Интервју - Алимпијевић: Овако настаје нова Звезда...

"Ако очекујете да играч поштује вас, онда ви морате да поштујете његов играчки ауторитет", рекао је млади тренер Црвене звезде током гостовања у нашој редакцији и додао: "Кажу да сам строг, ја мислим да сам доследан".

Кошарка 04.01.2018 | 22:15 После пет и по месеци на клупи Црвене звезде мтс, Душан Алимпијевић привео је крају 2017. годину радно и веома успешно - победом на гостовању Арманију. 

Са великим задовољством због урађеног, црвено-бели у суботу су одморили у Италији пред повратак у празнични Београд, на миран, али и радан дочек Нове године. Кратак период између обавеза тренер Звезде искористио је и да посети редакцију МОНДА и да у новогодишњем разговору направи осврт на урађено у узбудљивих пет и по месеци и да приближи јавности и себе лично и свој поглед на игру.

"Иду празници, али за нас, наравно, нема одмора. Тренирамо и 31. децембра и 1. јануара, а утакмица против Олимпије је 2. јануара", каже Алимпијевић, фокусиран више на обавезе, а мање на поглед ка свему кроз шта је прошао од када је 21. јула постао тренер Звезде.

Прошли јануар дочекао је као тренер Спартака из Суботице, са којим је наступио и на Купу Кораћа, где је стао у четвртфиналу, у дуелу против свог наредног клуба, ФМП-а. У Железник је потом стигао у априлу, за кратко време се додатно афирмисао, победио Партизан у полуфиналу плеј-офа и растао се са "пантерима" као вицешампион Србије.

Следећа станица је учинила његово име познатим и шире од граница наше земље.

На место тренера Звезде ступио је у незавидном тренутку, после разлаза скоро читаве најуспешније класе, на челу са Дејаном Радоњићем, најтрофејнијим тренером у клупској историји. Позив Небојше Човића је "извагао" и после периода размишљања прихватио највећи изазов у каријери. 

"КЉУЧНИ МОМЕНАТ - СКИДАЊЕ ТЕРЕТА С ЛЕЂА"

Када из садашњег тренутка погледа на период за собом, Алимпијевић се устеже од дефинитивних оцена.

"Тако размишљам из простог разлога, јер се још ништа велико није догодило да бисмо анализирали. Наравно, све победе које су се догодиле у Евролиги су на одређени начин велике и специфичне и свака од њих оставила је посебан траг у мом сећању, а и дефинитивно у овој сезони. Оне су изузетна успомена. Међутим, оно што сам знао да ће бити испоставило се тачним, јер наша прва година новог циклуса сигурно неће бити равна линија, већ кривудава. То се показало од почетка, јер смо имали сјајан старт, добру утакмицу против Жалгириса на страни, победу против Барсе, одличну утакмицу против Химкија... А, онда се десила резултатска криза, тражили смо се са улогама, па опет нашли добру форму. Знао сам тада, на летњој промоцији, да неће бити лако", каже тренер Звезде.  

О "дечијим болестима" нове екипе често је говорио на конференцијама. Да ли су у међувремену прележане и у ком тренутку се то догодило? 

Резултати кажу да се тај помак догодио, а тренер Звезде одговара...

"Оне највеће 'болести' јесу прележане, али имамо још доста ситних, малих 'болести' које и даље морамо да прележимо и које су саставни део сваког одрастања. Биће тога сигурно још, јер су то типичне ствари за сваки тим, а то је поготово појачано када је ту толико нових људи и у тиму и у стручном штабу. У суштини, мислим да смо најтежи период прегурали, а сад имамо још доста простора за напредак и очекујем још доста померања".

"Кључни моменат је био онај у којем је тим схватио да је потпуно непотребно да имамо притисак наметнут теретом прошлих резултата. Кад смо то скинули са себе, кад смо заиграли кошарку како смо тренирали, јер смо на тренинзима већ приказивали много другачије ствари у односу на утакмице, било је само питање момента када ће се улоге кристално јасно издефинисати и када ће се наше игре поправити и доћи до нивоа како и тренирамо. Наравно, све је другачије било и све је имало већу тежину после победе над Реалом".

