Интервју: Мирослав Ђукић - дрчан као Србин, миран као Шпанац!

У празничном расположењу причали смо са тренером Партизана Мирославом Ђукићем. . .

Фудбал 04.01.2018 | 22:30 Протекла година остаће златним словима уписана у историји Партизана.

Фудбалско пролеће 2017. било је црно-бело. У Суперлиги је учињен велики подвиг. Титула, у коју је у фебруару мало ко веровао, освојена је у никада занимљивијој завршници. Црвена звезда је на стадиону "Рајко Митић" бачена на колена (1:3), а кикс "вечитог" ривала против Вождовца означио је Партизанов повратак на врх табеле, на којем је, до краја, и остао.

Као јагода на шлагу стигао је трофеј у Купу и то опет против Звезде у финалу (1:0). Партизан је предвођен тадашњим шефом стручног штаба Марком Николићем отклонио и последњу дилему ко је најбољи у Србији.

С великим амбицијама у Хумској се припремао пут кроз Европу, а навијачи су нестрпљиво чекали поправни, јер је "парни ваљак" управо на тој стази годину дана раније залутао кроз Пољску.

Али...

Као гром одјекнула је вест да Николић, цењени и слављени тренер, напушта Партизан и сели се у Мађарску. Партизан је морао брзо да тражи решење и нашао га је... У Шпанији.

Ништа мање присталице црно-белих, овај пут пријатно, нису биле изненађене када је одлука пала на Мирослава Ђукића!

Играма у јесен 2007. остао је у лепом сећању Гробарима, а сада је требало да заврши оно што је започео пре целе деценије. Казна УЕФА избрисала је све добро што је Партизан тог врелог јула урадио против Зрињског у квалификацијама за Лигу Европе. У домаћем првенству ставио је темеље тиму који ће вратити у Хумску "дуплу круну" и започети дугогодишњу доминацију.

О СТАНОЈЕВИЋУ

Александар Станојевић био је асистент у првом мандату Мирослава Ђукића у Партизану. Тренер црно-белих о колеги, чији је траг у Хумској неизбрисив, има само речи хвале.

"Сале Станојевић је врхунски професионалац, пун енергије који је упијао све, сваки моменат, живи фудбал. Остварили смо врхунски однос. Самостално се посветио, направио врхунску каријеру."

Лета 2017. Ђукић је са шампионским тимом црно-белих поново био на почетку, али десет година искуснији.

Нови тренер - нове идеје. Није на почетку све функционисало како су замислили у Партизану. Видело се да црно-белима не иде најбоље у Суперлиги. Штуцао је "ваљак" и пред крај првог дела сезоне, а све се то одразило и на разлику на табели.

Иако је Звезда стекла великих девет бодова предности, Ђукић је остао оптимиста.

"Титула се предаје у мају, а не у децембру",с осмехом као да је најавио ново Партизаново пролеће.

Успех у Лиги Европе, односно прво европско "зимовање" после 13 година, улио је свима у клубу потребну дозу самопоуздања, а Ђукићу веру у тим и боље сутра. Уз корекције у играчком кадру и глазуру још једних припрема, 51-годишњи Шапчаним очекује да Партизан од фебруара заплеше на домаћим и европским теренима.

На ред долазе растанци са играчима који нису испунили Ђукићева очекивања, али и са онима којима фудбалско тржиште налаже одлазак из Београда.

"Сви су имали своју шансу. Мени не може нико да каже да је тренер крив што играч није остао или играо више. Ако пажљиво погледате, нема играча који није добио прилику да уради нешто на терену и покаже ми да ли сам у праву", почео је Ђукић разговор за МОНДО.

"Играчи виде да постоји систем вредности од којег не одступам", нагласио је Ђукић.

А, најбоље је то на својој кожи осетио скупо плаћени Сејдуба Сума. Зарада није гарант места у тиму, што стручном штабу доноси предност у балансирању међу првотимцима.

"Сума је био на клупи. Можда неко и размишља колико Сума зарађује, али га не стављам ако нам не даје то што треба да нам донесе на терену или тренингу. Ако је тако - он не игра."

Ђукићу је на првом месту рад и залагање.

"Ви као тренер свима говорите да ће добити шансу. Проблем настаје када се то не деси. Али, мени не могу ништа да замере ни Ђуричковић, ни Марјановић, ни Ћирковић. Имали су прилику да се изборе. Јасно је - изборите се, никоме ништа не поклањам. Само ми је терен битан. Могу и ја да кажем да сам бољи од Муриња, али ако то терен не показује - узалуд ми. Морам да узмем ашов и у ров. Схватили су да сам доследан и поштен у томе. Ту је неки мој кључ доласка до њих", објаснио је Ђукић.

Тренер Партизана навео је и свој пример из Шпаније...

