Упознајте фантомски клуб #1 на свијету за фиктивне трансфере!

Његови најбољи играчи никада нису заиграли за њега, нити ће! Завршили су још један велики трансфер. Лисабонски Спортинг је "скинуо" појачање Пари Сен Жермену.

Фудбал 02.01.2018 | 20:00 Спортинг из Лисабона је добио прво велико зимско појачање! Португалски великан је уговорио све детаље око довођења 20-годишњег бразилског везисте Вендела из Флуминенсеа. О каквом играчу је реч најбоље говори чињеница да је био на прагу преласка у Пари Сен Жермен...

Спортинг је за 80 одсто Венделовог уговора уплатио 8.800.000 евра. Али не Флуминенсеу! У целу причу су убачени једна моћна менаџерска агенција и један чудни клуб који агентима служи само за малверзације око трансфера.

Суштински, Вендел долази из Флуминенсеа, али папиролошки из Депортиво Малдонада. Ако никада нисте чули за овај клуб (нема га ни у кладионичарској понуди), нисте погрешили. Реч је о уругвајском друголигашу који се последњих година помиње искључиво као „мост“ у трансферима играча који су у власништву менаџерских агенција. Познато је да да многи бразилски клубови немају стопроцентно право на уговоре младих играча и да не могу да се изборе са менаџерским лешинарима и њиховим скаутима који капаришу таленте. На крају се дешава да агенција откупљује и преостали део уговора од клуба и да играч остаје само њој.

Ту у причу улази Депортиво Малдонадо. Пошто заинтересовани клуб не може да купи фудбалера директно од агенције, потребан је неки клуб као „мост“ који само на папиру у том тренутку служи као послодавац поменутом фудбалеру. Агенција фиктивно прода играча Депортиво Малдонаду и онда га одмах препрода правом купцу. У Венделовомслучају је то Спортинг из Лисабона. Колико пара за обештећање је отишло Флуминенсеу, није познато. Сакако мање од 8.800.000 евра који легну на рачун Депортиво Малдонада, а где те паре на крају заврше, остаје мистерија...

А зашто баш Депортиво Малдонадо и Уругвај? Одговор је једноставан - због пореза!

Пореске олакшице у Уругвају дозвољавају играчу и клубу да плате и 40 одсто мањи порез на трансфер и примања него у Бразилу или Аргентини. Донедавно је порез на трансфере у Уругвају износио 4%, данас је 12,5%, опет је то далеко мање него у Бразилу или Аргентини где износи између 35% и 40%. Рачуница је јасна за оне који управљају каријером играча. Плус, њихов клијент је пожељнији купцу од неког играча из Ривера, Боке или Сантоса, јер је мањи порез на трансфер.

Вендел је само последњи у низу фиктивних првотимаца Малдонада који су остварили велике трансфере у Европу. Пре њега је то био Џонатан Каљери који је некада жарио и палио у дресу Боке Јуниорс и био на прагу Интера, али су неки људи одлучили другачије. Из Боке га је „купио“ Малдонадо и слао га на позајмице у Сао Пауло, Вест Хем и Лас Палмас где сад игра. Човек који је учествовао у трансферу из Боке је Густаво Арибас, аргентински моћник, тада званично саветник у клубу Депортиво Малдонадо. Арибас је данас шеф аргентинске обавешетајне службе - АФИ.

Поред Каљерија, свеж пример је и аргентински голман Херонимо Руљи из Реал Сосиједада, сматрају једним од најталентованијих чувара мреже на свету и наредног лета ће највероватније у Наполи који нуди 26.000.000 евра. Њега је Малдонадо купио од Естудијантеса 2014, после чега је одмах уследила двогодишња позајмица у Реал Сосијејаду. Руљи је импресионирао одбрана у Баскији и дошао до трансфера у Манчестер Сити за 5.000.000 евра. Одмах је, ипак, враћен на позајмицу у Сосиједад који га је пре годину дана откупио за 7.000.000 евра. Сити има клаузулу да у наредне три године има право прече куповине и да може Руљија да купи по фиксној цени од 14.000.000 евра.