Дефинитивне оцене и прогнозе домета екипе и даље не жели да износи, јер истиче да ће време борбе за трофеје бити прави и дефинитивни тест.

"Још нисмо дали нешто велико, тек морамо да дамо, тек долазе борбе за трофеје и тек ту ћемо ставити на тест горње границе нашег карактера, кошаркашког квалитета и свега што смо урадили".

Досад урађено повећало је интересовање за играче, али и за Душана Алимпијевића, о којем шира јавност и даље не зна много.

Стога, питали смо тренера Звезде у празничном разговору и за неколико ствари које нису имале директне везе са кошарком, а он је одговарао уз осмех.

КАД УКУЦАШ "ДУШАН АЛИМПИЈЕВИЋ" У ГУГЛУ...

У осврту на 2017. из личног угла, Алимпијевић пре свега наглашава да је захвалан за здравље најближих.

"Можда звучи излизано, али заиста сам пре свега задовољан зато што је било доста здравља. Пре свега, на породичном нивоу је било битних ствари за мене и увек на првом месту желим то свима - само здравље најближих и свима око себе. У професионалном смислу сам и више него задовољан, десила су ми се три клуба и из претходна два сам одлазио после великих успеха, почев од Спартака који смо вратили на кошаркашку мапу историјском причом око Купа и враћања у Суперлигу, па онда ФМП као вицешампион Србије и сада Звезда, са евролигашким победама, дербијем на гостовању... Тако да је за мене 2017. ишла лепом путањом и надам се да ће се то наставити".

Како тренер Звезде проводи време ван кошарке? Кад стигне, оде и на мали фудбал.

"Проблем је то што када причамо о послу и кошарци људи помисле на 'Пионир', на терен и ту се завршава, али ван тога има много посла. Да ли је то коришћење лаптопа код куће, гледање снимака, причање са сарадницима ван терена... Често се чујемо и иза поноћи око неких детаља - да ли смо нешто видели, убацили у скаутинг... Оно мало времена што остане ван свега тога користим да се опустим са породицом и да не причам о кошарци. Волим своје физичко пражњење ван кошарке, свој добар тренинг или мали фудбал, који не знам да играм, али се јако добро истрчим са пријатељима и они наравно искористе прилику да ме добро зезају око свега тога".

Иако изложен великој пажњи јавности, за сада је углавном успео да "сакрије" свој приватни живот и да га задржи за себе.

"То обично тако и бива и обично породица највише трпи. Некако, моја породица и моје окружење, као и ја, васпитавани смо тако да знамо да како нешто дође, тако може и да оде и да је гордост једна од највећих грехова и најнегативнија људска особина. У свему би требало остати стабилан, са обе ноге на земљи и знати да постоје обе стране медаље. У овом тренутку све иде добро, драго ми је да је породица поносна на мене, али би у свему овоме требало остати нормалан".

Када се у претраживачу "Гоогле" укуца име Душана Алимпијевића, најчешће искачу три сугестије, које су насмејале тренера Звезде,.

- Супруга?

"Ожењен сам, а неко од пријатеља ми је такође већ рекао да сви то воле да виде и сазнају", одговара он кроз осмех.

- Висина?

"Висок сам 181 центиметар. Бавио сам се кошарком и као играч и доживео сам две тешке повреде предњих укрштених лигамената у размаку од годину дана на истом колену, па сам одлучио да није било потребе да више то оперишем, јер нисам толико обећавао да бих сам себе стављао на тај ризик, а нико ми није гарантовао да ми неће поново пући. Мој играчки пут водио је из Колубаре из Лазаревца до Беопетрола, када сам завршио и средњу школу, започео студије, на крају и завршио мастерирањем економије паралелно са школовањем на Високој тренерској школи, која се подразумева. После Беопетрола сам играо за Чукарички, где су ми се и догодиле повреде и где сам се укључио у рад као тренер, добио шансу у млађим категоријама и потом отишао у Нови Сад, у Војводину".

- Инстаграм?