"Увек сам волео поштене тренере, који ти дају прилику да се на терену избориш. Рад је најважнији. Поседујеш таленат и то је ОК, али пут до успеха је преко рада. Када сте странац морате да будете најбољи, да стално радите. Кад сам имао месец дана одмора никада се кондиционо нисам запустио. Било је играча који дођу и са пет-шет килограма више, а ја дођем спреман. То ми је давало прилику да одмах заузмем место у 11, па ви мене избаците сад из екипе."

НЕМА ЗАБУШАВАЊА - РАД ДОНОСИ РЕЗУЛТАТ

Ђукић је покушао да из српског и из шпанског менталитета извуче најбоље.

"Као Србин задржао сам карактер, дрчност, а од Шпанаца сам научио да будем миран, да то све иде са аргументима."

Док је у јавности увек миран и сталожен, Ђукић је у свлачионици, а пре свега на тренинзима, ауторитативан.

"На тренингу сам темпераментан и фудбалери то знају. Не дозвољавам да играчи забушавају, да се понашају како хоће. Није то прекидач, па сад ћеш тренинг лагано, а у недељу си прави. Пожелеће они у неком моменту да пруже више, али ће их мозак и тело вратити у стање на које су навикли. Не кажу џабе да играте онако како тренирате. Морате да учите ако хоћете да напредујете. Сви бисмо ми у неку комотност, али она нас води тамо где нећемо моћи да извучемо максимум, зато увек инсистирам на интензитету", подвукао је Ђукић причу о односу који има са играчима у Партизану.

Имао је и поруку за навијаче.

"Обавеза свих нас у Партизану је да се боримо за све трофеје. Са Звездом можемо да играмо, верујем у екипу и навијаче и да можемо до титуле првака!"

ЗВЕЗДА ЈЕ ЗВАЛА, АЛИ...

Господски и умерно Ђукић је увек говорио о противницима. Изузетак није ни Црвена звезда. А, таквих примера данас је с обе стране Топчидерског брда веома мало.

"Нема ту филозофије, ти односи морају да буду коректни и спортски. Ми иза нас имамо огромне масе навијача, усијане главе и не смемо да стварамо нездрав ривалитет, јер тако само доприносимо да долази до туча. Морамо да радимо све да људи схвате да смо спортски ривали, да непријатељство ничему не води. Тако погрешно усмеравамо те младе људе."

Било му је довољно годину рада у Партизану да заволи клуб за цео живот. И када је одлазио и док је био у Шпанији, никада није престајао да навија за црно-беле.

"Да, Црвена звезда ме је својевремено звала да будем тренер. Нисам пристао, једном када уђете и заволите Партизан, то остаје за цео живот."

Занимљиво да је у Партизан могао да дође још као играч. И био је, али уместо да остане у Хумској, продужио је на Бањицу.

"Криво ми је што нисам овде направио неку већу фудбалску каријеру. Није било времена, после Мачве сам био на разговорима у Партизану, нисмо се договорили и отишао сам у Рад. Имали смо одличну екипу, Љупко (Петровић) је био тренер. На промоцији књиге написао ми је посвету 'за мог пријатеља Ђуку и да оствари успех као што сам ја'. То је јако тешко, али трудићу се да са Партизаном остварим те успехе."

РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА ЈЕ ИМАЛА СВЕ ОСИМ АУТОРИТЕТА

Ђукић је причао и о периоду док је играо за репрезентацију Југославије. Екипа састављена од мајстора фудбала и светских асова морала је да се задовољи прилично скромним резултатима.

"Према ономе што смо имали, ништа нисмо урадили. Штета што нисмо направили више", са сетом се присећа најбољи играч шпанске Примере из 1994.

"Били су нам потребни ауторитети који ће бити изнад свих нас. Знате где је био проблем? Ђукић рударски ради у Валенсији, ашов и комбинезон, а кад дође у Србију - он је мајстор. Затим, у клубовима смо трчали за сваком лоптом, а у репрезентацији: 'немој поред мене, него у ноге, ја сам мајстор'. А у иностранству су сви 'радници'. Тај менталитет који имамо тамо, треба да пренесемо овде. Да будемо скромни, да будемо нормални. Скромност сматрамо слабошћу. Није тачно, она нас тера на напредак. Кад сте бахати нема шансе да учите и напредујете", завршио је Мирослав Ђукић.

ПРАЗНИЦИ У КРУГУ ПОРОДИЦЕ

Ђукић је Нову годину, као што ће и предстојеће празнике, прославио у кругу породице.

"Увек у кругу породице, у мом Штитару код Шапца. Традиција је да се окупи цела породица, око јелке. Супруга Цеца то воли да обележи. Сви смо много везани и цео живот живимо фамилијарно. Долазе нам синови Виктор и Владица са дивним снајкама Рускињом и Шпанкињом. Обожавамо их, оне су део наше фамилије. Занимљиво обе се зову Елене."

Извор: мондо.рс