Дједа Мраз - најљепша легенда

Нема дјетета које данас не зна ко је симпатични декица у црвеном одијелу који доноси поклоне и пакетиће "ако сте били добри". Дјед Мраз је саставни дио прославе божићних и новогодишњих празника већ вијековима, али његов задатак, изглед, па и име много су се промијенили с временом.

Занимљивости 31.12.2017 | 10:44

Коријени у паганској митологији

Данашњи интернационални Дјед Мраз је резултат преплитања многих традиција и легенди разних народа. Међу првима је био дугобради Один, један од главних германских богова. Он је јахао осмоногог коња, за кога су дјеца у чизмама остављала мркве, сламу и шећер. Один је био срећан што дјеца хране његовог коња, па им је заузврат у чизмама остављао поклончиће и слаткише.

Зла страна Дједа Мраза

Данас дјеци само кажемо да ако не буду добри неће добити поклоне (у Италији ће их, умјесто посластица, у чарапама чекати угаљ), али их некад нису застрашивали само изостајањем награде, већ правом казном. У легендама алпских области је прије Дједа Мраза живио Крампус, демон који је кажњавао безобразне клинце. Тамо се и данас почетком децембра младићи облаче у костиме Крампуса и плаше дјецу, ходајући улицама и звецкајући зарђалим оковима.

Свети Никола

Дакле, многе од тих претхришћанских легенди су се стопиле са ликом Светог Николе у једног феноменалног дебељка који дјеци доноси поклоне Дједа Мраза. Свети Никола, у ствари, није измишљен. Био је богати епископ и анонимно је помогао трима дјевојчицама које је отац због сиромаштва хтио да пошаље у јавну кућу, па их је тако спасао од проституције. Наиме, два пута је у току ноћи кришом улазио кроз прозор и остављао златнике, а трећи пут је отац мотрио на прозор па је Свети Никола ушао кроз димњак. Како су дјевојке сушиле своје чарапе поред камина, оставио им је златнике у чарапама. Што се тиче Светог Николе, он је послије смрти канонизован и постао светац који је заштитник дјеце.

Божић Бата и остале варијације

Дјеца широм планете вјерују у ликове који су настајали од Светог Николе: у Британији је то Фатхер Цхристмас, у Француској Пере Ноел, у Њемачкој Црис Кинд, док у САД Крис Крингл прво постаје Синтерклаас, да би се на крају претворио у Санта Цлауса. Божић Бата и данас понегдје постоји, углавном у забаченим српским селима, иако се полако али сигурно заборавља.

Дјед Мраз је из Русије

Лик словенског Дједа Мраза је створен у Русији у 19. вијеку. Зли старац Мраз је био демон, доносио је зиму и мраз и односио са собом неваљалу дјецу у џаку. Временом је постао добар декица Дјед или Дедушка Мароз, који умјесто да џак користи за киднаповање дјеце, у њему доноси поклоне које оставља испод јелке. Доласком комуниста на власт Дјед Мароз је био обухваћен сузбијањем религије, па умјесто на Божић, чије је светковање било забрањено, Дјед Мраз мијења календар и стиже у новогодишњој ноћи. Као комунистичка и социјалистичка фигура, Дјед Мраз је наметнут у свим земљама које су у том тренутку биле под совјетским утицајем, што значи и у бившој Југославији. Наш Божић Бата тако мијења име и ноћ у којој доноси поклоне дјеци.

Црвенобијело одијело и легенда о кокаколи

Некада је Дјед Мраз могао да се облачи како год је хтио. Имао је капе и огртаче разних боја: зелене, љубичасте, плаве... Међутим, крајем 19. вијека он је заволио црвенобијело одијело и у њему позира за божићне честитке од 1885. године, послије чега више не носи друге боје. Тек након тога "Кокакола" почиње да користи лик Дједа Мраза у својим рекламним кампањама. Пошто су црвена и бијела заштитне боје овог бренда, настаје урбана легенда да је "Кокакола" утицала на формирање модерног имиџа Дједа Мраза, што у ствари није истина. Умјетник Хадон Сандблом је само обликовао лик већ познатог идентитета, искористивши једног старог, пензионисаног путујућег продавца кокаколе као модел.

Ирваси

Дјед Мразови ирваси се први пут јављају релативно касно, тек 1823. године, у поеми која је анонимно објављена под насловом "Посјета Светог Николе (или Ноћ прије Божића)".Тада је Дјед Мраз дошао у кочији коју је, умјесто дотадашњег крилатог коња, вукло осам малих ирваса. Данашњи дједица је у друштву ирваса Рудолфа са црвеним носем. Рудолф има другаре који се зову: Дашер, Дансер, Прансер, Виксен, Комет, Купид, Донер и Блицен.

Гдје он живи?

То бар сви знају на Сјеверном полу. Вјероватно нисте знали да је он прије тога, у белгијској и холандској легенди, долазио из Шпаније. Како му санке не би много помогле за ову путању, њихов Дјед Мраз је долазио паробродом.

Његовом домовином сматра се Финска, прецизније Лапонија, главни град Финске. Ту се налази његов аеродром и његова фабрика играчака. Уколико желите да му пишете, адреса је:

Писма Дједу Мразу

Процјењује се да је Дјед Мраз од 1985. године примио више од 12.000.000 писама и 700.000 честитки. Иако је отварање писама која нису адресирана на вас тежак прекршај, ипак је уобичајно да родитељи читају писма своје дјеце упућена Дједу Мразу. Тако је откривено да се на првом мјесту ранглисте жељених новогодишњих поклона налазе брат или сестра. На другом мјесту је ирвас, затим су ту разни кућни љубимци као што је пас или коњ, нека нескромна дјеца желе аутомобиле, нека скромна траже само лизалицу, романтична и разиграна дјеца од Дједа Мраза траже снијег, а једна од најдирљивијих жеља је била тата, који се, нажалост, превише често налази на овим списковима.

Сурова стварност: Дјед Мраз, физика и статистика

На свијету данас живи око 846.000.000 дјеце која вјерују у Дједа Мраза. Сва срећа што, захваљујући временским зонама, он има чак 31 сат да достави све поклоне. Да би стигао, он мора да путује 1.900 пута брже од звука. Малени ирваси стварно треба да се помуче, посебно јер су саонице са свим поклонима тешке око 844.000 тона. Али не муче се само они кад би се сабрали сви димњаци кроз које Дјед Мраз треба да се спусти и попне, то би била висина 273.000 Монт Евереста. Кад он све то може да уради за нас, можемо и ми макар да будемо добри цијеле године и да заслужимо свој пакетић.