"Немам профил (осмех). Имао сам профил на Фацебоок-у пре него што сам потписао за Звезду, али вече пре него што сам сазнао да ће то бити објављено угасио сам профил, односно замрзао сам статус. Мислим да сам урадио паметну ствар, јер би било неподношљиво. Негде је и симпатично колико људи помисли да би требало да уђе потпуно равноправно у одређене коментаре. Дешавало ми се неколико пута да седим са друштвом и да се човек без проблема укључи и образлаже ко би и шта могао и требало да игра".

Чињеница да лично није присутан на мрежама не значи да не прати шта његови играчи пишу на друштвеним мрежама...

"Дође то до мене (осмех). Повремено нешто и дође до мене, али нисам тип који воли да 'затеже' ван терена превише. На терену је већ довољно 'затезања' и довољно ствари које су на ивици агресивнијег приступа за ово савремено доба и за савремену децу. Генерално имам став да млађе играче треба мало више контролисати, нарочито када су у клубу који може врло брзо да вас понесе играњем у Евролиги. Ту је некад потребно и ригорозније прићи свему томе, па им бар ставим до знања шта не бих волео да видим. Ови старији, ожењени људи, већ знају да се носе са тим стварима".

На друштвеним мрежама не види коментаре, али их на утакмицама чује и не реагује.

"Јавни посао је по дефиницији такав да те зна више људи него што ти знаш. Спорт је такође близак већини људи и помисле да би могли свашта од својих идеја да спроведу у том тренутку и то ми је симпатично, само ми је важан начин на који све то гледате. На то не гледам као на нешто негативно, чак ми је и симпатично. Не обраћам пажњу на то, не зато да бих некога увредио или зато што мислим да сам најпаметнији, већ зато што заправо мислим да није природно да се обраћа пажња на те ствари. То се дешавало многима пре мене, дешава се мени, дешаваће се и после мене и то су нормалне ствари за јавни посао, нарочито кад сте тренер", застао је Алимпијевић, па истакао које га сцене усрећују.

"Много ми је драже кад сретнем човека са малим дететом, који нас заустави, пружи искрену подршку... Искрено, осећам подршку људи на трибинама и на улици, јер имам утисак да је доста навијача препознало да је сада тешко и да је сада потребна позитивна атмосфера, јер је касније касно када резултати дођу или не дођу. Све то значи и играчима и мени".

ОДНОС СА ИГРАЧИМА: "АКО ЈЕ МОГАО ПРОФЕСОР НИКОЛИЋ..."

Џејмс Фелдин говорио је јавно да је Алимпијевић строг на тренинзима. Тренер Звезде тешко допушта да га виде насмејаног на клупи или на конференцији, а за себе каже да однос са играчима заснива на узајамном поштовању.

"Мислим да све полази од тога. Ако очекујете да играч поштује вас, онда ви морате да поштујете његов играчки ауторитет. Дефинитивно волим да гајим одређене ствари код играча, па чак и неку врсту њихове мале, позитивне сујете, јер мислим да сви имају специфичну тежину као врхунски играчи, а они су дефинитивно врхунски јер играју највећи ранг такмичења који постоји. У свему томе потребно је наћи баланс. Кажу да постоји строгоћа са моје стране, а то је можда питање за њих, ја само мислим да се то зове доследност у истрајању у својим принципима. У свему, па и у томе треба наћи меру".

"Са свима у екипи однос почиње и завршава се када оно што оно што им кажете да резултат у њиховој игри, односно када имате одговор на свако њихово питање. Када добију тај одговор, важно је да виде да имају корист од тога. Дакле, ако је играч са вашим одговором дао поен, постао бољи или ако гледате на нивоу сезоне, ако је играо боље него прошле године, наравно да је онда боља та сарадња и наравно да ће онда бити јачи и тај однос".

Алимпијевић (31) и ове је године у ситуацији да тренира играче који су старији од њега и носиоци су игре екипе. Са стране гледано, таква (не увек завидна) ситуација није новост за њега, јер је први пут самостално повео екипу Војводине у 26. години.

Ипак, ове сезоне то први пут ради на највишем нивоу, а у тиму, на пример, има Милка Бјелицу, који је десет година у Евролиги, или Перу Антића, о чијој је каријери, НБА искуству и европским титулама и излишно говорити...