Пре Каљерија и Руљија, Депортиво Малдонадо је формално био клуб кроз који су прошли данашања Јувентусова звезда Алекса Сандро, Наполијев везиста Алан, Сосиједадов нападач Вилијан Хосе, некадашњи Јувентусов бек Марсело Естигарибија, бивши Ромин дефанзивац Иван Пирис... На њиховим трансферима, Малдонадо је званично зарадио преко 30.000.000 евра. „Дугогодишњи члан“ Депортиво Малдонада је био и бразилски штоперТијаго Елено који је 2013. године био велика жеља Црвене звезде, тачније њеног спортског директора Зорана Стојадиновића. Елено је у Малдонаду провео шест година, остварио пет различитих трансфера, а да никада није одиграо ни минут за овај клуб.

Прича о Депортиво Малдонаду највише подсећа на причу о кипарском Аполону који су на сличан начин као мост користили познати менаџери Пини Захави и Фали Рамадани одводећи играче из Црвене звезде и Партизана. Познати су примери Николе Максимовића, Луке Јовића, Николе Аксентијевића, Андрије Живковића... Били су чланови овог клуба, а да му никада нису ни пришли.

Депортиво Малдонадо је најдрастичнији пример менаџерског заобилажења правила, пореза и финансијских акробација да би се узело што више новца од трансфера, а да би што мање отишло клубу из којег је играч и држави на име пореза. Познат је и пример познатог бразилског нападача Хулка. Он је у Европу дошао 2008. када је потписао за Порто. И то тако што је платио 20.000.000 евра уругвајском Рентистасу за који Хулк никада није одиграо ни минут, нити је тренинг урадио у том клубу.

Потпредседник Рентистаса је тада био Вилмар Валдез, данашњи председник Фудбалског савеза Уругваја и члан извршног комитета ФИФА. Са људима попут Валдеза тешко је очекивати да ће се ФИФА бавити клубовима као што су Рентистас и Депортиво Малдонадо....

А не бави се ни јавносту у Уругвају. Депортиво Малдонадо је пажљиво изабран од стране власника. Клуб је 2011. био на ивици банкрота када га је купио један енглески фонд. Малдонадо је град од 60.000 становника, а на утакмице Депортива долази око 300 навијача. Шта год да се дешава око клуб, не изазива велику пажњу јавности. Реално, Депортиво Малдонадо никога не интерсује па фондови, агенције и менаџери могу да раде шта хоће, а да не морају да се плаше за притисак јавности. У Пењаролу или Насионалу би била друга прича, тамо не би могли да изводе ове егзибиције због навијачке армије и огромног медијског интересовања.

Зато јавност и није много "чачкала" ко је прави власник Депортиво Малдонада. На почетку се говорило о енгелским адвокатима, да би се касније дошло до имена Џонатан Барнета. Реч је о једном од пет најмоћнијих менаџера у свету фудбала и свакако најмоћнијем Енглеза у том послу.

Његова агенција Стелар Груп заступа асове попут Герета Бејла, Гилфија Сигурдсона, Адама Лалане, Седрика Бакамбуа, Лука Шоа, Адријена Силве, Џоа Харта, Кирана Трипијеа, Гжегожа Криховјака, Јасина Браимија, Џонџоа Шелвија... За његове клијенте важи мишљење да су преплаћени и да су остваривали трансфере изнад реалних вредности. Довољно је да баците поглед на горе побројане и сетите се неких њихових трансфера.

Последњи у низу је 20-годишњи Бразилац Вендел. Интересантно је да је Спортинг од Малдонада (читај Барнет) за 8.800.000 купио 80 одсто Венделовог уговора. Преосталих 20 одсто и даље остају у власништву Стелар Групе. Играч је потписао до 2023.  за Лавове, зарађиваће 600.000 евра по сезони, а Барнет је већ на њему зарадио вишеструко више... 

Извор: моззартспорт