шест одсто конвергенција би могла да буде постигнута крајем тридесетих година а то значи да би до тада велики дио популације региона провео пола вијека у сиромаштву и несигурним социо-економским условима. 

Послије више од 15 година експериментисања са неолибералним економским рецептима, чини се да би јачање економске управе на Западном Балкану био један од кључних фактора убрзања економског раста и развоја. 

Како наводе аналитичари, инфраструктурне пројекте треба допунити додатним улагањима у здравство, социјалне услуге, образовање и истраживања и развој, што заузврат може да убрза развој "паметније" и више на знању засноване економије, уз бољи приступ ресурсима за мала и средња предузећа. 

Југоисточна Европа окружена је чланицама ЕУ и НАТО и сва политичка рјешења у региону у посљедње три деценије организована су и у некој мјери управљана од стране ЕУ и западних савезника. Зато напредак региону може да понуди једино признање европских престоница да је Балкан оно што заиста јесте - интегрални дио језгра Европе и европски пројекат интеграције. 

Конкретно, ЕУ би требало да за земље Западног Балкана мобилише средства пропорционална нивоу њихове тржишне интеграције при чему би ЕУ требало да размотри отварање структурних фондова и пре пријема у блок или обезбјеђење сличних фондова кроз регионалне пројекте. 

То би такође било од користи за земље ЕУ које окружују Западни Балкан, при чему се првенствено мисли на инфраструктуру, транспорт, енергетику и заштиту животне средине, истакли су Бономи и Рељић. 

Корак у добром правцу било би и проширење употребе механизма стабилности на регион, с обзиром да су локалне банке у већини у власништву банака из ЕУ. 

Аналитичари Њемачког института савјетују и укључивање Западног Балкана у дигитално тржиште ЕУ и бесплатан роминг у циљу унапређења пословних контаката и других прекограничних иницијатива, као и проширење сарадње у образовању, истраживањима и иновацијама (програми ЕУ Хоризонт 2020 и Еразмус) са фокусом на развојне потребе региона. 

ЕУ треба и да омогући снажнију интеграцију тржишта рада Западног Балкана како би стимулисала кретање радника и повратак економских миграната, као и да испита могућности да се Западни Балкан укључи у политике и акције ЕУ у областима правосуђа и унутрашњих послова. 

Такве мјере имале би, с обзиром да је популација балканских земаља мала (3,6 одсто популације ЕУ), ; ограничен ефекат на чланице ЕУ али би много значиле за враћање кредибилитета политика ЕУ у региону, увјерени су Бономи и Рељић. ; 

У економском интересу ЕУ је да учини да регион буде привлачнији за трговину и инвестиције и да се повежу транспортне, енергетске и дигиталне мреже у цијелој југоисточној Европи. То ће допринијети и ублажавању притиска миграције. 

Очигледан је и потенцијални политички добитак. Наиме, унапређење безбједности у југоисточној Европи биће добро за позицију Европе у новој ери геополитике када се Кина, Русија, Турска и неке исламске земље такође боре за утицај у региону. 

Зато сљедећи институционални циклус ЕУ, који почиње 2019. изборима за нови Европски парламент и нову Комисију и усвајањем новог буџета ЕУ, треба да донесе и реформисану политику проширења ЕУ, закључили су Бономи и Рељић.

(Н1/Бета)