Алимпијевић каже да је занимљиво то да је са најстаријим играчима заправо увек имао најбољи однос.

"Генерално, када сам почео каријеру као помоћни тренер био сам најмлађи у тиму, рачунајући играче и стручни штаб. А, онда када сам преузео Војводину са 26 година, такође сам имао старије играче од себе, јер је било немогуће у том моменту играти у Војводини, а не бити старији од тренера. Такође, у Спартаку, па надаље, тако да ово није ситуација са којом се нисам носио. Међутим, ова ситуација је нормалнија свима нама у тиму него људима около", објашњава тренер Звезде.

"Специфично је то да сам са најстаријим играчима увек имао најбољи однос, јер управо су најстарији научили да поштују ауторитет тренера на прави начин. То не значи да би играчима требало одузети њихово размишљање, а зна се кад је време и место када можемо причати о томе, али генерално волим да послушам играче око неких идеја. Има ту паметних ствари. Професор Аца Николић је рекао да је својевремено учио од врхунских играча и не знам зашто бисмо ми данас одбијали такву мисао. На пример, са Пером Антићем имам сјајан однос, узајамног поштовања, где он треба да помогне екипи да уради све што су наши циљеви, а ми сви заједно треба да њему помогнемо да заврши каријеру на леп начин и да се опрости у свом клубу, са својим навијачима, са трофејима".

На почетку најважније епизоде своје досадашње каријере, Алимпијевић је добијао и вредне и корисне савете и старијих, успешних тренера. Почев од највећег у Европи, Жељка Обрадовића, затим Светислава Пешића...

Време и савет оних са којима је причао изузетно цени.

"Пре свега, ту су врхунски тренери који несебично разговарају са вама и желе да помогну. Види се ту изузетно позитивна црта српске тренерске школе. Када вам неко посвети време, била то кафа или телефонски разговор или званични састанак, он стварно жели да вам помогне. Имао сам разговоре са многим тренерима, причао сам и са Жељком и са Пешићем и има доста тренера са којима разговарам, јер у овим годинама и ми млађи морамо да учимо од старијих и да црпимо њихов непресушни извор знања".

На питање да ли су га савети припремили и за неизбежан притисак који носи његова функција, Алимпијевић каже да свој посао не посматра тако.

"Искрено, мислим да све то добро носим и да то нема везе са годинама, већ каква је ко личност. Овај посао не посматрам као притисак, већ као привилегију, дар од Бога. Радим можда и најбољи тренерски посао у Србији, у клубу који се такмичи у Евролиги, који је лидер у региону и који годинама прави сјајне резултате, одличне потезе и показује да зна да ради свој посао. Заиста то не сматрам као врсту притиска и оптерећења, већ ме све то мотивише. Нормално да је у Звезди, клубу са толико великим бројем навијача, сви имају притисак, али са тим морате да се носите када сте на том месту".

"СКЕНЕР" ТИМА: СТРАНЦИ, ВЕТЕРАНИ, ДОМАЋИ...

На питање да се кратко осврне на утиске о својим играчима ове сезоне, Алимпијевић причу почиње од странаца, којима је веома задовољан.

У појединачној анализи рекао је да је Џејмс Фелдин стигао на припреме неуобичајено рано за играча из САД, да је Тејлор Рочести у Звезди "оживео" своју евролигашку каријеру, а да је пред Матијасом Лесором велики рад. Додуше, за почетак истиче њихове људске особине, као важније од играчких перформанси.

"Странцима сам пре свега задовољан јер смо погодили у људском одабиру. Генерално је са њима највећа опасност ако се промаши у људским особинама. Кад имате тим попут Звезде, који има гро домаћих играча, што је раритет за Евролигу, онда се лако разбија радна етика лошим карактером људи. Ови људи немају лош карактер, не праве никакве проблеме, штавише врло су позитивни, врло су спремни за корекције, за рад и у том смислу сам највише задовољан", каже Алимпијевић.

- О Џејмсу Фелдину...

