Прича: Био је ОН, па су дошли Меси и Роналдо...!
У низу имена играча који су у 2017. завршили каријеру, једно се неизбежно издваја. Ово је прича о његовој каријери.
Фудбал 03.01.2018 | 23:00
Док је церемонија одмицала, име освајача титуле најбољег на свету чинило се све јаснијим, све док избор на крају није сведен на пуку формалност:
1. Кака (Милан) 444 поена
2. Кристијано Роналдо (Манчестер јунајтед) 277
3. Лионел Меси (Барселона) 255.
Побожни Бразилац попео се на бину, захвалио Богу и прихватио златну лопту у церемонији за коју је мало ко веровао да ће бити заиста историјска. Те вечери, у Паризу, званично је завршена ера "Пре Месија и Роналда", а почела је њихова владавина (по пет освојених златних лопти), која траје до данас.
А, све је почело управо од Каке (35).
Није био атрактиван као Роналдињо, није радио све при највећој брзини као Кристијано, није "секао" дриблингом у страну као Меси, али је био играч који је обележио еру и који је оставио дубок траг.
Гледајући његов стил многи су се питали како је уопште у стању да лако пролази чуваре. Игру је често перфектно сводио на то да изненади противника, играо је једноставно, у брзом кораку је мењао ритам, користио је снажно тело (186 центиметара) да се загради, да се постави и проигра саиграче.
А, то је, кажу многи, радио најбоље.
"Кака је креативни маестро који диктира темпо утакмице. Било је право задовољство играти у истом тиму с њим, јер ме је снабдевао невероватно прецизним додавањима. Постигао сам много голова захваљујући његовим паметним асистенцијама", Андреј Шевченко.
"Жалим што га више нећу гледати са лоптом крај стопала. Био је мађионичар", Пеле.
"Када бих могао да преведем једног играча из Бразила у Аргентину, то би био Кака. Он може да избаци игру противника из равнотеже. Верујем да би они онда тражили да им заузврат дамо Месија", Марадона.
Због одласка тако значајног играча из фудбала и због завршетка тако велике каријере, 2017. годину памтићемо и по пензионисању Рикарда Изексона дос Сантоса, познатијег по кратком надимку, од четири слова.
ДАН НА БАЗЕНУ КОЈИ ЈЕ МОГАО ДА СВЕ ПРЕКИНЕ
А, све је могло да се заврши пре него што је и почело.
Заједно са родитељима који су му обезбедили пристојно детињство (отац - грађевински инжењер, мајка учитељица), Рикардо се са осам година преселио из родне Гаме у Сао Пауло. То је био велики, нови почетак за будућу фудбалску звезду и његовог млађег брата Дигаа, који као мали није умео да изговори "Рикардо", већ само "Кака", па је тако настао надимак за који је брзо чуо читав свет.
Фудбал је заволео "из прве" и почео да га тренира у једном локалном клубу, у којем су га брзо препознали скаути Сао Паула и повели са собом. У омладинском погону једног од највећих јужноамеричких клубова провео је шест година и непосредно пре уласка у први тим доживео је повреду која је могла да му створи и много веће проблеме од прекида фудбалске каријере.
"Играо сам за омладинце Сао Паула и били смо усред сезоне када сам добио парни жути картон и добио суспензију за следећу утакмицу. Искористио сам слободни викенд да посетим баку и деку, који су зивели у месту Калдас Новас и заједно са њима, братом и родитељима отишао сам базен", и даље живо памти Кака.
"Кад сам ускочио у воду, заронио сам толико дубоко да сам ударио главом дно базена и осетио сам пуцање у врату. Повредио сам шести пршљен и у том тренутку нисам имао појма шта се догодило. Брат је видео да крварим, убедио ме да одемо до лекара и брзо сам завршио у болници, где сам отишао на рендген, који није показао ништа".
Брзо се сазнало шта је све могло да му се догоди.
"Такав сам се и вратио у Сао Пауло, отишао поново на тренинг и рекао да ме боли толико да не могу да играм. Поново су ме послали на рендген и видели су боље. Рекли су ми да сам имао много среће да се ништа озбиљније није догодило. Објаснили су ми да сам могао да останем парализован".