"Џејмс је имао специфичну кризу на почетку сезоне, а она се највише огледала у томе што према сопственом признању није никад овако тренирао и радио количински толико колико смо радили у припремном периоду. Знали смо да је само питање времена када ће изаћи из кризе и када ће 'наплатити' рад, а радио је одлично на почетку припрема. Чак је атипично за Американца дошао рано и сад је дошао до одређене форме, али рано је да причамо, јер би ту форму требало да задржи и да је преточи у трофеје".

- О Тејлору Рочестију...

"Исто као и са Џејмсом. Тејлор је играч са којим смо били веома мудри у одабиру. Практично смо чекали до последњег тренутка да добијемо добру понуду и искористили смо је. Добили смо доброг играча, који је имао потребу да се врати на евролигашки ниво, а то му по мени и припада. Из Еврокупа је дошао у евролигашку екипу, игра сјајну сезону и надам се да ће је наплатити кроз трофеје и наредне сезоне".

- О Николи Радичевићу...

Са друге стране, пример Николе Радичевића није позитиван, јер је после добро урађених припрема нагло изгубио форму и самопоуздање и остао без места у тиму, па сада прати утакмице "у цивилу", заједно са Марком Кешељом.

"Није то ни први ни последњи случај да се тако нешто догађа и то није ни крај, ни почетак било чега. Од почетка сезоне неком су се промениле ствари на позитивно, неком на негативно и то уопште нема пресудан значај. Прошла је трећина сезоне, очекују нас још две четвртине и може ту још свашта да се догоди. Радичевић је имао изузетан допринос у припремама, који људи нису ни пажљивије гледали, ни обратили пажњу. Тад је био једини плеј са Давидовцем, изнели су одлично тај период и стварали смо већ од тада добру атмосферу, без тензије и непредвиђених пораза. Такође, он је био веома заслужан за то што су се неки играчи разиграли јер је завршавао утакмице и са по више од 10 асистенција. На његову несрећу, догодила се та повреда која га је дефинитивно избацила из ритма, а тај притисак јавности који ствара Звезда не носи свако на исти начин. Ни сваки играч, ни сваки човек генерално. Желим му да из тога изађе јачи и да преброди ту кризу", каже Алимпијевић.

- О Матијасу Лесору...

"Матијас је клинац. Он је 1995. годиште, има много простора за напредак, а проблем је што није добијао ту количину информација у индивидуалном смислу и ту се види мала запостављеност у индивидуалном раду. Нажалост, у овом ритму тренинга ту не можемо много да помогнемо, али за младог играча се изузетно снашао и за почетак сезоне иде врло добро такође. Прошле године је играо Лигу шампиона и француско првенство и то вреди подсетити".

- О тандему ветерана, Бјелица - Антић..

"Милко Бјелица се од старта посветио свом телу, први пут је одрадио базичне припреме како би и требало да их уради и мислим да је био врло задовољан начином на који смо све радили. Већ тада је показивао да ће ово бити добра сезона за њега. Игра одлично, одлично се понаша, професионалан је према обавезама, одмору, рехабилитацији, свом телу, задацима које добија и заиста му желим све најбоље, као и свима. Он то заслужује, јер ради беспрекорно професионално ове сезоне".

"Када је у питању Перо, врло сам задовољан што игра добру сезону и показује колико значи клубу. Има улогу која није само класична играчка и веома му добро стоји. Иза њега је непроцењиво искуство и може саветима да помогне младим играчима. Потребна нам је та мирноћа коју има, а, са друге стране, он поред мирноће има и невиђену емоцију, која је понекад мало и тешко контролисана за његове године, али без обзира на све, волим и ту његову емоцију".

У периоду узастопних пораза у Евролиги, Алимпијевић је понављао да ће Звезда почети да побеђује када играчи из другог плана почну да дају допринос у континуитету. То се и догодило током "везивања" победа против Реала, Ефеса и Валенсије. Примера ради, то је био случај са Немањом Дангубићем и Огњеном Добрићем.

"Они су дефинитивно кроз те утакмице расли, кроз анализе утакмице су расли, кроз тренинге, кроз савет играча, кроз однос са стручним штабом и дефинитивно су дошли до бољих игара и то се одразило на резултат, попут Добрића, Давидовца, Јанковића, Јовановића, Матијаса који је 1995. годиште и такође је млад. Да не заборавим некога. Када се појавио њихов допринос Звезда је дошла до своје игре".