"НИЈЕ ТО БИЛА СРЕЋА, ВЕЋ БОГ"
Прича о почетку његове каријере неизбежно је и уско повезана са религијом, веома важним фактором у Какином животу.
Брзо после те повреде, будућу звезду светског фудбала дочекале су велике ствари, међу којима је и деби за први тим Сао Паула. Хришћанство је и до тада, а поготово од тада, имало значајан утицај на Каку.
"Многи мисле да сам постао хришћанин после тог ударца на базену, али то није тачно. Родитељи су ми хришћани и подигли су ме на вредностима из библије. Тај инцидент на базену догодио се у октобру 2000, док сам играо за омладинце, а наредна два месеца носио сам заштитну крагну око врата и нисам могао да играм све до јануара 2001. А, само десет или 15 дана после повратка на терен позвали су ме да играм за први тим. Верујем да је Бог имао улогу у том догађају, јер се све то догодило непосредно пре тако великог благослова", каже Кака.
Годинама касније, голове и велике победе славио је показујући рукама ка небу, скидајући се у мајицу са ликом Исуса Христа или поруком за њега, а увек и на сваком месту је истицао љубав према Богу и значај Библије у његовом животу.
"Библија је као приручник који добијете када купите неки производ. У њој је све што вам је потребно. Чини ме срећним да је читам сваког дана, као што ме радује да је изучавам, да пратим божије мисли и да учим све више и више о Исусу", објаснио је једном приликом Кака.
ПРЕЛАЗАК У МИЛАН ЗА "КИКИРИКИ"
Очекивано, у Сао Паулу се није предуго задржао, јер је за матични клуб наступао у три такмичарске сезоне и укупно одиграо 125 утакмица и постигао 47 голова.
У својој првој правој сениорској години постигао је 12 лигашких голова, скренуо пажњу на себе и заслужио место у репрезентацији на Светском првенству у Јапану и Јужној Кореји 2002. године. Иако је на том Мундијалу наступио само 25 минута, остаће упамћен као један од освајача за сада последње "Златне богиње" која је дошла у Бразил.
После турнира у Азији вратио се у Сао Пауло, играо још боље и скренуо пажњу европских великана. Италијански Милан био је у лето 2003. године најбржи, најконкретнији и довео га је за само 8,5 милиона. Да, за осам и по милиона евра!
"Довели смо га за кикирики", остала је упамћена реченица газде великог Милана, Силвија Берлусконија.
ИНДИМЕНТИЦАБИЛИ!
Већ за месец дана, млади виртуоз показао је колико је Милан погодио са трансфером.
Кака је експресно ушао у први тим и заузео место иза Јон Дал Томасона, Филипа Инзагија и Андреја Шевченка. У првој сезони постигао је укупно 14 голова и наместио, између осталог, и Украјинчев погодак за титулу шампиона Серије А.
Био је то чувени Незаборавни гол. Италијани га памте као "Гол Индиментикабили". Већ у другом минуту. Дриблинг, центаршут и БАМ!
Титула је тако "оверена" и први пут је стигла на Сан Сиро у 21. веку. Милан и Европа веома брзо су постали свесни какав је фудбалер стигао у град.
Већ 2004. проглашен је најбољим играчем Серије А.
ТРЕБАЛО ЈЕ ДА ТО БУДЕ ЊЕГОВА НОЋ...
У нападу Шевченко, одмах иза њега Кака, а у везном реду поред њега Ђенаро Гатузо, Кларенс Седорф и Масимо Амбросини, са задацима Карла Анћелотија да омогуће Бразилцу да се осећа што удобније на терену.
За све остало ту су били Андреа Пирло и Руи Кошта, по потреби.
Такав тим Милана ипак није успео да понови успех и да освоји титулу, коју је подигао Јувентус, па му је касније одузета због познатог скандала. Оно главно ипак се догађало у Лиги шампиона, у којој су "росо-нери" стигли до истанбулског финала, водили на полувремену 3:0, а онда се Ливерпул чудесно вратио у меч и победио на пенале 3:2.
Требало је то да буде вече Рикарда Каке, али није. Изнудио је "слободњак" из којег је Паоло Малдини дао гол за 1:0, почео је акцију којом је Ернан Креспо погодио за 2:0, па је феноменалним додавањем Аргентинцу наместио гол и за 3:0.
Међутим, није било довољно, а Каку је тај пораз прогањао до краја каријере.
"Имали смо једну од најбољих одбрана у историји. Дида на голу, а Кафу, Стам, Неста и Малдини испред њега. Зато смо били самоуверени кад је Креспо дао гол за 3:0 и још нисам сигуран шта се догодило па се Ливерпул вратио за шест минута. Тог дана сам научио важну лекцију - фудбал је игра коју никад не можете узети здраво за готово. Победио сам у много других мечева, освојио много титула и то је олакшало тај бол, али је тај меч и даље остао важан у мом животу", рекао је Кака о тој утакмици.
"НАПЛАТА" ДУГА И ЗЛАТНА ЛОПТА
Наредна сезона (2005/06) није донела превише лепог Каки на клупском плану, пре свега зато што поново није освојена титула и уз то је Милану због "Калчополија" одузето 30 бодова пред почетак нове сезоне.
Поред тога, Бразил је на Светском првенству наступио у феноменалном саставу (Кафу, Лусио, Роберто Карлос, Роналдо, Роналдињо), али ипак није успео да одбрани титулу, јер га је избацила Зиданова Француска у четвртфиналу (1:0).
Све те поразе Кака је "наплатио" следеће Миланове сезоне, започете на београдској "Маракани", у квалификацијама против Црвене звезде за Лигу шампиона, а завршене у Атини, победом у финалу - управо против Ливерпула 2:1.
Филипо Инзаги постигао је први гол руком, затим други на асистенцију Каке и Ливерпул није успео да се врати, иако је Дирк Кајт пробудио духове прошлости поготком у финишу. "Почели смо да се питамо - да ли је могуће? Да ли ће нам се поново догодити исто? Срећом, није. То је била моја најбоља година", рекао је Кака о атинској ноћи у којој је подигао најважнији пехар.
За све урађено те године (48 утакмица, 18 голова) заслужено је и стигла најпрестижнија награда - Златна лопта.
БИО ЈЕ БЛИЖИ СИТИЈУ НЕГО ШТО СЕ МИСЛИ...
Цео свет је знао да је Манчестер сити у јануару 2009. био решен да доведе Каку и да је за то био спреман да издвоји огроман новац. Званична понуда стигла је у Милан, клуб је саслушао, прихватио и саопштио то Каки.
Бразилац се нашао у чуду.
"И даље јасно памтим да сам седео код куће када ми је зазвонио телефон и када је отац звучао нервозно узбуђен. Рекао ми је да је клуб из Енглеске, Манчестер сити, послао огромну понуду за мене. Пре него што сам уопште могао да реагујем, додао је да је Милан спреман да је прихвати. Нисам имао појма да је Сити уопште заинтересован за мене све до тада", почео је Бразилац искрену исповест о том трансферу.
"Преговори су текли другачије него сада. Сити није контактирао мог оца, који ми је био и агент, већ директно клуб. Са друге стране, Милан тада није продавао најбоље играче. Филозофија је била да продаје само оне који заиста желе да оду, а ја нисам био међу њима. Ипак, Адријано Галијани (потпредседник) рекао је мом оцу отворено 'Знаш, спремни смо да изведемо овај трансфер, то је огроман новац и прихватићемо њихову понуду".
Кака памти да се осећао веома збуњено и нервозно. Та ситуација га је потпуно пореметила и то се видело и на терену, где су га навијачи дозивали речима "Немој да се продаш". Карло Анћелоти, тренер Милана, био је опрезан и ниједном му није сугерисао ни да оде, ни да остане. Само му је нудио подршку.
Преговори су одмакли, Кака је питао представнике "грађана" са којим играчима планирају да формирају тим и чекао се још само дефинитивни одговор Бразилца.
"У финишу преговора, седео сам код куће и телефон је поново зазвонио. Поново је на вези био мој отац, док су се на улици, под балконом, окупљале стотине навијача Милана... Они су одиграли велику улогу у мојој одлуци и помогли су ми. Били су свуда по улици, певали, навијали, а ја сам разговарао телефоном. Отац ми је објаснио последње детаље понуђеног уговора и то је било то. 'Немамо више куд, сада је све на теби', рекао ми је. Одговорио сам му 'Тата, можеш да им кажеш да нећу да одлазим за сада. Реци им да ћемо видети шта ће се дешавати у будућности. Моја дефинитивна одлука је да останем у Милану".