Да ли би могло да се догоди још промена у екипи? Да, али под одређеним условима, каже Алимпијевић.

"Све је могуће. За то сам да неке ствари које добро иду не треба превише мењати, па ни на силу доводити, јер исто тако мислим да довођење без великог смисла не доноси никоме ништа добро. Гомилање играча на одређеним позицијама без претеране памети не може ништа да донесе, већ само да поквари атмосферу. Дакле, довођење - ДА, ако за тим постоји потреба и ако прави квалитет изађе на тржиште, а тржиште је тренутно поремећено Евролигом, јер много екипа тражи високог играча, много је екипа са повређеном 'петицом', јер оне на првом месту финансијски поремете тржиште и Звезда ту не може да парира. Друго, сав квалитет који је постојао већ је одавно 'покупљен'".

О ЗВЕЗДИНОМ СТИЛУ: АКО НАС ШУТ ИДЕ...

Алимпијевић је на Мали Калемегдан стигао као тренер који пре свега инсистира на чврстој одбрани. Своју адаптацију на нови тим описао је речима Светислава Пешића...

"Прва ствар, коју је Пешић једном феноменално рекао, је да су тренери који долазе из Србије најбољи зато што су спремни да своју суштину оставе, а да се ипак прилагођавају ономе што имају у екипама у које долазе. Не можете инсистирати тврдоглаво на неким принципима ако за то немате екипу. На пример, можемо да гурамо лопту доле на 'петицу', али сви губимо ако немамо унутрашњу игру. А, шта нам је поента? Да покажемо некоме да можемо доле да гурнемо лопту? Не, мислим да би требало да користимо оно што је наша предност", рекао је Алимпијевић.

Млади тренер говорио је о нападачким опцијама свог тима и користио их као пример. Шут је истакао као посебно значајан фактор, јер је један од заштитних знакова његове Звезде.

"Имамо једну од најбољих унутрашњих игара преко позиције 'четири' са Бјелицом. То је једна од бољих унутрашњих игара у Европи. Даље, задајемо једну од најтежих одбрана са позиције 'пет' када је Перо Антић у игри и када нам својим шутем и својим решењима шири 'петице' које су тешко покретљиве. Имамо унутрашњу игру некад и преко позиције 'један' са Давидовцем, а моје мишљење је да би требало користити оно што имате и да би требало ставити у службу отежавајућих околности за противника".

"Дакле, ако имамо шут који нас иде, зашто бисмо бежали од тога? То је оружје које је тешко одбрањиво и то је веома велика предност за било коју екипу у Евролиги. Ако то имате, онда је то тешко за одбрану, јер морате да у дефанзиви 'држите' ширину и да смањујете ротацију".

Да би му била остварена жеља да Звезда заигра одбрану какву жели, црвено-белима је најпотребније време, каже Алимпијевић.

"Што се тиче одбране, ове године постоје неке ствари које физички не можемо да испратимо као што се могло ранијих година, пре свега на спољној позицији и за то има много разлога. Први разлог је то да бисте дошли до континуитета у одбрани апсолутно је потребно време, а не можете нови тим увести у систем одбране за четири месеца. Људи заборављају да нисмо ни пет месеци заједно на окупу, а већ бисмо да изгледамо као после четири године циклуса".

У осврту на опште оцене о игри црвено-белих, Алимпијевић уз осмех каже да је његов тим и даље тешко сврстати у одређене категорије.

"Људи су све обазривији када причају о Црвеној звезди. Прво је било да нећемо никога добити, па кад смо почели са 2-2, онда су рекли 'ето, догодило се'. После су говорили да смо имали среће после Реала, а кад смо везали три победе, онда више није могла да 'иде' ни та прича о срећи. Затим, кажу да примамо много, па примимо од Панатинаикоса 69, па не може ни та прича баш да. Па, не можемо без шута за три, па тако добијемо Валенсију и сада све су обазривији са причама шта Звезда може, а шта не може...", додао је Алимпијевић, уз поруку за крај:

"А, и за то је потребно време, као и за све".

Извор: мондо.рс