И тако је остао. Још шест месеци.
РЕАЛ МАДРИД И НИКАД ПОНОВЉЕНИ СЈАЈ
После освојене титуле, Суперкупа Италије, Лиге шампиона, УЕФА Суперкупа и ФИФА Светског првенства за клубове, Кака је у лето 2009. напустио Милан и за 67 милиона евра прешао на "Сантјаго Бернабеу", у Реал Мадрид.
У "краљевски клуб" стигао је као други најплаћенији фудбалер у историји, али није успео да понови партије из Милана. Огроман разлог за то била је тешка повреда, као и спора адаптација и болан, понекад и чудан транзициони период Мадриђана.
У лето 2010. оперисао је лево колено и због тога одсуствовао чак осам месеци, а Жозе Мурињо је у његовом одсуству уигравао друге опције у везном реду, које је и чешће користио. Истог лета клуб је на његовој позицији довео и Месута Озила после сјајног Светског првенства Немачке, а ни велики притисак са трибина није помогао да се бразилски ас лако прилагоди на Мадрид и прилично другачији фудбал од оног на који је навикао.
Када се појавила опција да у клуб стигне Лука Модрић из Тотенхема, у Реалу се нису дуго премишљали да убрзо, практично без обештећења, врате Милану бившег освајача Златне лопте, после његових 29 голова и 32 асистенције и 120 наступа за "краљевски клуб" за четири сезоне, нажалост проткане и повредама.
"У Реалу све одлази у крајности. И добре ствари и лоше ствари. Морате да се навикнете на начин на који новинари и навијачи пролазе кроз одређене ситуације. За играча је, ипак, сјајно искуство боравити у Реалу. Много сам сазрео тамо, пре свега као особа", рекао је Кака о свом боравку у "Краљевском клубу", који није дуго патио за њим.
У Реалу је освојио Куп краља 2011. године и титулу 2012, која се испоставила његовим последњим клупским трофејом у каријери.
СПУШТАЊЕ ЗАВЕСЕ - МИЛАН, САО ПАУЛО, САД...
Други долазак у Милан био је очекиван за многе. Галијани је у лето 2013. потврдио да ће се Бразилац вратити на Сан Сиро без обештећења, уз гарантоване уплате Реалу само у случају одређеног броја наступа.
Број "22" поново је стављен на Бразилчева леђа, потписао је двогодишњи уговор за плату од по четири милиона евра по сезони, а велику пажњу изазвала је његова одлука да не прими ни цент док се не опорави од повреде коју је задобио одмах после повратка.
У другом боравку међу "росо-нерима", Кака је постигао свој 100. гол у црвено-црном дресу, одиграо у њему 300. меч, наступио у осмини финала Лиге шампиона против Атлетика, али је већ после годину дана одлучио да изађе из уговора, активиравши клаузулу која је предвиђала раскид ако се Милан не квалификује за Европу.
Наредна станица била је Орландо, нова фудбалска франшиза у Америци, у којој је постао најплаћенији фудбалер у историји лиге САД, са годишњом платом од 6,6 милиона долара по сезони и гарантованом "компензацијом" од 7,2 милиона долара годишње. Период пре почетка рада Орланда искористио је да се врати и у Сао Пауло и да као позајмљен играч одигра 24 утакмице, постигне три гола и уђе у форму пред селидбу у САД.
Елегантни мајстор фудбала у Америци је одлучио ове јесени и да заврши каријеру, у 35. години, после три године наступа за Орландо, 78 одиграних утакмица, 25 голова и 22 асистенције, које су подсетиле на огромно знање помало атипичног Бразилца, који је обележио једну епоху.
Орландо са њим није направио значајан резултат (седмо, осмо и десето месето), али наравно да та чињеница неће помутити сјај његових партија и чинило се - безграничног талента док је блистао предводећи моћни Милан.
Да ли је могао да уради још више? Вероватно. Да ли је могао да лепше и гламурозније заврши каријеру? Опет да, вероватно.
Да ли је отишао миран и задовољан? Сам је одговорио, опроштајном поруком:
"Оче,
Ово је било више него што сам могао и да замислим. Хвала ти! Сада сам спреман за следеће путовање. У Исусово име. Амин".
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар